Back

ⓘ Славонски сабор




Славонски сабор
                                     

ⓘ Славонски сабор

Славонски сабор, односно Сабор Краљевине Славоније је био највише земаљско и политичко тело у средњовековној Славонији. Као представничко тело, сабор је одражавао феудалну структуру тадашњег друштва, а чинили су га представници племства и свештенства са подручја славонских жупанија. Пошто се Славонија налазила у саставу Угарске, славонски сабор се по правилу бавио решавањем локалних питања, док су општедржавна питања решавана у Државном сабору Краљевине Угарске. Славонски сабор је по правилу сазиван у име краља или уз његову сагласност. Највећи утицај на рад сабора имали су славонски банови и подбанови и загребачки бискупи. Велики утицај су такође остваривали и представници најмоћнијих славонских феудалних породица.

                                     

1. Историја

Заседања Славонског сабора су одржавана у разним местима, као што су Копривница, Крижевци или Загреб. Прва саборска заседања, која су забележена у историјиским изворима, одржана су током 13. века. Највиши степен самосталности у раду Славонског сабора остварен је у кратком раздобљу током 1526. и 1527. године, када је услед ванредних прилика након Мохачке битке и општег расула у Угарској дошло до привремене дезитеграције централних органа државне власти. У раздобљу од 1527. до 1531. године, за време рата између присталица Фердинанда Хабзбуршког и Јована Запоље, славонски великаши су се поделили на две супротстављене странке, од којих је свака одржавала сопствене саборе.

Током 16. века, повремена заједничка заседања Славонског сабора и Далматинско-хрватског сабора довела су до постепеног институционалног обједињавања и стварања јединственог сабора, чиме је Славонски сабор престао да постоји као посебно политичко тело. Последње заседање посебног Славонског сабора одржано је у јесен 1557. године у Вараждину, а заседање које је планирано за наредну 1558. годину накнадно је проширено у заједнички сабор.

Гашење Славонског сабора као посебног политичког тела знатно је допринело постепеној хрватизацији Славоније. Средином 18. века, у време расправа о уређењу државне управе у Доњој Славонији, покренуто је и питање о обнови и преуређењу свих традиционалних органа земаљске управе жупаније, сабор, али том приликом је извршена само обнова локалне жупанијске управе 1745, док обнова рада посебног Славонског сабора није спроведена. Појединачни захтеви за обнову овог тела су се јављали и током 19. века, у склопу тадашњих хрватско-мађарских спорова око политичке припадности славонских жупанија.

Након стварања Краљевине СХС 1918 обновљене су расправе о управном уређењу Славоније. Тим поводом се јавила и замисао о стварању посебне славонске управне области, са сопственим обласним сабором и Осијеком као главним градом. Ова замисао је делимично спроведена у склопу великог преуређења државне управе, када је читава Краљевина СХС подељена на управне области, а том приликом је створена и посебна Осјечка област, која је обухватала читаву савремену Славонију. Највише управно тело ове административне јединице била је Скупштина Осјечке области, која је у колоквијалном смислу називана и славонским сабором. Након укидања Осјечке области 1929, распуштено је и ово тело.

За време НОБ-а 1941-1945, постојала је замисао да се у оквиру будуће федралне јединице Хрватске створи и посебна аутономна јединица Славонија, са сопственим покрајинским органима, те је стога 1943. године основан Обласни народноослободилачки одбор Славоније. Међутим, ово тело је укинуто 1945. године, пошто је замисао о аутономији Славоније сузбијена од стране поборника унитарног уређења новостворене Народне Републике Хрватске. Обнова обласне самоуправе у Славонији је извршена 1949. године, када је створена посебна Осјечка област, позната и као Славонска област, али ова територијална јединица је била кратког века, пошто је укинута већ током 1951. године, када су распуштени и њени органи.

Након стварања независне Хрватске 1991-1992, поједини локални покрети и странке Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje су се у склопу планова о регионализацији државне управе залагали за стварање Славоније као посебне јединице са својим обласним сабором, али ове замисли су одбачене, пошто је славонско аутономаштво означено као опасно по очување државног јединства Хрватске.

                                     

2. Спољашње везе

  • Slavonski sabor - prvi sabor sjeverno od Gvozda
  • Hrvatski demokratski savez Slavonije i Baranje
  • Sabor u Zdencima 1478. godine
  • Krvavi križevački sabor 1397. godine
                                     
  • реке Драве и планине Гвозда.. Главни управни органи су били славонски бан и Славонски сабор Временом је издигнута на степан круновине, у рангу краљевине
  • угарском сабору из редова владине Слободоумне странке у периоду од 1884. до 1892. године. Српски народно - црквени сабори Славонски сабор Хрватски сабор СРПСКИ
  • православни Срби. У одговор на учестале Османлијске пљачкашке походе, Хрватски сабор који се 15. маја 1574. састао у Загребу, створио је закључак, да се имају
  • Касније се град звао Брод на Сави, а од 16. марта 1934. до данас - Славонски Брод. Славонски Брод се налази на северној обали реке Саве, на граници с Босном
  • Радосављевић, Недељко В. 2014 Кирил Живковић, епископ пакрачко - славонски прилози за биографију PDF Историјски часопис. 63: 59 - 76. Архивирано
  • 1885. године место у Пакрачком изборном срезу за српски црквено - народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 1219 православних становника. Срби
  • Земаљским пословима у овој угарској покрајини управљали су славонски бан и славонски сабор Крајем 15. века, угарски владари су у своју краљевску титулу
  • архијерејског сабора је патријарх српски. Свети архијерејски сабор састављају сви епархијски архијереји под предсједништвом патријарха. Свети архијерејски сабор може
  • црквено - народни сабор у Карловцима. Ту је записано 579 православаца. До нове територијалне организације налазио се у саставу бивше велике општине Славонска Пожега
  • за заступнике у Хрватски сабор расписао је председник Републике Хрватске Стјепан Месић, 17. октобра 2007, након што је Сабор распуштен 12. октобра, пошто
  • родитеља у Осијек, где је поново ухапшен и протеран у Славонски Брод. Иако му је полиција одредила Славонски Брод као место присилног боравка, Бркић је, као