Back

ⓘ Kadiluk




                                     

ⓘ Kadiluk

Kadukuk, u Osmanskome carstvu bilo je područje sudijske vlasti jednog kadije. Kako su kadije, uz sudijsku vlast, bili nadležne i za vojnu i gradansko-upravnu vlast, i kontrolu sprovodenja zakonitosti svih pravnih akata, kadiluk je bio stvarna upravna jedinica u Osmanskome carstvu.

Kadiluk se sastojao od više nahija, a više kadiluka obrazovalo je sandžak, najčešću i skoro redovnu upravnua jedinicu koja se nalazila izmedu osnovnih redovnih upravnih jedinica, sandžaka i nahije.

                                     

1. Poreklo reči

Kadiluk je po poreklu Arapska reč od reči kadi - "kadija", sudija i turskog nastavka - "lik”, i ima isto značenje, za sudijsku oblast i za samo kadijsko zvanje.

                                     

2. Značenje reči

Reč Kadiluk je služila za označavanje upravnog termin u sistemu turske upravne podele na područje na kojem se protezala stvarna i teritorijalna nadležnost jednog kadije. Kako su kadije u turskom državnom uredenju bile prvenstveno predstavnici pravosuda, po tome je i kadiluk bila jedinica sudskog uredenja.

Medutim kako su kadije u Turskoj imale vrlo široke čisto upravne nadležnosti, to je kadiluk kao teritorija na koju se protezala nadležnost jednog kadije bila prave upravna jedinica u svim oblastima u kojima je bilo muslimana.

Svaki kadiluk obuhvatao je veći ili manji broj nahija. A prema tome da li je brojčana snaga muslimanskog stanovništva u izvesnom području bila manja ili veća i kadluci su obuhvatali različite veličine teritorije.

Ako je u jednom sandžaku muslimansko stanovništvo bilo malobrojno, onda se teritorija kadiluka mogla da poklapa sa teritorijom čitavog sandžaka. U sudskoj praksi je bilo i čitavih sandžaka u kojima je postojao samo jedan kadiluk.

Takode teritorija jednog kadiluka, odnosno nadležnost kadija jednog kadiluka nije se morala poklapati ni sa granicama dotičnog sandžaka, nego je mogla da prelazi preko tih granica i da obuhvata nahije drugog sandžaka. Ako se u jednoj oblasti broj muslimanskog stanovništva povećavao-islamizacijom ili kolonizacijom onda se, paralelno sa tim procesom, uvečavao i broj kadiluka.

                                     

3. Literatura

  • Бушаков В. Кадилики і каймаканства в Кримському ханстві XVIII ст. "Східний світ", 1998, № 1 - 2;
  • RoyalArk- Ottoman Turkey, su 4dw.net.
  • Крисаченко В.С. Історія Криму: Кримське ханство. К., 2000.
  • Wittek, Paul; & Heywood, Colin, translator, The Rise of the Ottoman Empire, Curzon Press. 2002. ISBN 978-0-7007-1500-8.
  • Holt, Peter M., ed., The Cambridge History of Islam: Volume 1, The Central Islamic Lands, Cambridge University Press. 1970. ISBN 978-0-521-07567-1.
  • Robinson, Chase, Islamic Historiography, Cambridge University Press. 2002. ISBN 978-0-521-62936-2.
  • Felix M. Pareja, Islamologia, Roma, Orbis Catholicus, 1950.
  • Lewis, Bernard, The Political Language of Islam, University of Chicago Press. 1991. ISBN 978-0-226-47693-3., p.
  • Kaliduk, in CD-ROM v. 1.0, 1999.
  • Іналджик Г. Османська імперія. Класична доба 1300 - 1600. К., 1998;
                                     
  • Била је део Битољског санџака и Битољског вилајета. Центар казе, односно кадилука је био у Прилепу. Састојала се из две нахије Прилепске и казе Маријово
  • Смедеревском, а јужни Новопазарском санџаку. Крајем 18. века формиран је кадилук Стари Влах у Новопазарском санџаку. Данас појам Санџак означава територије
  • било је на месту Старе куће. У попису из 1570. Године постоји у врањском кадилуку мезра Свињиште. До 1912. године Свињиште је било господарско село. Бегови
  • увакуфио за одржавање својих задужбина у Београду. Имао је и чифлук у кадилуку Брод који су сачињавле хасса - парцеле и млин, познати као Деспотове земље
  • Била је део Битољског санџака и Битољског вилајета. Центар казе, односно кадилука је био у Кичеву. Састојала се из две нахије Прилепске и казе Морихово.
  • могли обављати једино на грчком. Њихова села била су раздвојена у два кадилука Караџа Халил спадао је под Малкару у Тракији, а Бајрамич под Шарћој, касабу
  • прва, Матица српска - Матица хрватска, Нови Сад - Загреб, 1967, 367, Александар Стојановски: Врањски кадилук у XVI веку, Народни музеј у Врању, 1985.
  • погледу, овај вилајет био је подељен на два кадилука Дрина и Благај. Нахија Самобор припала је кадилуку Дрина, који је обухватао подручје Горњег Подриња
  • држави и налази се у посједу рода Хранића. Од средине 19. века средиште је кадилука од 1875. центар новог округа са мутесарифом хришћанином, а за аустријске
  • Бобовци, Језерци и Шаранци никшићком, колашинском, требињcком, мостарском кадилуку је да се сусретну са Карађорђем Петровићем на Тари код Пљеваља између српских

Users also searched:

...