Back

ⓘ Председништво СФРЈ




Председништво СФРЈ
                                     

ⓘ Председништво СФРЈ

Председништво СФРЈ било је колективни шеф државе у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији од 1971. до 1992. године. Установљено је 30. јуна 1971, доношењем амандмана на Устав СФРЈ из 1963, а његова улога додатно је дефинисана доношењем новог Устава СФРЈ фебруара 1974. године.

Председник СФРЈ Јосип Броз Тито је као доживотни председник обављао функцију председника Председништва СФРЈ до своје смрти 4. маја 1980, а након тога је председник Председништва биран на годину дана - сваке године из друге федералне јединице. У току распада СФРЈ, дошло је до кризе у Председништву, па је од октобра 1991. Председништво функционисало у "крњем саставу”. Последњи председник "крњег Председништва” Бранко Костић обављао је дужност шефа државе и након формирања Савезне Републике Југославије СРЈ, све до избора Добрице Ћосића за председника СРЈ јуна 1992. године.

У току постојања Председништво је сачињавао различити број чланова - од 1971. до 1974. била су 23 члана - по 3 из сваке републике, 2 из покрајине и председник Републике; од 1974. до 1988. било је 9 чланова - по 1 из сваке републике и покрајине и председник Председништва СКЈ, а након 1988. било је 8 чланова - по 1 из сваке републике и покрајине. "Крње Председништво”, од октобра 1991. до јуна 1992, сачињавала су само 4 члана.

                                     

1. Уставна улога

Према уставу из 1974 године, Председништво је имало следећа овлашћења:

  • да именује амбасадоре, генерале и адмирале ЈНА
  • даје помиловање
  • делује на заштити и равноправности југословенских народа
  • делује на заштити Уставом утврђеног поретка
  • да представља СФРЈ у земљи и иностранству
  • предлаже кандидате за судије Савезног уставног суда
  • предлаже кандидата за председника СИВ-а
  • да командује Југословенском народном армијом и одлучује о коришћењу војске како у рату и у миру
  • додељује државна одликовања
  • да именује Савет за националне одбране и по потреби и друге органе федерације
                                     

2.1. Историјат 1971 - 1980.

Председништво СФРЈ установљено је 30. јуна 1971. усвајањем амандмана на Устав СФРЈ, којима су извршене измене у функционисању Федерације. Формирано је с циљем - остваривања заједничких интереса свих народа и народности Југославије на основу усаглашавања ставова надлежних органа република и аутономних покрајина. Усвајањем амандмана на Устав и даље је задржана функција председника Републике, коју је од 1953. обављао Јосип Броз Тито.

Председништво СФРЈ конституисано је 29. јула 1971. на заједничкој седници свих већа Савезне скупштине. Имало је 23 члана - по 3 из сваке републике 2 члана је бирала републичка скупштина, а трећи члан је био председник републичке скупштине, 2 из сваке покрајине једног члана је бирала покрајинска скупштина, а други члан је био председник скупштине и председник Републике, који је истовремено обављао функцију председника Председништва СФРЈ. Чланове Председништва СФРЈ бирале су републичке и покрајинске скупштине, а њихов избор потврђивала је Савезна скупштина.

                                     

2.2. Историјат 1980 - 1992.

Маја 1980. године, када је Тито умро, Председништво је званично преузело руковођење земљом, а први председник Председништва био је Лазар Колишевски дотадашњи потпредседник.

Састојало се од девет чланова, осморица су били представници федералних јединица шест република и две покрајине, а девети је био председник Председништва ЦК СКЈ до 1988. Председник Председништва, који је имао само процедурална овлашћења нпр. сазивање и вођење седница бирао се сваке године увек из друге федералне јединице. Мандат члана Председништва је био пет година.

                                     

3. Чланови Председништва

Функцију члана Председништва СФРЈ, од 1971. до 1992. године вршило је укупно 60 личности, од чега само једна жена - Ида Сабо. Чланове Председништва бирале су републичке, односно покрајинске скупштине, а њихов избор потврђивала је Савезна скупштина. Мандат члана Председништва био је пет година и он се могао понављати још само једном. У случају немогућности вршења функције члана Председништва болести, смрти или оставке, његову функцију до избора новог члана вршио је привремено председник председништва републике, односно председник председништва покрајине. Мандат ново изабраног члана Председништва важио је до истека мандата оног члана ког је заменио.

Поред делегираних чланова, у Председништву су се налазили и чланови који су то били "по положају", односно функција коју су обављали аутоматски је значила делегирање у Председништво. У периоду од 1971. до 1980. "аутоматски" члан Председништва је био председник Републике Јосип Броз Тито, који је уједно обављао и функцију председника Председништва СФРЈ, а у периоду од 1980. до 1988. године аутоматски члан председништва је био председник Председништва СКЈ који се као и председник Председништва СФРЈ мењао сваких годину дана.

У периоду од 1971. до 1974. године Председништво СФРЈ је сачињавало 23 члана - по 3 из сваке републике, 2 из покрајине и председник Републике. Од 1974. до 1988. године Председништво СФРЈ је сачињавало 9 чланова - по 1 из сваке републике и покрајине и председник Председништва СКЈ. Од 1988. до 1991. године Председништво је сачињавало 8 чланова - по 1 из сваке републике и покрајине. У периоду од краја 1991. до априла 1992. године функционисало је тзв "Крње Председништво" које је сачињавало само 4 члана - из Србије, Црне Горе, Војводине и Косова и Метохије.

Users also searched:

...