Back

ⓘ Светозар Манојловић




Светозар Манојловић
                                     

ⓘ Светозар Манојловић

Основну школу завршио је у родном месту, а потом похађао Граничарско-пешадијску школу у Белој Цркви 1860-1863 и Кадетску школу у Бечком Новом Месту 1864-1865. Војну службу започео је 1863. као редов у Српско-банатској пешадијској граничарској регименти. Учествовао у аустријско-пруском рату 1866. у бици код Садове. Наставник Кадетске школе у Темишвару био је од 1872. до 1879, ниже Војне реалне гимназије у Кишмартону од 1879. до 1887. а крајем исте године постао краљевски мађарски гардиста у Бечу. Поручник је постао 1875, капетан 1881, капетан I класе 1885, коњички капетан 1887, а када је априла 1901. пензионисан на лични захтев, добио је чин коњичког мајора. Након пензионисања живео је у родном месту.

Говорио је немачки и румунски а служио се мађарским, италијанским и словачким језиком. Књижевни рад започео превођењем српских народних песама на немачки. Преводио је на немачки и песме Васе Живковића, Јована Грчића Миленка, Спиридона Јовића, Ј. Ј. Змаја, Ђуре Јакшића, кнеза Николе Петровића, Бранка Радичевића, Јована Суботића, Милорада Поповића Шапчанина, Ивана Трнског и др.

Своје песме и приповетке објављивао у Вијенцу, Босанској вили, Бранковом колу, Будућности, Винковцима и околици, Женском свету, Истоку, Јавору, Немањи, Новој искри, Соколу, Србобрану, Стражилову. Пред крај живота приредио је збирку Шароперке, у којој су се нашле песме раније објављене у периодици, али и оне које дотад није публиковао. Иза њега су остали необјављени преводи на немачки српских народних песама и приповедака и преводи песама више наших писаца. Највећи део рукописне заоставштине чува се у Рукописном одељењу Матице српске.

Одликован је Ратном медаљом, Официрском медаљом за заслуге III реда, Медаљом за војничке заслуге на црвеној траци, Сребрном јубиларном дворском медаљом за оружану силу, Signum Laudis, Орденом Светог Саве IV реда итд.

                                     

1. Библиографија

  • Schwertlilien Wien, 1896
  • Serbisch-croatische Dichtungen Wien, 1888
  • Шароперке Беч, 1907
  • Serbische Dichtungen Eisenstadt, 1885
  • Der Liebeswunsch der Serbenmaid Wien, Leipzig
  • Hoch der Ruhestand Wien 1906
  • Serbische Frauenlieder Eisenstadt, 1882
  • Schwertlilien Wien, 1892
  • Gussla und Leier Wien, 1898
                                     
  • Јованка Лазаревић Братислав Љубишић 1942 - 2014 Горан Малић 1947 Тодор Манојловић 1883 - 1968 Светислав Мандић 1921 - 2003 Зоран Маневић 1937 - 2019
  • живота Војводине. Првобитни радни наслови филма су били Очеви слободе и Светозар Милетић да би на крају снимања добио нов наслов Име народа Од вишка материјала
  • Лого Златно длето - Вида Јоцић Радови изложени од 1. до 10. маја: Бранко Манојловић Мирјана Мареш Милан Маринковић Војислав Марковић Мома Марковић Радослав
  • награде blic.rs. Приступљено 10. 10. 2013. Најбољи Бранка Катић и Мики Манојловић blic.rs. Приступљено 10. 10. 2013. Милош Биковић: Цар Константин ме
  • Митић, Београд Гледалаца: 41.132 Судија: Мајо Вујовић Помоћне судије: Светозар Живин, Милан Шутуловић, Срђан Милутиновић, Срђан Обрадовић, Лазар Лукић
  • Реновица Адам Прибићевић Светозар Прибићевић Јован Рашковић Драгиша Васић Јован Веселинов Вељко Влаховић Радован Влајковић Светозар Вукмановић Видоје Жарковић
  • 1966 Драги Маликовић Марица Маловић Ђукић 1949 Гавро Манојловић 1856 - 1939 Олга Манојловић - Пинтар 1966 Радмила Маринковић 1922 - 2017 Драгомир Марић
  • Зец Божур Ивановић Бошко Илачевић Ксенија Илијевић Студа - Милисав Илић Светозар Јоановић Александар - Бириљ Јовановић Богдан Јовановић Драган Јовановић Јелена
  • центар Земун, Пољопривредни факултет, основна школа Светозар Милетић музичка школа Коста Манојловић фрањевачки самостан светог Ивана Крститеља и самостан

Users also searched:

...