Back

ⓘ Драган Алексић (песник)




Драган Алексић (песник)
                                     

ⓘ Драган Алексић (песник)

Студирао славистику у Прагу 1920 - 1922, где открива блиског свог оргарта и дадаизма. Сарађивао у Мицићевом Зениту. Ова сарадња трајала је врло интензивно од 2. до 13. броја Зенита, до маја 1922. кад долази до коначног раскида.

Оснивач дадаистичког покрета код нас. Покреће два дадаистичка часописа: Дада Танк 1922 и Дада Јазз 1922. Био је у контакту са водећим европским дадаистима. Организовао дадаистичке манифестације Осијек 1922, и Суботица 1922.

Из Загреба у Београд прелази крајем 1922. године. Постаје новинар-репортер, сарадник многих дневних листова: Балкана, Цицварићевог Дневника, Трибине, Мисли, Правде, да би се коначно скрасио у Времену, за које је писао све до краја своје новинарске каријере. Објављивао је поезију у часописима и алманасима Омладина, Искра, Југословенска њива, Алманах социјалистичке омладине, Наша свијест, Зенит, Вечност, Црно на бело.

                                     

1. Авангардни филм

Писао је и филмску, позоришну, ликовну и књижевну критику, фељтоне, репортаже, новинске чланке у бројним часописима и листовима: Трибуна, Балкан, Будућност, Мисао, Хипнос, Савремени преглед, Шумадија, 50 у Европи, Филм. Највећи број критичких текстова објавио је у листу Време, нарочито раних тридесетих година, у коме је од 1926 - 1935 био главни уредник културне рубрике. Са Бошком Токином снима 1924. године први авангардни филм Качаци у Топчидеру, по сценарију Бранимира Ћосића. Филм је остао недовршен а ништа од снимљеног материјала није сачувано. Био је страствени филмофил - са Токином основао друштво љубитеља филма. Са Пољанским је сарађивао у часопису Кинофон.

Обожавао је џез музику и као дадаиста пропагирао бруитизам, идеје Хонегера и Шенберга. Одлазио је, као уосталом и сви новинари и уметници, у хотел "Москву”, где је седео у друштву Петрова, Тина Ујевића, Палавичинија, Винавера, Токина, Драинца, Николе Трајковића, Ива Ћипика, Монија де Булија, за столом званим "Порт Артур”.

                                     
  • За другу употребу, погледајте страницу Драган Алексић песник Драган Алексић Алексинац, 7. новембар 1956 је српски историчар. Основну школу и гимназију
  • ОТИШЛА КРАЉЕВАЧКОМ ПЕСНИКУ Дејан Алексић понео престижно признање Курир 20. јун 2019 Дејан Алексић на сајту kcknjizara.rs Дејан Алексић на сајту knjizara
  • Гала Алексић рођ. Виденовић Београд, 27. јун 1969 је српска телевизијска и филмска глумица. Популарност је стекла осамдесетих година 20. века улогама
  • Драган Бошковић Београд, 16. фебруар 1970 је српски песник теоретичар и историчар српске књижевности. Редовни је професор Филолошко - уметничког факултета
  • Максимовић, византолог Тома Смиљанић - Брадина, етнограф, филолог, песник публициста Љиљана Алексић - Пејковић, историчар Станислав Лесновски, писац из честрнаестог
  • 1992. Гојко Божовић 1993. Јелена Алексић 1994. Јовица Јанковић 1995. Дејан Алексић 1996. Павле Горановић 1997. Драгана Буквић 1998. Златко Васић 1999.
  • Драган Лукић Омољац је био југословенски и српски филмски и позоришни глумац. Драган Лукић Омољац на сајту IMDb језик: енглески
  • Драган Лаковић Скопље, 28. март 1929 - Београд, 31. мај 1990 је био српски глумац и певач дечјих песама. Играо је у бројним филмовима, телевизијским
  • осталих, најзначајнији су Ласло Блашковић, Саша Јеленковић, Драган Бошковић, Дејан Алексић Јасмина Топић, Бранимир Бојић, Иван Ј. Петровић, Бојан Васић
  • привида 2013. - Дејан Алексић Бити 2014. - Гојко Ђого: Грана од облака 2015. - Ђорђе Нешић: Боље бити у мањини 2016. - Драган Хамовић: Меко језгро
  • сликар Петар Лубарда, генерал Никола Љубичић, фудбалер Драган Манце, писац Симо Матавуљ, песник Бранко Миљковић, глумац Добрица Милутиновић, војвода Живојин