Back

ⓘ Херцеговачки устанак (1882)




Херцеговачки устанак (1882)
                                     

ⓘ Херцеговачки устанак (1882)

Аустроугарска је на Берлинском конгресу 1878. године добила право да окупира османску покрајину Босну и Херцеговину. Нове аустријске власти, међутим, нису решиле аграрни ни национално питање. Тзв. "Саферска наредба" и даље је остала на снази. Аустроугарске власти започеле су са експлоатацијом рудног и шумског богатства области. Католичка црква је повлашћена под утицајем исусоваца. Незадовољство се претворило у оружани устанак. Први знаци незадовољства јавили су се 1879. године. Бивши херцеговачки устаници мобилисани у пандурски корпус подижу побуну у Невесињу августа месеца, у истом месту где је 1875. године отпочела побуна против османских власти. Устаници су се сукобили са војском 12. септембра. Устанак је локализован, а заведен је преки суд за устанике. Други сукоб избио је са мостарском црквено-школском општином која је била српско средиште у Херцеговини у вези питања црквено-школске аутономије. Затим је приликом примене закона о Ландверу у Боки избила буна јуна 1881. која је захватила Кривошије и суседна подручја, повезана и у ранијим устанцима. Новембра 1881. Кривошијани су протерали представнике аустроугарских власти. На чело хајдучких чета стао је познати народни вођа Стојан Ковачевић. У таквој ситуацији донет је Војни закон за Босну и Херцеговину који је изазвао избијање општег устанка. Протест српске општине у Мостару довео је до њеног распуштања и стављања њених чланова пред суд фебруара 1882. У источној Херцеговини развила се хајдучија појачана бегунцима од регрутације. Власти су одговориле репресалијама које су изазвале одметање херцеговачких пандура, чиме је угрожен полицијски систем у Херцеговини. Одметници су обновили захтеве из устанка 1875-1878, ударили на жандармеријске станице и угрозили гарнизоне у Невесињу, Гацку и Билећи.

                                     

1. Устанак

Устанак је букнуо 11. јануара 1882. године. Захватио је области поред црногорске границе одакле се ширио ка Херцеговини и јужној Босни. Јануара и почетком фебруара месеца устанак је кулминирао. Устаници односе победе у биткама на Неретви и Главатичеву. Преко Дрине они су отпочели са пробојем ка Рашкој области. Нападају и Фочу, али су одбијени. Око 3000 устаника кренуло је ка Сарајеву ометајући комуникације центра непријатељских војника. На чело устанка стале су народне вође Салко Форта и Ибрахим бег Ченгић од муслимана, а Стојан Ковачевић, Перо Тунгуз, војвода Радовић од Срба. У врховно вођство, меџлис, изабрано је 7 муслимана и Срба, али је устанак остао без јаче унутрашње кохезије. Српски одреди су се ослањали на организацију из устанка 1875-1878 године. У другој половини фебруара аустроугарске војне власти су предузеле опсежне мере за ликвидирање устанка. Предвиђена је блокада устаничког средишта у области Загорја и успостављање кордона ка Црној Гори и Османском царству у циљу спречавања преласка устаника преко границе. Отпор устаничких чета није се могао мерити са офанзивом аустријске војске и технике. Устаници су пробили обруч код Неретве повлачећи се у мњаим групама ка Црној Гори и Рашкој области, али је њихова снага већ била сломљена. Земаљска влада у Сарајеву је 22. априла објавила да је устанак угушен. Устаницима је дата амнестија, мада је он трајао у Херцеговини све до новембра 1882. године.

                                     
  • Градачац и крене ка Аустрији. Босански пашалук Херцеговачки пашалук Хусеин Градашчевић Босански устанак 1831 - 1832 Стојанчевић 1981. Стојанчевић, Владимир
  • националистички устанак Ураби - паше 1881. године. Француска се повлачи, а Британија је одлучила да војно интервенише. Дана 11. јула 1882 бомбардована је
  • руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак укинут је устав и распуштен Сејм. 1874 - Сима Лозанић је постао редовни
  • Народна скупштина је септембра 1875. године расправљала да ли треба помагати устанак или остати по страни. Милан је био за то да се остане по страни, али Србија
  • устанака у Херцеговини почетком 1882 године, у коме је заједно учествовало православно и муслиманско становништво. Устанак је угушен, многе вође ухапшене
  • Али - бег диже устанак против турске власти. Устаници су покушали на своју страну привући Руску империју и Млетачку републику. Међутим, устанак је завршен
  • кренуо и устаничку акцију по сусједним областима. Године 1857. избио је устанак Луке Вукаловића. Да пресијече опасне нити и посједне Грахово као легло
  • Османској империји. Српски народ, изложен турском терору био је приморан на устанак Пољуљано турско царство, захваћено агонијом пропадања, није у стању да
  • ослободила је Бар који је 307 година био под турском влашћу. 1882 - Почео је Херцеговачко - бокељски устанак Срба и муслимана против Аустроугарске. Народ, ионако
  • IV Обреновићем. Невесињска пушка, Босанско - херцеговачки устанак или Херцеговачки устанак је српски устанак подигнут у околини Невесиња 1875. године против
  • прихватила предлоге промена, чиме је извршен државни удар. Већ на јесен 1882 године кнез је сазвао изборе са ограниченим правом гласа. Изборни резултати

Users also searched:

...