Back

ⓘ Mikrobni metabolizam




                                     

ⓘ Mikrobni metabolizam

Mikrobni metabolizam je proces kojim mikrobi dobijaju energiju i nutrijente koji su im neophodni da žive i da se reprodukuju. Mikrobi koriste mnoštvo različitih tipova metaboličkih strategija i vrste se obično mogu medusobno diferencirati na osnovu njihovih metaboličkih karakteristika. Specifična metabolička svojstva mikroba su glavni faktori u odredivanju mikrobne ekološke niše, i često omogućavaju datom mikrobu da bude koristan u industrijskim procesima ili odgovoran za biogeohemijske cikluse.

                                     

1. Tipovi

Svi mikrobni metabolizmi se mogu grupisati koristeći tri principa:

1. Način na koji organizmi dobijaju ugljenik za sintetisanje ćelijske mase:

  • heterotrofni – ugljenik se dobija iz organskih jedinjenja
  • miksotrofni – ugljenik se dobija iz organskih jedinjenja i putem fiksacije ugljen-dioksida
  • autotrofni – ugljenik se dobija iz ugljen-dioksida CO 2 {\displaystyle {\ce {CO2}}}

2. Način na koji organizmi dobijaju redukujuće ekvivalente koristeći bilo energiju konzervacije ili biosintetičke reakcije:

  • litotrofni – redukujući ekvivalenti se dobijaju iz neorganskih jedinjenja
  • organotrofni – redukujući ekvivalenti se dobijaju iz organskih jedinjenja

3. Način na koji organizmi dobijaju energiju za život i rast:

  • hemotrofni – energija se dobija iz spoljašnjih hemijskih jedinjenja
  • fototrofni – energija se dobija iz svetlosti

U praksi se ovi termini slobodno kombinuju. Tipični primeri su:

  • fotoorganoheterotrofi dobijaju energiju iz svetlosti, a ugljenik i redukujuće ekvivalente za reakcije biosinteze iz organskih jedinjenja. Neke vrste su striktno heterotrofne, mnoge druge imaju i sposobnost fiksiranja ugljen-dioksida i miksotrofne su. Primeri: Rhodobacter, Rhodopseudomonas, Rhodospirillum, Rhodomicrobium, Rhodocyclus, Heliobacterium, Chloroflexus alternativno fotolitoautotrofima sa vodonikom
  • hemolitoautotrofi dobijaju energiju putem oksidacije neorganskih jedinjenja i ugljenika iz fikacije ugljen-dioksida. Primeri: nutrifikacione bakterije, sumpor-oksidujuće bakterije, gvožde-oksidujuće bakterije, nolgas bakterije
  • hemoorganoheterotrofi dobijaju energiju, ugljenik i redukujuće ekvivalente za biosintetičke reakcije iz organskih jedinjenja. Primeri: većina bakterija, e. g. Escherichia coli, Bacillus spp., Actinobacteria
  • hemolitoheterotrofi dobijaju energiju iz oksidacije neorganskih jedinjenja, ali ne mogu da fiksiraju ugljen-dioksid CO 2 {\displaystyle {\ce {CO2}}}. Primeri: neki pripadnici Thiobacilus, Beggiatoa, Nitrobacter spp., Wolinella sa H 2 kao donorom redukujućeg ekvivalenta, nolgas bakterije, sulfat-redukujuće bakterije
  • fotolitoautotrofi dobijaju energiju iz svetla i ugljenika iz fiksacije ugljen-dioksida, koristeći redukujuće ekvivalente iz neorganskih jedinjenja. Primeri: modrozelene bakterije voda H 2 O kao donor redukujućeg ekvivalenta), Chlorobiaceae, Chromatiaceae vodonik sulfid H 2 S kao donor redukujućeg ekvivalenta), Chloroflexus vodonik H 2 kao donor redukujućeg ekvivalenta)
                                     
  • екогеномиком или геномиком заједнице. Док се традиционална микробиологија и микробно секвенцирање ослањају на култивисане клонске културе, рано секвенцирање
  • sa povećanim rizikom za komplikacije. Ovom metodom vrši se: kontrola mikrobnog opterećenja rane smanjuje inflamacija zapaljenja smanjuje se nutritivni
  • toksina koje proizvode mikroorganizmi u hrani. Postoji pet glavnih tipova mikrobnih patogena koji kontaminiraju hranu i vodu: virusi, bakterije, gljivice
  • primenu u prevazilaženju MDR tretmana infektivnih bolesti uzrokovanih mikrobnim patogenima. Pored uzrokovanja MDR kod tumorskih ćelija, ABC transporteri

Users also searched:

...