Back

ⓘ Ичков мир




                                     

ⓘ Ичков мир

Ичков мир, је назван по Петру Ичку којег су у лето 1806. послали устаници из Србије да преговара са Портом о миру. У пуномоћју које су потписали 13. јула 1806. Карађорђе и Младен Миловановић постављени су следећи услови:

1. Срби да плаћају данак одсеком; 2. Да се у Србију пошаље царски мухасил с извесним бројем "служитеља", којему ће се предавати данак; 3. Све царске, мухасилске службе да врше Срби, они обећавају да ће их вршити по царској заповести; 4. Из Србије да се истерају јањичари, крџалије и други зли Турци, а Срби да чувају границе.

Ичко је стигао у Цариград крајем јула 1806. и почео, уз посредовање цариградског патријарха, да преговара са Портом. Вешто је искористио поразе турске војску на Мишару и Делиграду августа 1806. године, затим кризу у односима Русије и Турске и навео Порту да Србима даје тражене уступке.

У септембру 1806. он је већ са царским мухасилом стигао у Србију. У октобру исте године устаничка скупштина у Смедереву примила је Портине услове и послала Ичка поново у Цариград да утврди твердо и коначно услове мира.

У међувремену дошло је до прекида односа и рата између Турске и Русије. У јануару 1807. године Порта усваја услове Ичкова мира, међутим Срби су већ заузели Београд, повезали се са Русима и одбацили уредбе Ичковог мира и наставили рат. При повратку из Цариграда Ичко се једва извукао из Турске у Србију.

Када је Милош Обреновић преговарао са Марашли Али-пашом 1815. године, о смиривању другог српског устанка, затражио је да се Србији признају повластице које су јој биле дате Ичковим миром.

На бази услова овог мира вођени су после 1815. преговори између Србије и Турске, као и Русије и Турске о изграђивању аутономног положаја Србије. Такав положај је и изграђен у оквиру ових услова и 1830. и 1833. године.

                                     
  • и задржи београдски пашалук у саставу Османског царства. Сеча кнезова Ичков мир Инцидент у добар час Београдска гора История на Османската империя от
  • Стеваном Јевтићем, изнио је српске захтјеве са циљем закључења мира касније познатог као Ичков мир Октобра исте године, враћа се са вијешћу из Цариграда да
  • која се у изворима назива Карађорђева Србија. Године 1806. је закључен Ичков мир којим је Османско царство фактички признало Србију као вазалну државу
  • утврђењу Делиграду. Убрзо су закључили са Турском, Ичков мир Руси су наговорили устанике да одбију Ичков мир јер су започели рат с Турском. 1807. Срби су ослободили
  • 1804, и српски дипломатски представник у преговорима о миру с Портом 1806. године Ичков мир Почетком XIX века у приземљу се налазила кафана Код краљевића
  • полазну тачку коју су могли имати, ако не 1804. онда сигурно 1807. године. Ичков мир нудио је више. Међутим, мада су и ови резултати и толико скромни да их
  • успоставе мир са Османским царством. Преговоре са Портом у име српске стране је водио трговац Петар Ичко и успео од ње да издејствује Ичков мир Најважније
  • септембра је склопљено примирје. Детаљније: Ичков мир Недуго затим, 22. септембра, склопљен је Ичков мир Али, због неких неправилности у његовом извршењу
  • да јој се придруже. Детаљније: Ичков мир Порта је морала да тражи излаз из тешке ситуације. Резултат њених тежњи ка миру јесте мисија Петра Ичка у Цариграду
  • главних организатора Првог српског устанка и творца Ичковог мира закљученог са Портом 1806. године. Тим миром створени су услови за формирање нове српске државе