Back

ⓘ Хрватско-словеначка народна странка




                                     

ⓘ Хрватско-словеначка народна странка

Хрватско-словеначка народна странка била је политичка организација Хрвата и Слованаца у Истри од 1884. до 1926. године.

Оснивачка сједница Хрватско-словенскога клуба Истарскога сабора одржана је 10. јануара 1884. године и она је требало да усклади политички рад хрватских и словеначких заступника, у присуству заступника Августа Јенка, Антуна Крижанца, Винка Замлића, Матка Лагиње и Вјекослава Спинчића. Винко Замлић изабран је за предсједника, а Август Јенко за секретара. Из то клуба настао је и ХСНС, у чијем су организационом обликовању, уз већ наведене политичаре, судјеловали и хрватски заступници Динко Витезић, Матко Мандић, Матко Тринајстић и Динко Тринајстић.

ХСНС није постојао као чврста политичка организација, већ само као изборна коалиција хрватских и словеначких политичара. Финансијска подршка за рад пристизала је од Народне странке Хрватске и Славоније. Политички рад се до 1902. године, када је у Пазину основано Политичко друштво за Хрвате и Словенце у Истри, одвијао путем тршћанског друштва Единост. Предсједник Клуба 1889. постао је Матко Лагиња, а секретар Матко Мандић, што је означило нову, хрватску националну и правашку оријентацију.

Прве несугласице између либералне и католички оријентиране струје унутар ХСНС настале су тек након 1890. године. Сукобима ослабљена странка доживјела је пораз на изборима 1901, али, опоравивши се, након промјене изборнога закона и увођења општега непосреднога и тајнога права гласа, неочекивано је побиједила на изборима за Рајхсрат 1907. године.

До 1914. ХСНС се заузимао за оснивање задруга и кредитних установа, смањење порезног оптерећења и тзв. езонера, за побољшање пољопривреде, изградњу жељезничке и путне мреже, подупирање бродоградње, заната и трговине те за стварање хрватског и словевачког капитала. Заступао је равноправност и сарадњу међу народима у Истри, те уједињење Истре с Хрватском. Инсистирао је на равноправности хрватскога језика у свим тијелима управе и власти у Истри, оснивању хрватских и словенских основних, средњошколских и високошколских установа, те подржавао хрватску и словеначку штампу и оснивање читаоница и културно-умјетничких друштава.

Организована политичка, углавном промотивна активност ХСН, након Први свјетског рата започела је скупштином Единости 3. августа 1919. Тада је донесена одлука о заједничком наступу свих хрватских и словенских грађанских странака и удружења. ХСНС није имао чврсту страначку организацију, већ је снагу црпио из великог броја симпатизера, које је водио мали број национално свјесних активиста тзв. народњаци. Однос ХСНС према италијанским социјалистима и комунистима изазвао је нетрпељивост због њиховог интернационализма. Свештеник Иван Рејц, вођа католички усмјерене струје, представио је 10. јуна 1920. програм хришћанских социјалиста, који је, према његовом мишљењу, требало да буде одговор на актуелну политичку ситуацију. Срж програма била је у томе да се социјалистима не препусти монопол у борби против капитализма и да се радници и сељаци заштите од комунизма. У програму је подржан захтјев за аутономијом Истре.

Програм је 1921. употпуњен у привредном дијелу и је с њим ХСНС у мају изашао на парламентарне изборе као коалиција хрватских и словеначких грађанских странака у изборним окрузима Горици, Трсту и Истри. Притом се први пут јавља под називом Југословенска народна странка, са знаком листа и гранчице липе. Странка је по снази и броју симпатизера била водећа у Истри, али је на тим изборима, као и на општинскима 1922, због фашистичког притиска и многобројних незаконитости освојила друго мјесто, иза Истарскога националнога блока, коалиције италијанских странака. У италијанском парламенту освојила је једно заступничко мјесто.

Подвојеност на секуларну, либералну и католичку, конзервативну струју никада није била превладана. Католичка струја штампала је своје новине, Пучки пријатељ, а либерали су као одговор на то почели издавати Стару нашу слогу.

ЈНС се посљедњи пут појавио на изборима 1924. Због забране нефашистичких странака и полититичких друштава 1926, вођство и присталице своју су дјелатност наставили у илегали.

                                     
  • Самостална демократска странка је била политичка странка која је деловала у Југославији од 1924. до 1946. године. Окупљала је углавном Србе, и то тзв
  • врати у Радикалну странку били су безуспешни. Умро је у Београду 22. фебруара 1933. године. Народна енциклопедија српско - хрватско - словеначка III књига, Н - Р
  • нову владу образовао је Никола Пашић, помогнут странкама Националног блока. 10. новембра 1924. Народна скупштина наставила је рад но само за толико да
  • Комунистичка странка 58 посланика, 198.736 гласова Земљорадничка странка 39 посланика, 151.603 гласова: Хрватска и Словеначка пучка странка др. Корошец
  • Демократска странка постала је један од најдоследнијих критичара споразума, скрећући са идеје споразумевања са Хрватима. Још једном, Демократска странка променила
  • комбинација. Створена је 1925. године Хрватска народна странка која је од ХРСС требало да отме део бирача. Владајуће странке су у предизборној агитацији мање - више
  • првака Странке права у Истри. Године 1908. одбио је да призна споразум Хрватско - словеначке народне странке с Италијанском либералном странком о уређењу
  • 1912. поново је победила Хрватско - српска коалиција, док је владина странка добила тек 10 посланичких места. Краљевина Хрватска и Славонија престала је
  • Социјалистичка радничка партија комуниста Словеначка социјалистичка странка се укључила у њен рад, као секција словеначких комуниста. На Другом конгресу у Вуковару
  • севера Независна партија Велике Британије Странка Велика Румунија Данска народна партија Словеначка национална странка Шведске демократе Бугарски национални

Users also searched:

...