Back

ⓘ Вера Шнајдер




                                     

ⓘ Вера Шнајдер

Вера Шнајдер била је први научник математичар у Босни и Херцеговини.

Вера Шнајдер припада породици значајних делатника у историји Босне и Херцеговине. Она је дала значајан допринос развоју математике као модерне фундаменталне дисциплине и Одсека за математику Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву.

                                     

1. Биографија

Вера Поповић Шнајдер рођена је у Рељеву код Сарајева. У Рељеву се тада налазила православна Богословија, на чијем челу је, као ректор, био њен отац. Основну школу и класичну гимназију завршила је у Сарајеву 1922 године. Затим је завршила студије на Филозофском факултету у Београду група примењена математика, теоријска математика и експериментална физика 1928. године.

Била је професор Женске гимназије у Сарајеву, након чега је, као стипендиста Француске владе отишла у Париз на усавршавање 1929/1930. на Институту Анри Пуанкаре у Паризу. Била је и хонорарни сарадник у Лабораторији за хидродинамику на Сорбони до краја 1932. године. Током студијског боравка у Паризу, Вера Шнајдер је објавила, у Comptes Rendus des Sciences de lAcadémie des Sciences, свој први научни рад који је уједно био и први научни рад у области математике којег је објавио аутор рођен у Босни и Херцеговини. Нуђен јој је ангажман за рад за потребе Министарства ваздухопловства Француске, али није пристала.

Од краја 1932. опет је била професор Женске гимназије у Сарајеву. Њен супруг др Марсел Шнајдер, један од првих доктора филозофије у Босни и Херцеговини, иначе професор филозофије и математике, био је Јевреј и страдао је од нациста одмах на почетку Другог светског рата.

Од јуна 1945, постављена је за директора Друге женске гимназије, а у марту 1946. постала је један од првих професора Више педагошке школе у Сарајеву, 1947. године постављена је за саветника у Министарству просвете. У јуну 1948. године вратила се на Вишу педагошку школу.

Вера Шнајдер је учествовала у оснивању Филозофског факултета у Сарајеву 1950, нарочито у стварању Катедре за математику, где је суделовала у звању ванредног професора до 1960. године, када је Катедра прерасла у Одсек за математику и прешла на новосоновани Природно-математички факултет Универзитета у Сарајеву. Вера Шнајдер је предавала Диференцијалну геометрију и Рационалну механику, Линеарну алгебру и Увод у алгебру.

Била је декан Филозофског факултета у Сарајеву у два наврата 1951/1953. и 1958/1959. Избором за декана 1951. Вера Шнајдер ушла је у историју као прва жена декан једног од првих босанско-херцеговачких факултета и прва жена декан једног од југословенског факултета.

Била је члан бројних институција и комисија: члан Унивезитетског савета, члан Савета за просвету БиХ, председник Комисије Савета Народне Библиотеке, члан Комисије за давање звања научних сарадника, тј. звања просветних саветника, председник Комисије за полагање професорских испита. Била је и дугогодишњи председник Друштва Југославија – Француска и др.

Нарочиту активност испољила је као председник Друштва математичара, физичара и астронома БиХ, а била је и главни организатор Четвртог Конгреса математичара, физичара и астронома Југославије, одржаног у Сарајеву 1965. године.

Њена кћерка Милица Шнајдер, до 1992. професор једно време и декан Музичке академије у Сарајеву, живи у Љубљани. Њени унуци су Андреј и Драган Хутерер. Старији унук, Драган Хутерер, доктор физике, научник је у области космологије, а живи и ради у Америци.

                                     

2. Библиографија

  • Хамилтонов принцип у Рационалној механици и његова геометријска интерпретација, Београд, 1957.
  • Sur lextension de la méthode de Hele Shaw aux mouvements cycliques, Comptes Rendus de lAcadémie des Sciences, Paris, T. 192 1931, 1703-1706.
  • Предавања из рационалне механике с уводом у тензорски рачун, Универзитет у Сарајеву, Сарајево 1963, 287. стр.
  • Quelques remarques sur le principe de Hamilton dans la Mécanique classique, Publication de lInstitut mathématique de lAcadémie Serbe des Sciences et des Arts, Beograd, T. XIV 1960, 67-82.
                                     
  • Индијана Шнајдер CA1, први француски тенк из периода Првог свјетског рата. Сопвит Шнајдер Топ Шнајдер - Крезо 75 mm М1907, француски пољски топ Вера Шнајдер први
  • употребу, погледајте страницу Развојни пут Боре Шнајдера ТВ филм из 1983. Развојни пут Боре Шнајдера је југословенски ТВ филм из 1972. године. Режирао
  • Аронс, Шарлот Хоуп, Ингрид Бизу, Сандра Телес, Џони Којн, Клаудио Чарлс Шнајдер и Мајкл Смајли. Светска премијера филма је била одржана 7. септембара 2018
  • који желе да му помогну у његовој борби да спаси дом. Роб Шнајдер као Норм Хедер Грем као Вера Брајтли Маја Кеј као Олимпија Брајтли Кен Џонг као господин
  • Југославије или услед мучења и затварања. Седам секретара СКОЈ - а су били: Златко Шнајдер 1903 - 1931 политички радник из Славонског Брода. На функцији секретара
  • 2004 1938 - Роми Шнајдер немачко - француска глумица прем. 1982 1943 - Хулио Иглесијас, шпански музичар и фудбалер 1948 - Вера Николић, српска алетичарка
  • Гордан Михић, српски сценариста и редитељ 2019 23. септембар - Роми Шнајдер немачко - француска глумица 1982 28. септембар - Бен Е. Кинг, амерички
  • најпознатији као оснивач групе Балканика. прем. 2021 1952 - Марија Шнајдер француска глумица. прем. 2011 1957 - Керолајн Вилијамс, америчка глумица
  • Герхард Шредер, немачки политичар, 7. канцелар Немачке. 1947 - Флоријан Шнајдер немачки музичар, најпознатији као суоснивач и дугогодишњи члан групе Kraftwerk
  • су делимично користила елементе хорора Избавитељ Крсте Папића, Вариола вера Горана Марковића, Трећи кључ Зорана Тадића, Пун месец над Београдом Драгана