Back

ⓘ Коцофени култура




Коцофени култура
                                     

ⓘ Коцофени култура

Коцофени култура је енеолитска култура, чије је матично подручје била данашња југозападна Румунија, а подручје распростирања је и Украјина и Молдавија. Датује се у период од 3500 - 3000. година п. н. е. Простирала се и на простору данашње Србије и то на подручју између Црног Тимока, Дунава и Хомољских планина, где се развила у додиру са другим културним гупама, насталим на основу Бубањ Салкуца Криводол комплекса. Прву монографску обраду ове културе извршио је П. Роман.

                                     

1. Локалитети

Коцофени култура се простирала на великом подручју, тако да је према густини насеља могуће издвојити неколико региона:

  • Клиник рум. Cilnic,
  • и епонимно насеље Коцофени дин Дос рум. Cotofenii din Dos.
  • Локустени рум. Locusteni
  • Рипа Росие рум. Ripa Rosie,
  • Островул Корбулуи рум. Ostrovul Corbului,

Вишеслојно насеље Хоцилор рум. Hotilor код Херкулане је румунским археолозима служило за стварање периодизације културе и типолошко разврставање. На простору Србије издвајају се локалитети старије фазе:

  • Капу Ђалулуј код Вељкова,
  • Доње Буторке,
  • Клокочевац
  • Грабар-Сврачар у Смедовцу, где се јавља керамика са линеарним мотивима, зарезима или пластичном траком и локалитети млађе фазе
  • Црнајка.
  • Злотска пећина,
  • Кривељ,
                                     

2. Стратиграфија

Петре Роман, румунски археолог, је предложио трочлану поделу ове културе:

  • фаза формирања I фаза
  • класични период III фаза
  • фаза кристализације II фаза

Ова подела не може се применити на налазишта у западном делу распростирања ове културе на територији Србије, где су за периодизацију значајни други елементи, попут присуства керамике Костолачке културе и орнаментика браздаздог урезивања.

Стратиграфски положај Коцофени културе је добро утврђен на налазиштима у Румунији попут Хоцилора код Херкулане. У овој пећини култура је добро издвојена. Претходи јој Салкуца IV, као и један део празног слоја, за који се претпоставља да припада продору Чернавода III културе. После Коцофени слоја, почиње период Вербичоара културе.

                                     

3. Насеља и некрополе

П. Роман је утврдио четири типа насеља:

  • насеља на терасама, на платоима изнад река
  • насеља у пећинама.
  • насеља на тешко приступним теренима брда и планине
  • равничарска насеља, која су откривена на дунавским острвима

По типу насеља, као и по осталим остацима материјалне културе, претпоставља се да је основна економска грана била сточарство.

Податке о сархањивању дају углавном румунски локалитети, али ни једно познато налазиште се не може окарактеристати као организована некропола. П. Роман је издвојио три начина сахрањивања: гробове у пећинама, под хумком и окер гробове. Уз скелетно сахрањивање среће се и спаљивање покојника и сахрањивање у урнама, што се може довести у везу са етничким и културним променама у културама енеолита.

                                     

4. Керамика

Керамика је специфична по облицима и орнаменту. Посуде су рађене од лоше пречишћене земље и углавном су сачувани мањи облици, попут пехара и здела. Пошто су насеља била на тешко приступачним теренима велике посуде су лоше сачуване и углавном се графички могу реконструисати. Шоље су углавном коничног облика који се левкасто завршава тракастом дршком. Јављају се и лоптасте шоље равног или косо засеченог обода. Други карактеристични облик чине калотасте зделе засеченог обода. Откривени су и сложени облици, попут амфора и великих посуда са широким дршкама.

Орнамент чине пластичне траке, груписане и вертикално постављене на горњем делу посуде и урези.

Осим керамике, откривен је и велики број оруђа од јелењег рога, посебно у Злотској пећини, затим секире са рупом за причвршћивање, шила и бодежи.

                                     
  • Македоније и Босне и Херцеговине. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи
  • насеље сопотско - ленђелске културе енеолит - култура Болерас - Чернавода III рано и средње бронзано доба - винковачка и ватинска култура старије гвоздено доба
  • Јамна култура од руске речи яма - јама такође Култура јамног гроба или Култура окерног гроба је била култура касног бакарног и раног бронзаног доба
  • Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији. Ватинска култура је у раној
  • Вербичоара култура је култура бронзаног доба, која је заступљена у следећим областма: Олтенија, источни Банат, источна Србија и северозападна Бугарска
  • Баденска култура је енеолитска култура која је назив добила по локалитету у Доњој Аустрији. Распростире се дуж Мађарске, северне и источне Аустрије, Моравске
  • Старчевачка култура међународним називом Starčevo - Körös - Cris комплекс је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4
  • Вучедолска култура је касно енеолитска култура поникла на подручју источне Славоније и Срема. Веома рани налази ове културе пронађени су на епонимном
  • увијеном главом, наочарасте игле, дугмад стрелице од лима Бронзано доба Лужичка култура Медијана група Гамзиградска култура Ратко.рс Архео аматери Ратко.рс
  • археолошку културу се користе различити називи: Моришко - мокринска група, Моришка група култура Мокринска група култура Перјамошка култура Мокринско - перјамошка
  • Беличка култура је назив новооткривене праисторијске културе на територији данашње Србије, на локалитету Белица код Јагодине. Према досадашњим истраживањима

Users also searched:

...