Back

ⓘ Јован Новаковић




                                     

ⓘ Јован Новаковић

Јован Новаковић био је српски архитекта чији је рад обележио почетак 20. века. Припадао је групи градитеља који су се залагали за српски национални стил у архитектури, познат и под називом српско-византијски стил.

                                     

1. Биографија

Још увек нема довољно података да би прецизно могао да се реконструише живот и развојни пут Јована Новаковића. Сматра се да је рођен око 1874. године али се не зна где, као и да је архитектуру студирао у Митвајду у Немачкој. Познато је да је почетком 20. века имао свој приватни биро за пројектовање и извођење грађевинских радова, а одмах након Првог светског рата, у коме је учествовао и постао резервни пешадијски капетан II класе, био је управник Одбора за обнову Београда. Нашао се на списку београдских овлашћених инжењера из 1940. године. Умро је у Београду 16. маја 1944. године.

                                     

2. Стил

Идеја да се пронађе један аутентичан национални стил градње потекла је већ од друге половине 19. века под утицајем романтизма и историзма, што је била тенденција и у другим европским уметничким круговима. Српски национални стил је тада започео свој развој који је трајао читав један век. Његова рана фаза почела је средином и трајала је до осме деценије 19. века, зрела фаза од осамдесетих година 19. века до избијања Првог светског рата, док је позна фаза трајала у периоду између два светска рата. Српски национални стил био је заступљен у сакралној и профаној архитектури, а одликовао се евокацијом српске средњовековне архитектуре, посебно српско-византијског 13. и 14. век и моравског стила 14. и 15. век и фолклорним мотивима. У односу на конкретне узоре, српски национални стил се може дефинисати и као неоморавски или неовизантијски стил.

Новаковићев опус претежно карактеришу неоморавска архитектонска здања са једним изузетком у стилу сецесије Кућа Милутина Лазаревића. Главна обележја његове архитектуре су академистичка структура грађевине са декоративном фасадом, еркер, мотив шаховског поља, плитки рељефи са преплетима трака, геометријски, флорални и фолклорни мотиви, полихромија, слепе аркаде, колонете, лунете изнад прозора.

                                     

3. Значајна архитектонска дела

Највећи број грађевина Новаковић је подигао у Београду. Познато је шест београдских објеката од којих су данас само четири сачувана, док је ван Београда пројектовао Учитељску школу Педагошку академију и општинску кућу у Неготину, среску кућу у једном месту Нишког округа и цркву у Глушцима.

                                     

3.1. Значајна архитектонска дела Кућа Михаила Ђурића

Најрепрезентативније Новаковићево здање је кућа Михаила Ђурића у Београду на углу улица Краља Петра и Господар Јевремове 13, саграђено око 1910. године. Упечатљиво угаоно кубе са куполом са лантерном и централним делом са балконима доминирали су на грађевини чија бочна крила излазе на две улице. Купола са лантерном данас не постоји, а цела грађевина је у стању које захтева рестаурацију. Кућа Михаила Ђурића представља културно добро, споменик културе града Београда.

                                     

3.2. Значајна архитектонска дела Кућа Живојина Бабића

Док кућа Михаила Ђурића поред српских средњовековних мотива, поседује и примесе романике и готике, кућа Живојина Бабића са неоморавским мотивима представља Новаковићев најуспелији пример архитектуре националног стила једног приватног објекта. На средишњем делу фасаде окренуте ка улици Кнеза Милоша доминира еркер, а декоративни прозори у виду бифора и мотиви шаховског поља заузимају бочне делове приземља и првог спрата. Кућа је такође саграђена око 1910. године и налази се у улици Кнеза Милоша 54 у Београду.

                                     

3.3. Значајна архитектонска дела Остали објекти

  • Кућа Константинке Ћурчић, угао Дубровачке и Скендербегове 11, Београд 1914, срушена
  • Кућа Милутина Лазаревића, Кумановска 11 1912, срушена око 1965
  • Кућа Драгана Миловановића, Страхињића Бана 50, Београд око 1910
  • Вила Жике Богдановића, Шекспирова 17, Београд око 1910
                                     
  • пуковника Јована Наумовића била је удата за Ђ. Новаковића председника главне Контроле. Имали су Јована Симу, Драгољуба и Милицу. Драгољуб Новаковић био је
  • ДВД синхронизације. Алекса Станиловић Александар Милковић Александар Новаковић Александра Ђурић Александра Ширкић Ана Мандић Ана Поповић Ана Симић Ана
  • на Викицитату Подаци на Википодацима Биографија на сајту САНУ Јован Рашковић Јован Кесер, Вечерње новости, фељтон, 15 наставака, 5 - 19. септембар 2007
  • народних хероја: Славиша Вајнер Чича Павле Горанин Илија Перо Косорић Грујо Новаковић Данило Ђокић Михајло Бјелаковић Марко Ећимовић Миланко Витомир Милан Шарац
  • Јован Марић Лука, код Босанског Грахова, 2. јануар 1950 - 11. март 1996 био је генерал - мајор Војске Републике Српске. Рођен је 1950. од оца Јована пензионер
  • Јован Бошковић Нови Сад, 19. фебруар 1834 - Београд, 7. јануар 1893 био је српски професор, филолог и политичар. Био је син, оца Стевана, чизмара, пореклом
  • Трећа влада Јована Ристића је била на власти од 1. јуна до 19. децембра 1887. по старом календару Краљ Милан је проживљавао сукоб са супругом Наталијом
  • Главни уредници су били: Божо Новаковић 1908 - 1911. Лазар Чобељић 1911 - 1914. а 1914 - 1915. Радомир Кривокапић, Јован Николић, Милан Паволовић и Марко

Users also searched:

...