Back

ⓘ Koncept kvaliteta života (medicina)




                                     

ⓘ Koncept kvaliteta života (medicina)

Koncept kvaliteta života je sve ono što život čini vrednim življenja, a u kvantitativnom smislu, to je procena trajanja preostalog života lišenog oštećenja, nesposobnosti ili invalidnosti. Zdravlje je samo jedan od činilaca kvaliteta života,jer postoje i drugi činioci, koji nisu predmet proučavanja medicine kao što su obrazovanje, kultura, religija, materijalno stanje, koji značajno utiču na kvalitet života pojedinca. Prisustvo bolesti je svakako ograničavajući faktor u ostvarenju potreba pojedinca u datim okolnostima svakodnevnog života, pa samim tim i kvaliteta života.

                                     

1. Opšta razmatranja o životu

Život sa svojim kvantitativnim i kvalitativnim osobinama je sastavni deo pojavnog sveta, pa u tom smislu razumevanje koncepta kvaliteta života zahteva poznavanje suštine života i interakcije kako sa društvenim tako i sa fizičkim okruženjem. Kvalitet života kao objektivni i subjektivni doživljaj i osećaj pojedinca podrazumeva postojanje sledećih odrednica i stanja, koje su sažeto prikazaneu donjoj tabeli:

Objektivni i subjektivni pokazatelji kvaliteta života

Sa aspekta medicine, kvalitet života definisan je od strane Svetske zdravstevene organizacije SZO kao:

Percepcija pojedinca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojem živi, kao i u odnosu na sopstvene ciljeve, očekivanja, standarde i interesovanja.

Tumačenje koncepta života na ovaj način uključuje fizičke i psihosocijalne aspekte podrazumevajući pri tome najmanje pet komponenti:

  • .Fizičko zdravlje pojedinca,
  • .Socijalne odnose,
  • .Odnos prema značajnim karakteristikama spoljašnje sredine.
  • .Psihološki status,
  • .Materijalnu nezavisnost/stepen samostalnosti,

Rezolucijom "Zdravlje za sve”, još od svoje inicijalne verzije 1977. godine pa do 1998. godine kada je usvojena i nova rezolucija "Zdravlje za sve – politika 21. veka”, SZO je postavila deset globalnih ciljeva; poboljšanje zdravlja i kvaliteta života svakog pojedinca. Pomenutom rezolucijom termin kvalitet života se definiše kao

Opažanje pojedinca ili grupa da će njihove potrebe biti zadovoljene i da će se biti prepoznati na vreme kako bi se postigla sreća i ispunjenje zadovoljstva životom.

Evidentno je ova moderna sintagma multidimenzionalna i interdisciplinarna kategorija. Osamdesetih godina 20. veka naglo se javio interes za procenu kvalitete života ljudi. Iz pojašnjenja i definicije odmah je jasno da je kvaliteta života od interesa medicine i zdravstva, posebno segmenta javnog zdravstva i socijalne medicine. Ali, ona je od interesa još i filozofije, teologije, religije, sociologije, pedagogije i psihologije, biologije, ekologije, ekonomije i prava. Sve ove grane nauke raspravljaju o postojanju i životu čoveka i pokušavaju svaka na svoj način odgovoriti na pitanje: "biti ili imati, odnosno biti i imati.”

                                     

2. Kvalitet života povezan sa zdravljem

Orijentacija ka pacijentovom dobrom zdravlju dovodi do razvoja novog termina kvalitet života u vezi sa zdravljem ili kvalitet života povezan sa zdravljem u daljem tekstu KŽPZ, engl. Health related quality of life – HRQL ili HRQoL. KŽPZ je vrednost pridodata dužini života, modifikovana oštećenjima, funkcionalnim statusom, percepcijama i socijalnim mogućnostima na koje utiču bolest, povreda, lečenje i zdravstevena politika.

Ovim konceptom posebno je naglašen značaj lične percepcije zdravstvenog stanja, ali i bolesti, njenih posledica i ograničenja, kao i svest o potrebi za pomoći i podrškom u mentalnom, fizičkom i socijalnom funkcionisanju.

Za ispitivanja kvaliteta života i njegovu kvantifikaciju koriste se različiti merni instrumenti – skale. Skale merenja kvaliteta života moraju imati nekoliko osnovnih karakteristika: dovoljnu prekrivenost svih subjektivnih i objektivnih simptoma, objektivnost pri merenju pod odredenim uslovima ponavljane serije testiranja trebaju dovesti do konzistentnih rezultata, i senzitivnost sposobnost da sprovedena merenja reflektuju prave promene u ispitivanim parametrima. Ove skale mogu biti specifične za odredene bolesti ili se mogu koristiti generičke skale kojima se procenjuje kvalitet života i kod drugih oboljenja

Kvantifikacija KŽPZ je moguća i primenom standardizovanih upitnika. Na osnovu njihove obrade dolazi se do numeričkih skorova koji subjektivne doživljaje ličnog zdravstvenog stanja skoruju. Dobijeni numerički skorovi zajedno sa objektivnim kliničkim pokazateljima kompletiraju sliku uticaja bolesti na život pojedinca.

Indirektno kroz subjektivne indikatore može se proceniti i uticaj nebioloških faktora na ishod bolesti.

Nekonzistentnost izmedu subjektivnog doživljaja kvaliteta životai objektivnih kliničkih merenja je delimično uslovljena metodološkim razlozima, ali neki autori sugerišu da su psihološke posledice i doživljavanje bolesti ono što dovodi do razlike u podacima.

Podaci dobijeni merenjem KŽPZ mogu imati višedimenzionalnu primenu. Pre svega, može da olakša izbor prioriteta prilikom formiranja plana terapije. U kliničkoj praksi je to posebno važno u situacijama kada treba izabrati neki od terapijskih modaliteta sa sličnim efektima ili kada treba napraviti izbor terapije imajući u vidu toksične efekte leka, preživljavanje i cenu leka.

Praćenjem KŽPZ tokom vremena mogu se uočiti promene tokom lečenja i promene u pruženoj nezi obolelima. Samoprocena kvaliteta života sve češće se koristi u medicini i zdravstvenoj zaštiti i kao indikator ishoda lečenja, te je postala važan pokazatelj uspešnosti lečenja.

                                     

3. Kvalitet života obolelih od hroničnih i težih bolesti

S obzirom da hroničke i teže bolesti imaju heterogen klinički tok, nije teško pretpostaviti da bolest utiče na sve aspekte psihičkog i fizičkog zdravlja bolesnika, i na osobe u najbližem okruženju.

Kako je prosečna dužina trajanja bolesti veća, akumulacija kliničkih smetnji podrazumeva velike promene u kvalitetu života koje variraju sa zdravstvenim stanjem, odnosno stepenom onesposobljenosti. Merenje kvaliteta života bolesnika sa hroničnom bolešću utiče na bolje poznavanje uticaja bolesti na svakodnevni život obolelih, na odabir najboljeg tretmana i na uskladivanje medusobnih ciljeva bolesnika i lekara, te služi kao instrument praćenja napredovanja bolesti, efikasnosti tretmana ili kao prognostički faktor.

                                     

3.1. Kvalitet života obolelih od hroničnih i težih bolesti Kvalitet života kao mera uticaja bolesti na život obolelih

Hronična bolest nije stabilno stanje što donosi niz ograničenja u radnom, socijalnom i porodičnom funkcionisanju i funkcionalnom statusu. Malo povećanje ili smanjenje funkcije kod hroničnog bolesnika može promeniti celu sliku njegovog doživljaja i rehabilitacijskog potencijala. U skladu sa time, kod hroničnih bolesti, uticaj bolesti na život bolesnika u mnogome zavisi od objektivno izmerenih faktora u vidu stepena funkcionalnog oštećenja i dužine trajanja bolesti, ali i od subjektivnog doživljaja obolelog.

Pokazalo se da pojedine hronična bolest npr. multipa skleroza ima niži ukupni i specifični skor kvaliteta života u odnosu na druga hronična oboljenja poput dijabetesa, epilepsije, reumatoidnog artritisa kao i u odnosu na zdravu populaciju.

                                     

3.2. Kvalitet života obolelih od hroničnih i težih bolesti Kvalitet života kao mera procene efekata terapije

Primarni cilj lečenja jedne hronične bolesti treba da bude njena optimalna kontrola. Da bi pratili odredeno oboljenje, ili imali dobar uvid u kontrolu bolesti, treba da postoje odgovarajući parametri, odnosno ishodi njenog praćenja i njene kontrole.

KŽPZ je našao primenu i u segmentu procene efekta terapije jer predstavlja, izmedu ostalog, zapažanje bolesnika o uticaju odgovarajuće terapije na njihovu fizičku i radnu sposobnost, psihološko stanje, socijalnu komunikaciju i somatsko zdravlje. U kontekstu pomenutog, merenje kvaliteta života postaje značajno kada terapija ili lek:

  • Ima malu ili umerenu korist u odnosu na rizik od neželjenih efekata.
  • Zahteva izdvajanje značajnih materijalnih sredstava.
  • Efikasno otklanja simptome bolesti, ali izaziva umerene ili teške neželjene reakcije.
  • Ima samo delom lekovita svojstva.

Sama činjenica da jedan lek ili terapijski režim poboljšava kvalitet života u vezi sa zdravljem, daje jednu novu dimenziju i ima veliku vrednost sa stanovišta prihvatanja datog leka od strane bolesnika, tada kao znatno aktivnijeg učesnika u sprovodenju terapije.



                                     

4. Literatura

  • . Kaplan G, Baron-Epel O. What lies behind the subjective evaluation of health status? Soc Sci Med 2003;568:1669–76.
  • Phillips, David 2006. Quality of Life: Concept, Policy and Practice. Routledge. ISBN 978-0-415-32355-0.
  • Kaliterna-Lipovčan, Lj., Prizmić-Larsen, Z. Kvaliteta življenja, životno zadovoljstvo i osjećaj sreće u Hrvatskoj i europskim zemljama. U: Ott, K. ur., Pridruživanje Hrvatske Europskoj uniji. Izazovi sudjelovanja. Zagreb: Institut za javne financije, Zaklada Friedrich Ebert, str. 181-198.
  • Hay, Louise L. Meditacije za zdrav život. Zagreb: V.B.Z., 1999.
  • K Enterprises; Bachert, Karen 2008. Quality of Life: The Five Stages of Retirement Success. K Enterprises. ISBN 978-0-9818789-0-4.
  • Bowling A. Measuring Health: A review of quality of life measurement scales. Milon Keynes, UK: Open University Press; 1991.
  • Ropac, D. Javno zdravstvo. Zagreb: InterIng, 2011.
  • Joković S, Milović Lj, Račić M, Pavlović J, Hadživuković N. Kvalitet života pacijenata oboljelih od hronične opstruktivne bolesti pluća. Sestrinska reč 2014;18:16–20.
  • Lipovčan Lj K, Burušić J, Tadić M. Indikatori kvalitete življenja. U: Božičević V, urednik. Psihologija u zaštiti mentalnog zdravlja.1.izdanje.Virovitica: Zavod za javno zdravlje; 2012. str. 438–45.
  • Hay, Louise L. Moć ozdravljenja je u nama. Zagreb: MGV, 2001.