Back

ⓘ Тисаполгар - Бодрогкерестур култура




Тисаполгар - Бодрогкерестур култура
                                     

ⓘ Тисаполгар - Бодрогкерестур култура

Тисаполгар Бодрогкерестур култура је једна од значајних култура металног доба Европе. Њено матично подручје налази се у мађарском Потисју. На југоистоку ова култура се граничила са Салкуца културом. Најранији предмети од бакра који карактеришу ове две културе нађени су у области Карпата, од Словачке до Олтенских планина и Хомоља. Ова област је богата жицама самородног бакра, што је и разлог великог броја налаза бакарних предмета из раног енеолита.

Осим богатства у бакарним предметима, ову културу карактерише и керамика изузетног квалитета и појава златних предмета, откривених на великом броју истражених некропола.

Постојао је проблем термина којим је називана ова култура. Милутин Гарашанин је предложио обједињавање Тисаполгар културе и Бодрогкерестур културе под једним називом. Ове две културе се не могу оштро разграничити јер млађа, Бодрогкерестур, представља еволуцију Тисаполгар културе.

                                     

1. Локалитети

  • Шанчине у Белегишу
  • Роспи Ћуприја
  • Прогар код Земуна где је откривена златна антропоморфна фигурина
  • Батка код Сенте
  • Носа код Суботице
  • Српски Крстур
  • Јаша Томић
  • Црна Бара код Мокрина

На основу појединачних налаза забележен је и један краткотрајан продор ових култура према југу, у Срем, српско Подунавље и западну Србију. Једна мања некропола са бодрогкерестурским гробовима откривена је у Винчи.

Стратиграфија је утврђена у Црној бари, а индиректно и у Шанчинама и некрополама у Носи и Батки.

                                     

2. Насеља

Највећи број налазишта концентрисан је на уздигнутим теренима око Тисе, где би после повлачење воде стварали добри услови за развој земљорадње и сточарства.

Постојале су надземне грађевине, откривене у Црној Бари, правоугаоног облика, постављене паралелно, рађене од лепа, плетера и коља. Оријентација је североисток-југозапад. У Сиригу и Госпођинцима су откривене четвороугаоне куће.

Куће су биле велике, а садржале су елементе раноенеолитске културе.

                                     

3. Сахрањивање

Тисаполгар култура је имала посебно одређене просторе за сахрањивање. У Тисаполгар оријентација гробова је различита, а у Бодрогкерестур оријентација постаје правилна и на неким некрополама примећена је диференцијација, мушкарци су положени на десни, а жене на леви бок.

                                     

4. Керамика

Керамика је квалитетна фактуре, јавља се висок степен полирања. Од облика се издвајају:

  • мали пехари
  • дубоки лонци
  • амфоре
  • зделе коничног и биконичног облика, са рашчлањеним вратом, ободом, горњим и доњим конусом и наглашеном ногом,
  • лоптасте посуде мањих димензија са брадавичастим или рожнатим дршкама
  • пехар на нози,

Дршке су рожасте код већине здела, апликација је хоризонтално пробушена или брадавичаста.

У млађој етапи јављају се коничне и калотасте зделе, посуде" Milchtopf "и посуде за млеко Milchtopfgefäss.

                                     
  • комплекс је група култура енеолитског периода које су се паралелно развијале и распростирале јужно од Тисаполгар Бодрогкерестур културе Обухватале су области
  • Култура гробних хумки или Хигелгребер култура нем. Hügelgräberkultur је име за више културних група бронзаног доба распрострањених од Рајне до Карпата
  • Белегишка култура Белегишка група, Белегиш - Кручени група је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у
  • Коцофени култура рум. Cotofeni, позната и као Усатово култура је енеолитска култура чије је матично подручје била данашња југозападна Румунија, а подручје
  • Костолачка култура је енеолитска култура самостално издвојена захваљујући В. Милојчићу. Област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе Костолачка
  • Гамзиградска култура је култура позног бронзаног доба, коју су 1995. дефинисали Срејовић и Лазић. Она је хронолошки одређена у период краја раног бронзаног
  • Вербичоара култура је култура бронзаног доба, која је заступљена у следећим областма: Олтенија, источни Банат, источна Србија и северозападна Бугарска
  • Баденска култура је енеолитска култура која је назив добила по локалитету у Доњој Аустрији. Распростире се дуж Мађарске, северне и источне Аустрије, Моравске
  • насеље сопотско - ленђелске културе енеолит - култура Болерас - Чернавода III рано и средње бронзано доба - винковачка и ватинска култура старије гвоздено доба
  • Јамна култура од руске речи яма - јама такође Култура јамног гроба или Култура окерног гроба је била култура касног бакарног и раног бронзаног доба