Back

ⓘ Антоније Хаџић




Антоније Хаџић
                                     

ⓘ Антоније Хаџић

Антоније Тона Хаџић био је секретар и председник Матице српске, управник, драматург и редитељ Српског народног позоришта и главни уредник Летописа Матице српске.

                                     

1.1. Биографија Образовање

У Суботици је похађао основну школу 1840 - 1843 и шест разреда гимназије 1843 - 1850. Седми и осми разред гимназије завршио је у Пешти. У истом граду студирао је филозофију 1850 - 1852 и право 1852 - 1857. Као ђак и студент играо је у српском дилетантском позоришту, а био је и председник српског омладинског сруштва у Пешти "Преодница".

                                     

1.2. Биографија Матица српска

На Главној скупштини 22. августа 1859. у Пешти изабран је за секретара Матице српске. Један од првих задатака на функцији био је да реализује иницијативу ранијег председника Матице Платона Атанацковића да Матицу пресели из Пеште у Нови Сад, што је и урадио 1864. године. На месту секретара остао је до 1895, а потом је обављао дужност председника 1896 - 1911. Као уредник Летописа Матице српске 1859 - 1869 и 1876 - 1895 био је изузетно агилан, а његова уређивачка политика је одражавала сазревање политичке свести младе српске грађанске класе према демократским и слободољубивим идеалима европског грађанства. Издавао и Матичино гласило за књижевност и забаву Матица три пута месечно, од 1865. до 1870.

                                     

1.3. Биографија Српско народно позориште

Још док је био са Матицом у Пешти, заједно са Лазом Костићем је организовао представе у корист Српског народног позоришта. Такође је прибављао статуте који би могли да послуже као узор за први устав СНП-а, прикупљао је декор, костиме, реквизите, као и позоришне комаде ради превођења за први репертоар, а неке је и лично превео и приредио. Када је прешао у Нови Сад потпуно се посветио позоришту: био је подначелник, па начелник Друштва за СНП, председник Позоришног одсека, управник, драматург и редитељ. Од 1875. до 1903. као управника га је заступао Димитрије Ружић, али је Хаџић и даље управљао позориштем.

Хаџић је писао књижевне и позоришне критике, портрете о глумцима, приповетке, историјске чланке и мање расправе, преводио комаде са мађарског језика, адаптирао је домаће драме Грабанцијаш Илије Округића Сремца и Станоје Главаш Ђуре Јакшића за позориште, инсценирао је Горски вијенац Његоша са прологом Лазе Костића 1902. Са Глигоријем Гершићем је превео Отела 1886, а самостално је превео III чин Краља Лира 1873. Написао је једночину комедију Љубав није шала 1871, са Јованом Ђорђевићем алегорију у два дела са музиком Даворина Јенка Маркова Сабља 1873. Покренуо је и уређивао Позориште 1871 - 1908 и едицију Зборник позоришних дела СНП 1872.

Био активиста Уједињене омладине српске и главни уредник њеног гласила Млада Србадија 1870-1871, док није премештено у Београд.

Одликован је Орденом Светог Саве I, II 1894 и III степена 1898; Орденом кнеза Данила III степена 1895, Официрским крстом Франца Јозефа I 1908, а добио је и звање дворског саветника.

Сахрањен је на Алмашком гробљу у Новом Саду.

Улица у Новом Саду носи његово име.



                                     
  • излазио у континуитету 37 година. Оснивач и уредник Позоришта био је Антоније Хаџић Након што је Српско народно позориште 1871. године успело да се избори
  • скупштине САПВ и био је члан покрајинског комитета КПЈ. Милош Хаџић је после Антонија Хаџића свог далеког претходника и презимењака, био управник СНП - а
  • Арса Пајевић 1841 - 1905 новосадски књижар, штампар и издавач Антоније Тона Хаџић 1833 - 1917 писац, управник Српаког народног позоришта, секретар
  • Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић а први формално изабрани секретар правник
  • преводу, а наредне године 1895 и на немачком. Рецензенти су били Антоније Хаџић Милан А. Јовановић, Вићентије Корењшек, Теодор Мандић, Бела Патек
  • Јован Ђорђевић 1861 - 1868 Антоније Тона Хаџић 1868 - 1879 Димитрије Ружић 1879 - 1982 прво као заменик Антонија Хаџића а потом до краја 1903. као
  • Змај, Јован Бошковић, Милан Јовановић, Лаза Костић, Коста Трифковић, Антоније Хаџић Први број је изашао јануара 1862. године, а последњи априла 1863. године
  • на следеће. На овај начин су представе припремали: Јован Ђорђевић, Антоније Хаџић Димитрије Марковић, Лаза Телечки, Димитрије Ружић, Пера Добриновић
  • 1856 - 1857 Јован Ђорђевић 1857 - 1859 Антоније Хаџић 1859 - 1869 Јован Бошковић 1870 - 1875 Антоније Хаџић 1876 - 1895 Милан Савић 1896 - 1911 Тихомир
  • Љубомир Недић, Јован Скерлић, Лаза Костић, Илија Огњановић Абуказем, Антоније Хаџић Ђорђе Поповић Даничар, Васа Стајић, Трива Милитар, Младен Лесковац
  • Антоније Антић Велики Извор код Зајечара, 17. октобар 1878 - Београд, 8. септембар 1953 био је коњички пуковник српске и југословенске војске. Старији