Back

ⓘ Михаило Анђелић




                                     

ⓘ Михаило Анђелић

Рођен је 21. новембра 1884. године у Мушовића Ријеци код Колашина у породици Јована Анђелића. Основну школу и четири разреда гимназије је завршио Колашину. Школовање је наставио на Цетињу где је завршио Официрску школу.

Током Првог балканског рата био је командир чете у Колашинској бригади.

У Првом светском рату је у чину капетана командовао Бољаничким батаљоном, који је био у склопу Друге санџачке бригаде каманданта Блажа Врбице. За време окупације Црне Горе је у Пљеваљском срезу према инструкцијама генерала Вешовића вршио припреме за устанак. Средином 1916. године интерниран је прво у логор у Мађарској да би касније био пребачен у логор Карлштајн у Аустрији. Из интернације се вратио крајем 1918. године.

После Првог светског рата наставља активну службу у Југословенској војсци до пензионисања 1928. године у чину потпуковника. После пензионисања је живео у родном крају.

Учествовао је у Тринаестојулском устанку 1941. године. Био је командант Колашинско-речинског батаљона, од његовог формирања крајем новембра 1941. до распадања 23. фебруара 1942. године.

Од средине 1942. године, после повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе остаје на терену да делује у непријатељској позадини. Од маја 1943. је у Четвртој пролетерској црногорској ударној бригади. Од краја 1943. године био је саветник Другог ударног корпуса, а у чин генерал-мајора је одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ произведен у септембру 1943. године. Био је посланик Антифашистичког већа народног ослобођења Црне Горе. Члан Комунистичке партије Југославије КПЈ је постао у току рата. Од априла 1944. године је био члан Иницијативног одбора оснивачке скупштине Црвеног крста Црне Горе и његов председник.

После рата је био посланик Скупштине Црне Горе. Пензионисан је 1946. године.

Умро је 1959. у Београду, а сахрањен је у Колашину.

Одликован је Краљевским орденом Белог орла са мачевима IV степена, Орденом заслуга за народ са златном звездом, Орденом за храброст, а носилац је Партизанске споменице 1941.

Читава породица Михаила Анђелића је учествовала у Другом светском рату. У НОП-су му погинули ћерка Даринка, синови Лакић, Бранко и Војин, а четворо деце су носиоци Партизанске споменице 1941. Писац Љубо Анђелић је његов син.

                                     
  • Београд 2009, одредница Анђелић Татомир П. стр. 15. COBISS.SR 170123788 Портал Биографија Биографија на сајту САНУ Татомир Анђелић на сајту MGP  језик:
  • је 1969. године. Миленко Анђелић 1934 - 2018 генерал - мајор. Активна служба у ЈНА престала му је 1991. године. Михаило Анђелић 1884 - 1959 генерал - мајор
  • чува на спрату цркве у звонику. Старешина храма је протојереј Миодраг Анђелић У цркви се налазе делови грма из Такова, где је 1815. године одржан историјски
  • Станиша Станковић, Атанасије Ђорђевић, Милутин Станојевић и Костадин Анђелић Владимир Илић: Српска четничка акција 1903 - 1912. стр. 73 - 74 уништене бугарашке
  • 1903. Душан Вујић 24.6.1903 - 25.10.1903. Михаило Церовић 25.10.1903 - 20.1.1905. и 16.3.1906 - 19.7.1907. Михаило А. Рашковић 20.1.1905 - 14.8.1905. Драгић
  • Милан Четић Имре Шафрањ Мирјана Шипош Милена Шотра Градимир Алексић Живка Анђелић - Китак Оскар Бербеља Љубица Берберски Милан Бесарабић Ана Бешлић Крунослав
  • најмање 61 глас. Најпре су изабрани оверачи записника академици Татомир Анђелић и Милош Мацура а затим и чланови Изборне комисије: академици Миодраг
  • Мирон световно Михаило Николић, Капелна Славонија 27. фебруар 1846 - Пакрац, 18. фебруар 1941 је био епископ пакрачки. Епископ Мирон спада међу епископе
  • Артиљеру, 2012 године, у режији Срђана Анђелића Глумио је Гаврила Принципа у документарцу Гаврило, 2014, режисера Михаила Вуловића. Дипломирао је на Академији
  • снага током Америчког рата за независност. прем. 1814 1822 - Герман Анђелић српски патријарх. прем. 1888 1865 - Александар Глазунов, руски композитор