Back

ⓘ Периодизација (књижевност)




                                     

ⓘ Периодизација (књижевност)

Постоје различити видови периодизације књижевности: хронолошки тј. по вековима или неким мањим периодима, нпр. деценијама итд, затим по друштвено политичким периодима, где су границе одређени датуми друштвене историје и најзад по књижевним правцима и школама. У чланку који следи примењен је трећи вид периодизације уз напомену да сви видови периодизације имају своје мањкавости. Мањкавост периодизације по школама и правцима је тај да се сваки нови правац у уметности развија из крила старог и не укида га својом појавом, а у стваралаштву неких писаца су заступљени различити покрети и школе, те отуд периодизацију не треба посматрати егзактно, већ условно.

Четири основна периода књижевности су антика, средњи век, ренесанса и нови век.

Најлепше, најсавршеније и најоригиналније што је човечанству, бар оном европоцентричног културног круга, дала античка књижевност дошло је са грчког тла. Почетак књижевности овог периода пада између X и VII века п.н.е, то јест кад су Хомер и Хезоид створили прве епове Илијаду, Одисеју, Теогенију итд, а завршава се затварањем филозофске школе у Атини 529. године. Дакле, укупно се протеже кроз 13–15 векова.

У оквиру антике разликујемо два велика периода - хеленски или класични период, који је трајао од Хомера до IV века п.н.е, и хеленски период од III века п. н. е. до 529. године н.е. У оквиру оба ова периода разликујемо неколико потпериода. Тако се хеленско доба дели на: јонско доба од почетних дела до Саламинске битке, а сам назив долази од речи Јонија тј. малоазијска Грчка. и на атичко доба од највећег процвата Атине после Саламинске битке до смрти Александра Великог. У јонском периоду осим поменутих епских песника стварају и чувени лиричари Архилох, Сиолон, Сапфа, Анакреонт, Арион и Пиндар. У атичком периоду драмска поезија достиже свој врхунац у делима трагичара Есхила, Софокла и Еврипида и комедиографа Аристофана.

Хеленско доба се дели на: александријиско доба, названо тако по граду Александрији, највећем средишту грчке културе у III и II века п.н.е. и римско доба које започиње око 30. године п.н.е. и траје до године која се сматра крајем антике, тј. 529. н.е.

Под појмом римска књижевност подразумевају се дела настала на латинском језику у периоду између III века пре н. е и VI в. н. е, на подручју римске државе, коју је насељавало племе Латини, а чији је центар био брежуљак Палатин. Ова књижевност се најпре развијала под утицајем Етрураца, који су живели на подручју данашње Тоскане и имали врло развијену цивилизацију.

Утицај Грка се осећа тек после I пунског рата када победнички народ широм отвара врата култури побеђених или како је то сликовито рекао Хорације: Освојена Грчка освојила је суровог победника и унела уметност у сељачки Лациј. И у оквиру римске књижевности разликујемо неколико периода: архајско раздобље, кад су стварали највећи римски комедиографи Плаут и Теренције; затим Цицероново раздобље, кад су најзначајнији представници Катул и неотерици; па августово раздобље, када је Римом владао Гај Октавије Август, а стварали су највећа пера римске антике: Хорације, Вергилије, Овидије, Тибул, Пропреције итд. и поставгустовски период кад су се претежно неговале мање књижевне врсте, сатира, епиграм, басна, чији су главни представници Марцијал, Јувенал итд. а у области реторике Квинтилијан.

Хуманизам и ренесанса се нису ширили истовремено у свим земљама Европе, па зависно од средишта хуманистичких утицаја разликујемо следеће развојне фазе: трећенто, петраркизам, калвинизам, реформација, елизабетанско доба, барок и рококо и класицизам.

Ново доба обухвата следеће периоде:

  • постмодернизам
  • преромантизам и романтизам,
  • просветитељство и сентиментализам,
  • модерна књижевност и
  • импресионизам и
  • реализам, и натурализам
  • парнасизам и симболизам,
                                     
  • које се дубоко засецају у друштвену, политичку и културну историју. У периодизацији римске књижевне историје овде би се ипак могла направити мала исправка
  • Војна књига 1157 Садржај: Предговор, 5 Периодизација Државно - друштвена и генерацијска периодизација нововековне Србије 1804 1918 9 33. Студије
  • цјелокупну прошлост свих њених саставних дјелова. Према традиционалној периодизацији општа историја Црне Горе се дијели на неколико главних периода, почевши
  • образовање и васпитање нису од користи. Код Аристотела се јавља прва периодизација развоја: до 7. године у породици посебно физичка нега, игре и стимулативна
  • погрешних схватања и тврдњи, као што су она о настанку и природи државе, периодизацији Србије 19. века, ауторству Начертанија из 1844. године, Николи Пашићу
  • Јутјубу. El Greco Domenico Theotocopulos 1541 1614 Ел Греко - периодизација историје умјетности. Њујорк: Метрополитенски музеј умјетности Ел Греко
  • одражавају постмодернистичке традиције које одбијају традиционалистичку периодизацију историје. Новина је покушај да се поједини проблеми римског друштва
  • 1959. Константин Филозоф, Живот деспота Стефана Лазаревића, Стара српска књижевност II, Нови Сад - Београд 1966. М. Динић, Грађа за историју Београда у средњем
  • унивезални мотор историји као класни сукоб Не постоје универзални нивои или периодизација друштвеног развоја, који су искључени интердруштвеним системима и ивицама

Users also searched:

classic meaning tagalog,

...
...
...