Back

ⓘ Загајичка брда




Загајичка брда
                                     

ⓘ Загајичка брда

Загајичка брда представља предео на североисточном ободу Делиблатске пешчаре. Простиру се на нешто више од 250 ha и представљају другу зону заштите у оквиру специјалног резервата природе "Делиблатска пешчара".

                                     

1. Положај

Загајичка брда представљају највиши део Делиблатске пешчаре, а по многима и најлепши. Поглед са њих пружа се десетинама, па и стотинама километара са свих страна. Виде се околни места али и по неко даље место, Вршачке планине, јужни Карпати, као и вода Дунава у даљини. Уласком у зону Загајичких брда, где су пешчане дине високе више од 200 m, добија се осећај као да сте у некој планинској области, а не у равничарској пешчари.

Загајичка брда скривена су између великог пространства Делиблатске пешчаре и њеног руба крај села Загајица. Управо то је и најатркативнији део Банатске пешчаре, а до њега је могуће доћи само пешице и уз добро познавање путева. Овај природни феномен се налази на само 75 km од главног града. Приступ је могућ из три правца. Препоруке су долазак на брда бициклом у духу одрживог туризма.

                                     

2. Вегетација

Загајичка брда која изгледом подсећају на лоптасте брегове, заправо су древне пешчане дине, делом шумовите а делом прекривене степском вегетацијом. Ови лесни облици рељефа, обрасли степском вегетацијом, представљају један од последњих сачуваних степских предела у Војводини. Јединствени реликт пра-пејзажа Панонске низије пре него што су је прогутале оранице.

Занимљиво је да се на обронцима Загајичких брда и данас може видети трска.

Загајичка брда су, станиште највеће колоније слепог кучета у Европи, а ту живе и друге заштићене врсте.

                                     

3. Историја

На највишој тачки Загајичких брда налази се обележје у виду зиданог обелиска који штити тачку геодетског премера из времена Аустроугарске. Иако многи тврде да је обелиск подигнут за време Марије Терезије, с обзиром на челичну арматуру у бетонском постаменту, најсигурније би било датирати га у почетак 20. века, вероватно непосредно пред избијање Првог светског рата.

Уз обелиск је много касније подигнут и високи метеоролошки стуб за мерење брзине ветра.

                                     

4. Спољашње везе

  • "ZAGAJIČKA BRDA ZELENO PANONSKO MORE”. jjputovanja.rs.
  • "Deliblatska peščara–Zagajička brda / Deliblato Sands–Zagaj Hills | Istraži Srbiju / Explore Serbia | Avanturistički turizam / Adventure tourism”. explore-serbia.rs.
  • "Čarobna Zagajska ili Zagajička brda”. pslanguagecafe.com. 25. 4. 2018. Архивирано из оригинала на датум 07. 03. 2019. Приступљено 12. 9. 2019.
  • "DELIBLATSKA PEŠČARA Zagajička brda 256 m”. blic.rs. 12. 10. 2017. Приступљено 14. 9. 2019.
  • "Deliblatska Peščara. Zagajička Brda.”. nestvarna.blog.
  • "ZAGAJIČKA BRDA – 4. 2. 2018.”. pkbalkan.org.
  • "KAO IZ BAJKE Ovo je nestvarni prizor Deliblatske peščare, ali da biste ga videli morate malo da se pomučite”. planine.net.