Back

ⓘ Borisav Atanasković




Borisav Atanasković
                                     

ⓘ Borisav Atanasković

Borisav Atanasković bio je jugoslovenski i srpski književnik, dramski pisac za decu i odrasle, reditelj, pozorišni glumac, novinar, dramaturg i urednik.

                                     

1. Biografija

Roden u Beogradu od oca Radiše, učitelja, poreklom iz sela Ločevaca, okolina Takova i Gornjeg Milanovca, i majke Danice, poreklom iz Beograda, sudske činovnice.

Osnovnu školu i gimnaziju pohadao je u Takovu, Beogradu i Gornjem Milanovcu. Državnu pozorišnu školu u Novom Sadu diplomirao je 1953. godine u klasi Jurija Rakitina Ljvoviča, sa svojim kolegama: Dragišom Šokicom, Uglješom Rajčevićem i Jovanom Antićem u ispitnim predstavama: Kartaši, Nedorasli i Silom lekar Žan Baptista Poklen-Molijera.

U Beogradu je studirao na Filološkom fakultetu, na Odseku srpskohrvatski jezik i književnost.

Prvo radno mesto bilo mu je 1956. u Nolitu na obavljanju poslova kulturno umetničkog programa, a zatim u Opštini Stari grad u Beogradu - sekretar Doma kulture od 1957. do 1960. godine. Od 1960. do 1970. bavio se glumačkim pozivom u pozorištima Zrenjanina, Leskovca u dva navrata: 1971 - 1972. i 1973 - 1974 i Vršca 1976 - 1979. Ostvario niz zapaženih uloga, bio i jedan od prvaka pomenutih scena. Izmedu angažmana u pozorištima u Amaterskom pozorištu Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu, sada Milanovačko pozorište, potpisivao je režiju pozorišnih komada.

Osvajanjem prve nagrade na Festivalu radiodifuznog stvaralaštva u Ohridu 1979. godine, radio dramom za decu "Dimitrije sapun", u kompletnoj obradi Dramske redakcije Govorno umetničkog programa Radio televizije Novi Sad - Radio Novi Sad 1, koju je za tu priliku Atanasković napisao, stekao je uslove da prede u istoimenu redakciju na mesto dramaturga radio drame za decu na srpskom jeziku. Pored poslova dramaturga, istovremeno je, do penzionisanja 1991. godine, obavljao i poslove urednika dečje radio drame na srpskom, madarskom, slovačkom, rumunskom i rusinskom jeziku.

Radio drame za decu i odrasle su mu otkupljivane, nagradivane. Dobitnik je Nagrade "Mlado pokolenje", 1984. godine za životno delo.

Veran saradnik Politike, tačnije podlistka Politike za decu, bio je od 1955. do kraja života, zatim saradnik novina Politika Ekspres, Jež, Dnevnik, Dečji dnevnik, Zdrav podmladak, Golub, Zmaj, Pionir, Vesela sveska, Dečje novine, Neven, Pionieri, Lokomotiva. Priče, kratke priče i pripovetke objavljene su mu u čitankama, u obaveznoj lektiri za učenike od trećeg do četvrtog razreda osnovne škole, metodikama razvoja govora, a zastupljen je i u mnogim antologijama srpske proze - kratke priče i pripovetke za decu.

U pozorištima u Zrenjaninu, Leskovcu i Vršcu igrao je sa poznatim prvacima našeg glumišta: Nedom Spasojević Doživljaji Nikoletine Bursaća 1960.i Ožalošćena porodica 1963, Dubravkom Nešović u "Koštani" u Narodnom pozorištu "Toša Jovanović", Zrenjanin 29. 10. 1968, Usnijom Redžepovom u "Koštani" u Narodnom pozorištu "Jovan Sterija Popović" Vršac, 1976.Stevanom Bajom Gardinovačkim, Jelisavetom Sekom Sablić u "Ujka Vanji", Narodno pozorište "Jovan Sterija Popović", Vršac 1977, Marinkom Šebezom, Brankom Milićevićem Kockicom, Milenkom Pavlovim.

Jedna od mnogih, bila mu je glavna uloga u "Stolici koja se ljulja" Rade, autora Novaka Novaka, Narodno pozorište "Jovan Sterija Popović", Vršac.

Godine 1969. Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, objavio mu je monografiju "Detektivska priča” pozorišni komad za decu, a godinu dana kasnije i Časopis za kulturu "Ulaznica" iz Zrenjanina knjigu "Preko dana do uveče”.

Član Društva književnika Zrenjanina, Novog Sada, Vojvodine, Srbije i SFRJ od 1971. pa do odlaska u penziju, kao i član Udruženja estradnih umetnika Beograd od 1972. do 1973. godine. Odlaskom u penziju ostao je jedino član Udruženja ribolovaca Novog Sada.

Umro je u Novom Sadu, a urna sa posmrtnim ostacima pohranjena je u porodičnom grobnom mestu u Gornjem Milanovcu.

Pisao je pod pseudonimom Borisav Atanasković, a pravo ime bilo mu je Borivoj Atanasković. Pozorišne uloge su mu potpisivane pod nadimkom Bora, pravim imenom ili pseudonimom. U znak sećanja na prvog profesionalnog reditelja ustanovljena je nagrada "Borisav Bora Atanasković", koja se dodeljuje svake godine na Školskoj sceni u Gornjem Milanovcu - dramskom festivalu školskog stvaralaštva, za iskazanu glumačku darovitost.

Dva puta se ženio. Prva supruga bila je Jelena Lela Cvetković, a druga Gordana Doda Acović Atanasković.

                                     
  • Слободан Милић, Здравко Сулић, Драган Савић, Јеврем Јеша Милановић, Борисав Атанасковић и многи други Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар
  • Анђелковић Мирослав Антић Владимир Арсенијевић Еустахија Арсић Ана Атанасковић Борисав Атанасковић Платон Атанацковић Јован Авакумовић Драгиња Адамовић Коста
  • Алексић Мира Алечковић Мирослав Антић Иво Андрић Владимир Андрић Борисав Атанасковић Горан Бабић Недељко Бабић Глиша Бабовић Даница Бандић Јелена Билбија
  • . После Другог светског рата Момо Капор, Владимир Булатовић Виб, Борисав Атанасковић . Алекса Шантић Александар Апостоловски Александар Симић Александар
  • Радивоје Раша Андрић Предраг Гага Антонијевић Стефан Арсенијевић Борисав Атанасковић Јован Аћин Вук Бабић Дарко Бајић Радош Бајић Бранко Балетић Милан
  • рок музичар Зоран Цвијановић, глумац Зоран Христић, композитор Борисав Атанасковић књижевник, драмски писац за децу и одрасле, глумац, редитељ, драматург
  • политичар и председник Северне Кореје 1948 - 1994. 1912 26. јул - Борисав Атанасковић југословенски и српски књижевник, драмски писац за децу и одрасле
  • дизајнер, стрипар Јован Дискић - председник општине 1920. године Борисав Атанасковић - књижевник, драмски писац за децу и одрасле, глумац у Народном позоришту
  • политичар и књижевник Бора Костић - шахиста Драгиша Брашован - архитекта Борисав Атанасковић - југословенски и српски књижевник, драмски писац за децу и одрасле