Back

ⓘ Јаков Остојић




Јаков Остојић
                                     

ⓘ Јаков Остојић

Родио се 1878. године у Ђурђевића Тари код Жабљака у сиромашној сељачкој породици. Када му је било 27 година преселио се у Америку где је радио као физички радник, али се након седам година вратио у Црну Гору. Борио се у Балканским ратовима и Првом светском рату. Када је Црна Гора капитулирала борио се против окупаторске власти као комита до 1918. године. По завршетку рата постао је члан КПЈ. Био један од главних организатора партијских ћелија све до доношења Обзнане.

Када је почео Други светски рат, иако је имао већ 63 године био је један од најактивнијих комуниста који су се бавили припремом устанка. Учествовао је у разоружавању Италијана на Жабљаку и у борби на Крнову. Као угледни члан свог места, постао је први председник Општинског народноослободилачког одбора који је формиран у Жабљаку у октобру 1941. године. У фебруару 1942. је формиран народноослободилачки одбор за дурмиторски срез а Јаков је постао његов први председник. Након повлачења партизана у Босну, остао је на територију среза као илигелац. У децембру 1942. године са двојицом илегалаца опкољен је од стране четника и убијен.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

                                     
  • оца, а потом је његовог оца Петронија дотукао момак из пратње - Ђорђе Остојић Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени
  • Булевар демолиран, 23. Арчаба Мирко, кафић Амбасадор демолиран, 24. Остојић Марко, бутик Либертас опљачкан и демолиран, 25. Богдановић Милан, кафић
  • 18 села парохија са 41 филијалом. Године 1812. прота је био поп Ћирило Остојић Затим је 1819. године прота Механџија. Од 1892. године парох и прота је
  • Шапчанин Растко Петровић Вељко Петровић Драгиша Кашиковић Милован Глишић Јаков Серски Доротеј Пахомије Логофет Владислав Граматик Ђурађ Црнојевић Јеромонах
  • израдио је новосадски вајар Ласло Силагија, а њен први носилац био је Зоран Остојић металостругарски радник фабрике Петар Драпшин Свечаном испраћају штафете
  • Наводи и нека презимена од тих породица: Петровић, Рајовић, Вуковић, Остојић Бајовић. Године 1785. добијају дозволу да себи изграде цркву, којој је

Users also searched:

...