Back

ⓘ Марко Малетин




                                     

ⓘ Марко Малетин

Др Марко Малетин је био српски професор, секретар Матице српске, уредник Летописа Матице српске, управник Војвођанског архива и Народног позоришта Дунавске бановине.

                                     

1.1. Биографија Образовање

Основну школу и Српску православну велику гимназију завршио је у Новом Саду. Потом је у Бечу студирао историју филозофије. Од 1909. као питомац Текелијанума студирао славистику у Будимпешти, где је и дипломирао 1912. године. Школску 1912/13. провео је у Будимпешти на истраживачком раду и припреми доктората о Теодору Павловићу, који је, после ратног прекида, одбранио 1920. Студија је објављена у Гласнику историског друштва у Новом Саду 1935 - 1936.

                                     

1.2. Биографија Први светски рат

Током школске 1913/14. као суплент Српске гимназије у Новом Саду предавао је српски језик, немачки и краснопис. После мобилизације у аустроугарску војску пребегао је октобра 1914. српској војсци, потом је упућен у Ниш где се пријавио за добровољца. Убрзо се разболео од тифуса па је по излечењу постављен за учитеља у Ђевђелији. У лето 1915. најзад му је усвојена молба па је упућен у I прекобројни касније XXI пук, у којем је као борац остао до краја рата, прешавши Албанију, Крф и Солунски фронт. У борбама је исказао велику храброст. О једном периоду тих догађаја писао је у ратном дневнику Повратак: од Крфа до Битоља 1916. године.

После рата, од децембра 1918, радио је у гимназији у Ђевђелији, од марта 1919. у Велесу. Потом се враћа у Нови Сад и од 1919. до 1921. ради у Гимназији и Учитељској школи. У новембра 1921. дао је оставку и отишао у Берлин за дописника београдског листа Време.

                                     

1.3. Биографија Матица српска

У пролеће 1923. поново долази у Нови Сад, а септембра исте године изабран је за секретара Матице српске и уредника Летописа. У Библиотеци Матице српске иницирао је 1923. оснивање Архивског одсека. Као уредник Летописа Матице српске 1923 - 1929 учинио је да часопис повећа обим и да се, уз редовно излажење најчешће једном месечно, донекле приближи модернијим токовима српске књижевности. Доста пажње посвећивао је научној и социјалној проблематици. Повремено је објављивао књижевнокритичке текстове. Био је један од кључних организатора обележавања стогодишњице оснивања Матице српске, када је објављена споменица Матица српска 1826 - 1926. Значајан је његов библиографски попис радова Летописа Матице српске у оквиру којег је разрешио питање ауторства многих текстова из овог часописа.

Оставку на место секретара Матице дао је у лето 1929. због нових криза у Управи и прешао у Скопље, где је до 1934. запослен као професор у Гимназији. Истовремено је хонорарно радио као лектор Народног позоришта у Скопљу. Након тога прелази у Београд, где је био професор у Петој мушкој гимназији 1934 - 1936.



                                     

1.4. Биографија Народно позориште Дунавске бановине

Управник Народног позоришта Дунавске бановине био од 1936. до 1941. године. На том послу је поново показао организационе способности, па је позориште постало једно од најбољих у Краљевини Југославији. Током Другог светског рата део ансамбла СНП предвођен Малетином наставља рад у Панчеву 1942 - 1944. По ослобођењу земље кратко био управник позоришта "Стерија” у Вршцу 1945 - 1946.

По повратку у Нови Сад именован за управника Војвођанског архива 1946 - 1949, а од 1949. до пензионисања 1952. године радио је као научни сарадник Матице српске.

У рукопису су му остале студије Новосадско позориште између два рата и Сутон војвођанске позоришне традиције. Преводио је с мађарског Оскара Јасија и Морица Жигмонда.

Био ожењен Катарином Авакумовић.

Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима и Албанском споменицом.

                                     

2. Библиографија

  • Повратак: од Крфа до Битоља 1916. г. Нови Сад, 1920
  • Садржај Летописа Матице српске 1825 - 1950, I део: Садржај по писцима Нови Сад, 1968
  • Садржај Летописа Матице српске 1825 - 1950, II део: Садржај по струкама Нови Сад, 1976