Back

ⓘ Akcesorni organi oka




Akcesorni organi oka
                                     

ⓘ Akcesorni organi oka

Akcesorni organi oka ili adneksi oka, su pomoćni organi oka, koji iako neposredno ne učestvuju u fenomenu vida, imaju ulogu njegove mehaničke zaštite, od spoljašnjih uticaja i spračavaju isušivanja rožnjače i vežnjače). U ove organe spadaju: obrve, očni kapci, suzni aparat oka, i spoljašnji očni mišići.

                                     

1.1. Anatomija i fiziologija akcesornih organa oka Obrve

Obrve su oblast gustih, nežnih dlaka iznad oka koja prati oblik niže granice obrvnog greben. Hipotetski, njihova glavna uloga je u sprečavanju da znoj, voda i druge neželjene materije dospeju u očnu čašicu, ali one su takode važne i u ljudskoj komunikaciji i facijalnoj ekpresiji.

Glavna uloga obrva je da spreči vlaženje, većinom slanim znojem i kišom, od padanja u oči iako ova sugestija nikad nije stavljena na nivo naučne hipoteze. Tipični iskrivljeni oblik obrve sa iskrivljenjem sa strane i smer u kojem su dlake obrve usmerene, omogućava da vlaga teži da se sliva sporednim putevima oko očiju, sa strane glave i nosa. Blago ispupčen greben obrve savremenih ljudi takode može da služi i kao odbrambena struktura od vlage. Desmond Moris, diskutujući moguću ulogu obrva u ljudskoj evoluciji, kritikovao je ovu sugestiju kao ne-efektivnu i predložio je primarna funkcija obrva da signalizuje promene raspoleženja ljudi. Zajedno sa grebenom obrva, obrve takode zasenjuju oči od sunčeve svetlosti. Obrve takode sprečavaju da prljavština kao što je perut i drugi mali objekti upadnu u oči, takode omogućujući senzitivan osećaj za detektovanje ojekata u blizini oka, kao što su mali insekti.

Obrve imaju važnu olakšavajuću ulogu u komunikaciji, pojačavajući izraze, kao što su iznenadenje ili bes. Mnogi umetnci za šminku gledaju na obrve kao važnu odliku u definisanju lica. Obrve oblikuju ljudsko lice i definišu nečije oči i čelo. U zavisnosti od oblika obrva, one ponekad mogu izazvati nešto što je poznato kao lažna facijalna ekpresija kao kad su obrve osobe oblikovane tako da izgleda da je osoba ljuta, ali u stvari nije. Neki ljudi mogu da pomeraju obrve gore i dole naizmenično.

                                     

1.2. Anatomija i fiziologija akcesornih organa oka Očni kapci

Kapci štite očnu jabučicu i treptanjem doprinose oticanju suza, koje odnose nečistoću sa prednje površine oka u nos. Gornji kapak je dva puta širi od donjeg. Površinu kapka čini tanka koža koja sadrži dlake sa znojnim i lojnim žlijezdama.

Ispod kože kapaka nalazi se rastresito vezivno tkivo bez masti, a sledeći sloj čine mišići.

                                     

1.3. Anatomija i fiziologija akcesornih organa oka Spoljašnji očni mišići

Spoljašnji očni misići, koji pokreću očne lkapke čini grupa kružnih mišića, koji imaju četiri dela i inervisani su od živca lica:

  • Veoma nežni, trepavični mišić - koji se nalazi oko trepavica.
  • Orbitalni deo - koji se nalazi periferno od kapačnog dela i dopire do obrva i njegovom funkcijom dolazi do grčevitog stezanja kapaka.
  • Suzni deo - koji ima ulogu u odvodu suza.
  • Kapačni deo - koji se nalazi se ispred tarzusa, njegovo grčenje sklapa kapke pri treptanju i spavanju.

U gornjem kapku postoji mišič podizač gornjeg kapka i on je antagonist kružnonm mišiću oka, pošto svojom kontrakcijom podiže gornji kapak.

                                     

1.4. Anatomija i fiziologija akcesornih organa oka Suzni aparat

Zajedno sa kapcima i vežnjačom, suzni aparat spada u grupu pomoćnih organa oka. U sastav suza ulazi 98% vode. Preko ekskretornih kanalića orbitalnog dela suzne žlezde, mnogobrojnih kratkih kanalića iz lateralne polovine, suze se izlivaju u lateralnu polovinu gornjeg svoda vežnjače. Treptajem i dejstvom sile zemljine teže rasporeduju se po okularnoj površini, obrazujući suzni film.

Skupljaju se potom u suzno jezerce, a zatim ekskretornim delom suznog aparata suze se odvode preko suznih tačkica i suznih kanalića u suznu kesicu koja sardži prosečno 7-9μl suza ili 1 do 2 kapi suza, pa dalje kroz suznonosni kanal u donji nosni hodnik. Suzni film je sastavljen od tri sloja: mucinskog, vodenog i lipidnog sloja.

Ekskretornu komponentu sačinjavaju pokreti kapaka, suzni potočić i suzno jezerce.

Suzni aparat oka u funkcionalnom pogledu deli se na tri dela:

1. Sekrecioni deo - sačinjavaju glavne suzne žlezde, koje su odgovorne za refleksnu sekreciju.

2. Ekskretorni deo - služi za odvodenje suza. Počinje od suznih tačkica, preko donjeg i gornjeg suznog kanala i suzne kesice, završavajući se u nosu ispod donje nosne školjke.

3. Intermedijarni deo - nalazi izmedu dva već pomenuta dijela. Sekretornu komponentu čine akcesorne Krauzeove i Volfringove suzne žlezde, koje vrše osnovnu ili baznu sekreciju.



                                     

2. Literatura

  • Gordana Zlatanović Oftalmologija, Medicinski fakultet Niš
  • Olga Litričin, Milan Blagojević, Dobrosav Cvetković, Oftalmologija, Medicinski fakultet, Beograd
                                     
  • kontrolom oka Time se smanjuje opasnost od povrede unutartrbušnih organa Radni port se postavlja u srednju trbušnu liniju, epigastrično na oko santimetar
  • izazivaju simptome, osim ako se ne šire na druge organe Adenokarcinom debelog creva - javlja u oko 10 slučajeva raka debelog creva i razvija se na crvuljku

Users also searched:

...