Back

ⓘ Божидар Ковачек




                                     

ⓘ Божидар Ковачек

Основну школу похађао је у Новом Граду 1936 - 1938 и у Суботици, у коју су га родитељи послали код тетке да похађа грађанску школу 1938/39, а затим се вратио у школу у Новом Граду 1939/40. Класичну гимназију уписао је 1940/41. у Новом Саду, али се због избијања рата вратио родитељима који су га због усташког терора поново послали код тетке у Суботицу. Ту је од 1942. до 1944. похађао "мађарску краљевску државну гимназију са српским наставним језиком". После рата наставио је и завршио Мушку гимназију 1949, а затим дипломирао на Филозофском факултету – на Групи за југословенске језике и књижевност у Београду 1954. Докторску тезу о Јовану Ђорђевићу одбранио је на Филозофском факултету – на Групи за југословенске књижевности у Новом Саду 1963.

                                     

1. Универзитетска каријера

На истом факултету је радио као библиотекар 1955 - 1957, затим као асистент 1957 - 1963, доцент 1963 - 1970 и ванредни професор од 1970. Предавао је народну књижевност и општу југословенску књижевност. На Академију уметности у Новом Саду је прешао 1975. Био је члан матичне Комисије при оснивању Академије, а као ванредни професор предавао је Историју југословенске драме и позоришта до XX века. За редовног професора изабран је 1978. и неколико г. предавао је упоредо и на Филозофском факултету. Учествовао је у оснивању и предавао на магистарским студијама из театрологије, био је и декан од 1978. до 1983, а продекан је био од 1991. до 1996. Пензионисан је 1999, али је и даље је држао предавања. Одржао је два курса на Високој школи у Печују о Јовану Јовановићу Змају и српском позоришту у XIX веку, а као гост предавао је на факултетима у Београду, Сегедину, Софији, Пловдиву, Вроцлаву, Познању и Берлину.

                                     

2. Матица српска

Као млад научни радник почетком 60-их почео је да сарађује са Матицом српском: члан-сарадник постао је 1963, а стални члан 1973. Не напуштајући професуру, био је управник Библиотеке МС 1970 - 1975, а више пута је биран у Управни одбор од 1969 и у Извршни одбор од 1971; секретар Одељења за књижевност и језик био је од 1974. до 1983, потпредседник МС од 1982. до 1999, председник Темишварског одбора и главни уредник Темишварског зборника од 1991. до 2000. Основао је 1987. и био његов главни уредник Матичин научни часопис Зборник за сценске уметности и музику, у којем је редовно објављивао радове. Између осталог био је и члан Уређивачког одбора Српског биографског речника као и уредник струке задужен за историју драме и позоришта. Од 1999. до смрти био је председник МС.

                                     

3. Друштвена делатност

Поред рада на Филозофском факултету, Академији уметности и у Матици српској био је ангажован и у многим другим културним, друштвеним и политичким установама: председник Змајевих дечјих игара 1965 - 1967, председник Фонда за културу НСада 1967 - 1979, члан Фестивалског већа Шибенског фестивала детета 1968 - 1970, члан Савета Хунгаролошког института 1969 - 1973, председник Извршног одбора Покрајинске заједнице културе 1969 - 1975, члан Просветног савета САПВ 1970 - 1972, председник Заједнице библиотекара СРС 1970 - 1973, председник Југословенске комисије за систем научних информација 1971 - 1973. и члан исте Комисије 1973 - 1975, председник Секције за културу Републичке конференције ССРНС 1971 - 1975, члан југословенске комисије за УНИСИСТ 1971 - 1976, члан Савета часописа "Letünk" 1971 - 1986, члан Комисије Извршног већа САПВ за односе са иностранством и Комисије за културу и образовање истог Комитета 1972 - 1975, председник Комисије за културу Покрајинске конференције ССРНС 1975 - 1979, члан Позоришног савета СНП 1975 - 1983, члан Акционог одбора за реформу универзитета 1976 - 1978, члан Савета Újvidéki színház – Новосадско позориште 1977 - 1979, члан Комисије за друштвене науке СИЗ за научни рад САПВ, члан Комисије за споразум САНУ и Мађарске академије наука 1978, председник Организационог одбора Председништва савезне конференције ССРНЈ за саветовање о савременом позоришту 1978, члан Почасног одбора Сусрета војвођанских позоришта 1978 - 1979, члан и председник Управног одбора Стеријиног позорја 1992 - 2000, потпредседник Вукове задужбине, спољни сарадник Института за историју Војводине у НСаду, спољни сардник Хунгаролошког института у Новом Саду.

Био је члан и многих комисија, одбора и савета културних и научних установа: Матичине комисије за оснивање и почетак рада Академије уметности САПВ, Комисије за наставни и научни рад Заједнице југословенских универзитета, Издавачког савета Издавачког предузећа МС, Савета Библиотеке МС, Комисије за откуп дела тржишта нових књига СИЗ-а културе САПВ, Савезне комисије САПВ за лекторате, Одбора Доситејевих дана, Удружења књижевника САПВ, више комисија при Савету Академије уметности, председник Комисије за наставно-научни рад и Комисије за међународну сарадњу Академије уметности, члан Колегијума Универзитета по положају, Одбора за романтизам САНУ, Сентандресјког одбора САНУ, Поткомисије за упоредну књижевност Одбора за књижевност САНУ, Поткомисије за књижевност XVIII и XIX века Одбора за књижевност САНУ, Заједничке комисије САНУ и МС за фототипска издања, Редакције Енциклопедије Југославије за САПВ за књижевност, филологију, лингвистику, ликовну уметност, музику и позориште, Редакције за заједничка издања Издавачког предузећа "Európa" у Будимпешти и Издавачког предузећа МС. Био је носилац научног пројекта Енциклопедије СНП, затим научног пројекта Контактне библиографије мађарско-српске самостални пројекат у Одбору за романтизам САНУ и у Поткомисији за упоредну књижевност САНУ.



                                     

4. Научни рад

Цео свој радни век посветио је научно-истраживачком раду из историје српске књижевности и културе посебно позоришне XVIII и XIX века, као и компаративистици. Радове је објављивао у скоро свим нашим листовима и часописима, а био је и члан више редакција: Зборника Матице српске за књижевност и језик од 1963, "Позоришта" 1968 - 1972, "Савремености" 1971 - 1973, главни и одговорни уредник "Библиотекарских новости" од 1972, и Рада МС 1972. Своје радове посветио је изучавању историје СНП, проучавању драме на нашим просторима, затим књижевним и културним југословенскио-мађарским везама, као и југословенских и других књижевних веза. Немерљив је његов допринос истраживањима културā народа који нас окружују. Скоро да се не постоји ни један сегмент културе на овим просторима, поготову Новог Сада и Војводине, у којем он није оставио трага и који није био предмет његовог интересовања и проучавања. О српском позоришту и драмској књижевности написао је хиљаду и двеста страница, са акцентом пре свега на истраживањима XVIII и XIX века: "Импресивно делује К. способност да из маленог броја чињеница успешно реконструише не само обрисе једне мање или више доследно замишљене уметничке акције, него да и ваљано растумачи специфичан дух епохе и право место стваралачке индивидуалности у тој епохи. Све то он постиже, пре свега, пажљивим претраживањем и открићима чињеничне основе уметничких догађаја, али и ванредном способношћу проницљивог сагледавања једног другог времена и особених стваралачких преокупација". Поред књига, објавио је више стотина студија, огледа и приказа, приредио више радова, предговора, увода, поговора, поздравних речи, коментара, објашњења, разговора, дискусија, регистара, редакцијских текстова и др. Сценско виђење Змајеве "Певаније" под насловом Песми хвала је по његовом сценарију у СНП изведено 1983.

                                     

5. Признања и награде

За свој дугогодишњи научни рад вишеструко је награђен: Диплома са плакетом Народне библиотеке СРС 1975, Матице српске 1976, Филозофског факултета у НСаду 1979, Повеља града НСада 1979, Стеријина награда за театрологију за књигу Талија и Клио 1992, Награда "Младен Лесковац" 2006, Ловоров венац за театрологију 2006.

                                     

6. Дела

  • Будимпешта-Нови Сад 2001;
  • Матица српска 1826 - 2001, Нови Сад 2001;
  • Матица српска, фотомонографија коаутор Д. Ређеп, Нови Сад 1967;
  • Матица српска – Szerb Matica 1826-1864,
  • екелијанумске историје XIX века, Нови Сад-Будимпешта 1997;
  • Срби у Пешти марта 1848, Будимпешта 2000;
  • Талија и Клио, Нови Сад 1991;
  • Преписка између Јована Ђорђевића и Антонија Хаџића, Нови Сад 1973;
  • Непозната писма Михајла Пупина и архивалије у вези с њима, Нови Сад 2004;
  • Никола Тесла и Матица српска, НСад 2006; Талија и Клио II и III, Нови Сад 2007.
  • Магарашевићев Летопис о Вуку и његовој поезији, Нови Сад 1987;
  • Доситеј Обрадовић, Београд 1961. и 1963; Јован Ђорђевић, Нови Сад 1964;
  • Милутин Миланковић и Матица српска: непозната писма његова, пратеће архивалије и подаци, Нови Сад 2005;
  • О театарском делу Јоакима Вујића, Нови Сад 1988;
  • Прва српска књига о Ромима, Нови Сад 1996; Т
  • Црногорске и приморске теме у првих сто бројева Летописа Матице српске, Нови Сад 2003;
  • Критичари о Вељку Петровићу коаутор Д. Ређеп, Нови Сад 1965;
  • Писци Сенте коаутор И. Сели, 1967;


                                     
  • Ковачевић 1956 Јован Ковачевић 1920 - 1988 Љубомир Ковачевић 1848 - 1918 Божидар Ковачек 1930 - 2007 Гаврило Ковијанић 1910 - 1994 Ристо Ковијанић 1895 - 1990
  • Stevan Sremac Senćanin - drugo dopunjeno izdanje Govor prof dr. Božidara Kovačeka www.petarterzic.in.rs. Архивирано из оригинала на датум 24. 02.
  • културног друштва Преодница Сава Текелија Стеван В. Поповић Матица српска Ковачек Божидар Сава Текелија и његов завод Мала српска библиотека. Приступљено
  • Петру Текелији, у маниру великих хвалоспева. Сава Текелија Текелијанум Ковачек Божидар Сава Текелија и његов завод Интернет архива. Приступљено 10. 8
  • добитници су: др Миленко Мисаиловић 2004 др Петар Марјановић 2005 др Божидар Ковачек 2006 др Зоран Т. Јовановић 2007 проф. др Каталин Каич 2008

Users also searched:

...