Back

ⓘ Емануел Будисављевић




                                     

ⓘ Емануел Будисављевић

Емануел племенити Будисављевић Приједорски, Манојло, у фамилији познат и као Мане, био је дворски савјетник у крунској земљи Далмацији. Потиче из угледне српске, личке, војне породице Будисављевић, и то из оног огранка фамилије, који је носио племићки придјевак Приједорски.

                                     

1. Биографија

Син је официра Будета и Софије, рођ. Марић. Био је најстарији брат великом жупану Будиславу, Јови и Станиславу. Са својом женом Амелијом Негрином, имао је три сина: Владимира 1864, Стевана 1867 и Манета умро прије 1908. Амелија је била ћерка градоначелника Равене. Завршио је војну школу и врло брзо је постао надпоручник. Служио је као генералштабни официр код генерала Јозе Филиповића у Италији Болоња и Ферара гдје је упознао своју будућу жену. Због женидбе је напустио војну службу поставши канцеларист у Задарском намјесништву код барона Лазе Мамуле из Гомирја. Касније прелази у Котор као виши службеник. Министар унутрашњих дјелах именовао је 1868. у новој организацији политичких области Далмације, за котарског повјереничког пристава равнатељства директората помоних уредах у намјесништву Емануела Будисављевића Приједорскога. Вијест о томе објављују Народне новине 6. августа 1868. године истовремено с Царском наредбом о употреби језика у четама, а који мора бити онај којим се највише говори у пуку којем чета припада. Наредбом се тражило да се официрски кадар у земљама круне Угарске попуњава колико је то могуће официрима који из те земље потичу, а у наставку се каже да приоритет треба дати језику већине те да се, сходно томе, у пуковима у бившој Војној крајини користи српскохрватски језик. Наредбу је потписао цар Фрањо Јосиф 8. августа 1868. Ове наредбе настале су послије доношења Закона о опћој војној обавези. Мада Мане није био директно повезан са спровођењем овог закона и за посљедице које су из тога проистекле, ово постављање је дошло у врло критичном тренутку, непосредно пред избијање Кривошијског устанка. Мантов рад у Котору је значајан јер је, извршавајуи налог Намјесништва далматинског из Задра из 1883. године, средио стари архив Котора и послао га 1885. у Задар, у осам сандука, Лојдовим паробродом. Потписник је више докумената по којима се спроводе разне уредбе: Царска наредба о забрани ношења свијетлог оружја, која је посебно погађала бокељски и херцеговачки живаљ што је такођер допринијело да дође до Кривопијског устанка, акт о начину спровођења нових правила о организацији притвора и затворским просторијама, документ о рјешавању спора са житељима Шпиљара око војног стрелишта.

                                     
  • писац Стојан Аралица - сликар Светозар Прибићевић - политичар Јованка Будисављевић Броз - супруга југословенског председника Јосипа Броза Тита Гојко Ајдуковић
  • убеђивања, краљ Петар је најзад 2. марта именовао за регенте Срђана Будисављевића Анту Мандића и Душана Сернеца. По споразуму, три дана касније дошло
  • харамбаша Лаза Шкундрић, и организатор аустријске жандармерије у Босни генерал Емануел Цвјетићанин. Изразитих је њихових племенских особина, борбености и ретке
  • политичар, универзитетски професор и ректор Универзитета у Загребу. Срђан Будисављевић Јованка Броз, удовица југословенског председника Јосипа Броза Тита.

Users also searched:

...