Back

ⓘ Русинска гркокатоличка црква у Куцури




Русинска гркокатоличка црква у Куцури
                                     

ⓘ Русинска гркокатоличка црква у Куцури

Русинска гркокатоличка црква Успења Пресвете Богородице потиче из друге половине 18. века и према архитектури припада панонском бароку. Има четвороугаону апсиду, а бочни зидови су ојачани контрафорима.

                                     

1. Историјат

Прва гркокатоличка црква у Куцури, саграђена је 1765. године. Пре тога је у селу постојала само српска православна црква за Србе староседеоце.

Црква је грађена од набоја. Унутра је могло стати до 300 људи. У унутрашњости није било никаквих уметничких вредности. Није имала торањ, већ је уместо торња био подигнут звоник од греда, а у звонику је било једно звоно тешко око 50 килограма. Била је посвећена Покрову Пресвете Богородице.

Године 1778, је у Куцури било 658 гркокатолика. Већ након три године, 1781. број гркокатолика у Куцури је нарастао до 1215. Нагло повећање русинског становнишва у селу био је разлог да је та црква постепено постајала тесна. Године 1792. је постављен темељ нове цркве. Тај догађај је описан у првим српским новинама "Сербскија новини” Беч, број 79 од 1. октобра 1792. године.

Изградњу нове цркве која је и данас активна, дозволила је царица Марија Терезија и о томе издала решење 8. јула 1780. То је потврдио њен син Јосип II 1786. године и црква је изграђена о трошку угарске дворске коморе 1795. године. Иако је градња цркве започета 1972. године, када је постављен камен темељац, због ратова које је водила Аустроугарска, изградња је трајала дуго. Пројектант цркве је био Јосип Киш, а главни зидар Франциско Фриц. Лука Шостерић је био представник угарске дворске коморе и грађевински руководилац. Богослужења су се и даље одржавала у старој цркви, док се нова црква није уредила изнутра. Иконостас је сликао сликар Арсен Теодоровић, а резбарије на иконостасу је израдио Јохан Штајнхаузер, скулптор и иконорезац из Сомбора. Иконостас је постављен 1813. године. Владика Константин Станић је 1820. посветио нову цркву која носи име Успења Пресвете Богородице.

Црква је дугачка 33.2 метра, широка 13.7 m, изнутра је висока 11 m. Торањ је висок 47.2 метра.

Испред цркве се налази велики крст од црвеног мермера, који је постављен 1872. године.

У више наврата, црква је била поправљана и осликавана. Под је најпре био од цигала, а 1843. је постављен камени патос. Унутрашњост цркве је осликана 1910. Између 1920. и 1923. набављена су и постављена три црквена звона. Године 1939, подигнут је нови мермерни престо. Академски сликар Лазар Микулић је насликао велику слику Царице-Богородице 1959. и поставио је у светилиште. Исте године је уз цркву дограђена сакристија. Црква је обновљена са спољашње стране, 1974. године. Електрификација звона урађена је 1978. године. Због неисправне електричне инсталације, 1980. је на иконостасу избила ватра. У пожару је потпуно уништено или значајно оштећено 11 икона, као и део резбарија на иконостасу. Градња црквене сале у порти цркве, започета је 1989. године. У сали се налазе три слике академске сликарке, пореклом из Куцуре, Серафине Пушкаш Стојшић. Темеље за нови парохијални дом поред цркве је 1998. године посветио владика Славомир Микловш а градња је завршена у октобру 2000. године.

                                     
  • у гркокатоличкој цркви у Куцури 14. јануара 2004. године. Свештеничку делатност је започео у јануару 1947. године у САД. Године 1956, у Мондери, у Канади
  • Крижевачке епархије. Русинска црква у Руском Крстуру Русинска црква у Куцури Русинска црква у Новом Саду Хавријил Костељник, русински свештеник и књижевник
  • Као гркокатолички свештеник служио је у Кашту, Радатковићу, Крижевцима, Сошицама, Куцури Руском Крстуру и у Новом Саду 1889 98. и 1900 24. Јавно деловање
  • свештенике. Основао је манастир у Крижевцима 15. августа 1915, где су се настаниле монахиње чина св. Василија Великог, а у Куцури 1. октобра 1915. године, дом

Users also searched:

...