Back

ⓘ Панонскорусински језик




Панонскорусински језик
                                     

ⓘ Панонскорусински језик

Панонскорусински језик или само русински језик, је језик којим се говори у северној Србији и источној Хрватској. Русинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика.

Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник Гавриїл Костельник још 1923, али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису Правопис руского язика издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини Ґраматика руского язика.

Према извештају Уједињених нација, русински језик, одн. језик панонских Русина, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања основно, средње и високо на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово Русинска реч чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.

У русинском језику нагласак је увек на претпоследњем слогу.

Панонски Русини свој језик називају Бачвањска Руска Бешеда бачваньска руска бешеда, или Бачвањски руски јазик бачваньски руски язик, а оба имена имају значење "Русински језик Бачке". Њихов културни центар је Руски Крстур Руски Керестур. Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина Транскарпатски Русини - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970, тако да постоји основна и средња школа на русинском језику у Руском Крстуру са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорске студије на русинском језику у Новом Саду Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23.5% српски, 23.5% мађарски, 5.7% словачки, 5.7% румунски, 3.8% русински, 2.2% ромски, и 0.2% украјински језик.

                                     

1. Класификација

Статус русинског језика је предмет бројних расправа које се могу свести на три теорије:

  • русински језик је стандардизовани западноукрајински дијалект Володомир Хнаћук или дијалект књижевног руско-украјинског језика Хавријил Костељник.
  • русински језик је стандардизовани источнословачки дијалект.
  • русински језик је социолингвистички посебан словенски микројезик у коме се преплићу источнословенске и западнословенске црте.
                                     

2.1. Писмо Основне речи и реченице на русинском језику

  • -Нє розумим-/Nje rozumim/ –не разумем!
  • -Гей-/Hej/ – Дa!
  • -Цо робиш?-/Co robiš?/ - Шта радиш?
  • -Идзце/Гибайце,Поце-/Idzce/Hibajce,Poce/ –Идите/Дођите
  • -Можебуц-/Možebuc/ – Мождa
  • -Знам /Znam/ – Знам
  • -Щешлїви Нови рок!-/Ščešljivi Novi rok!/ – Срећна Нова Година!
  • -Дзе вц?-/Dze wc?/ - Где је вц?
  • -Нєт на чим!-/Njet na čim! – Нема на чему!
  • -Пребач-/Prebač/ – Извини!
  • -Кельо то кошта?-/Keljo to košta/ - Koliko to košta?
  • -Розумим-/Rozumim/ –Разумем!
  • -Нє знам-/Nje znam/ – Не знам
  • -Як ши?-/Јаk ši?/ - Како си?
  • -Щешлїви Швета!-/Ščešljivi Šveta/ – Срећни празници!
  • -Хибиш ми!-/Hibiš mi!/ –Фалиш ми!
  • -Єдeн язик нїґда нє досц-/Jeden jazik njigda nje dosc/ –Један језик никада није довољан
  • -Мило ми/Цеши ме!-/Milo mi,Ceši me!/ - Драги ми је!
  • -Ходзиш ту часто? /Hodziš tu často?/ - Долазиш овамо често?
  • -Модлїм вас-/Modljim vas/ – Молим вас!
  • -Щешлїво!-/Ščešljivo!/ - Срећно!
  • -Витайце!-/Vitajce!/ -Добродошли
  • -Дзекуєм крашнє!-/Dzekujem krašnje!/ –Хвала лепо!
  • -Модлїм вас, бешедуйце помали-/Modljim vas, bešedujce pomali/ –Говорите спорије молим вас
  • -Щешлїви Крачун!-/Ščešljivi Kračun!/ - Srećan Božić!
  • -Як ше волаш/Як ци мено?-/Jak še volaš, Jak ci meno?/ - Како се зовеш?
  • -На здравє!-/Na zdravje!/ – На здравље!
  • Здраво,Чао!-/Zdravo,Ćao!/ - Здравo,Ћао!
  • -Видз вонка/Войдз нука-/Vidz vonka,Vojdz nuka/
  • -Бешедуєце по руски?-/Bešedujece po ruski?/ – Причате ли русински?
  • -Добри дзень!-/Dobri dzenj!/ - Добар Дан!
  • -Добри вечар!-/Dobri večar!/ - Добро вече!
  • -Пущце ме/Пущице ме!-/Puščce me!/Puščice me!/ - Пустите ме!
  • -Добру ноц!-/Dobru noc!/ – Лаку Ноћ!
  • -Нє-/Nje/ – Не!
  • -Винчуєм!-/Vinčujem/ – Честитам!
  • -Добре рано!-/Dobre rano!/ - Добро јутро!
  • -Дзекуєм /Dzekujem!/ - Хвала!
  • -Нє, нє бешедуєм-/Nje, nje bešedujem/ – Не,не причам
  • -Смачного!-/Smačnoho!/ - Пријатно!
  • -Одкаль ши? Я зоз/Я з. /Odkalj ši? Ja zoz,Ja z./ - Одакле си? Ја сам из.
  • -Гей, дакус-/Hej, dakus/ –Да,мало
  • -Весела Вилїя и Щешлїви Крачун!-/Vesela Viljija i Ščešljivi Kračun – Весело Бадње Вечe и Срећан Божић!
  • -Мойо почитованє-/Mojo počitovanje/ – С поштовањем,Моје поштовање
  • -Охабце ме-/Ohabce me/- Oстави ме!
  • -Наздраве!-/Nazdrave! / - Живели!
  • -Одпущце ми-/Odpuščce mi!/ – Опростите ми!
  • -Щешлїва Велька Ноц!-/Ščešljiva Veljka Noc / – Срећан и Весео Ускрс!
  • -Най ше пачи!-/Naj še pači!/- Изволи!
  • -Любим це!-/Ljubim ce!/ - Волим те!
  • -Щешлїви родзени дзень!-/Ščešljivi rodzeni dzenj/ – Срећан рођендан!
  • -Дзекуєм барз крашнє!-/Dzekujem barz krašnje!/ –Хвала веома лепо!
  • -Як ше гвари по руски? /Jak še hvari po ruski?./ – Како се каже на rusinskom?.
  • -Швидко оздрав!-/Švidko ozdrav!/- Брзо оздрави!
                                     
  • Град је познат по још неким називима на другим језицима мађ. Kúla, нем. Wolfsburg, панонскорусински Кула, укр. Кула. Данашња Кула помиње се у историјским
  • Жабаљ је познат по још неким називима на другим језицима мађ. Zsablya, нем. Josefsdorf, панонскорусински Жабель. Град Жабаљ се налази у југоисточном делу

Users also searched:

...