Back

ⓘ Полексија Димитријевић Стошић




                                     

ⓘ Полексија Димитријевић Стошић

Рођена је 1903. године у Алексинцу. Њен отац, Тодор В. Стошић, је био државни саветник, а мајка Наталија, ћерка Љубе Дидића. Основну школу је похађала у Алексинцу од 1910-1914, гимназију у Алексинцу, Нишу и Београду 1919 - 1922. Дипломирала је на филозофском факултету у Београду 1926. године. Пре окупације била је суплент у Вишој женској стручној школи, 1929-1930. је била вршилац дужности директора Ниже и продужне занатске школе и професор књижевности у неколико београдских гимназија 1930 - 1940. Од 1944. до 1960. предавала је у стручним средњим школама.

Између два светска рата била је члан Клуба независних књижевника у Београду, а после рата је из политичких разлога одбила да буде члан те групе. У периоду од 1931. до 1961. године је са С. Пандуровићем, Ст. Јаковљевићем и М. Царем организовала књижевна посела, где се окупљало по 150 људи. Њена кућа била је последњи књижевни салон у Београду. Сарађивала је у многим листовима и часописима: Венцу 1922-1924, 1930-1934, Цицварићевом Београдском дневнику 1924, Домаћици 1929, Летопису Матице српске 1930 - 1931, Политици 1959, НИН-у 1961 и другима.

Била је удата за Драгомира Димитријевића, редовног професора Грађевинског факултета. Са њим је имала ћерку Маргиту, преводиоца, и синове Драгоша правник и Димитрија, редовног професора Грађевинског факултета.

                                     

1. Стваралаштво

Своји први књижевни рад је објавила у Венцу 1922 - 1923. Писала је приповетке, песме, чланке из политичке и културне историје. Посела у старом Београду написала је на основу усмених казивања својих суграђана о важним друштвено-политичким збивањима 19. века и литератуе о тим догађајима. У хроници Удаја Петрије описала је прошевину и свадбу Петрије Перке Обреновић, кћери Милоша Обреновића, користећи народно предање и архивска документа. Представила је предају града Београда после петовековног ропства под Турцима готово фактографски у књизи Кључеви белог града. Обухваћени су и обичаји, народна ношња етнички састав Београда, пут Кнеза Михаила у Цариград, Илија Гарашанин и други. У рукопису је оставила дела: Жене хероји у српском народу и Стари бели град прича. Дала је марта 1941. у штампу збирку чланака Из области феминизма и социологије, али су штампани табаци и рукопис у бомбардовању пропали. Полексијина најзначајнија дела су:

  • Посела у старом Београду, 1965.
  • Кључеви белог Града, Београд 1967.
  • Удаја Петрије, Београд 1962.
  • Жене династије Обреновић, Београд 1962.
  • Акценти усамљености, Београд 1937.

Users also searched:

...