Back

ⓘ Oblačinska višnja




                                     

ⓘ Oblačinska višnja

Oblačinska višnja je sorta višnje sa nedefinisanim poreklom. Naziv podrazumeva da potiče iz sela Oblačine i okoline, gde se nalazi velika i vrlo heterogena populacija ove višnje.

                                     

1. Morfološke osobine

Oblačinska višnja ima horizontalan površinski korenski sistem, koji prodire u dubinu 50–60 cm. Koren je tamno sive boje. Stablo oblačinske višnje je slabo bujno i patuljasto, dosta kompaktno i pogodno za gustu sadnju. Krošnja se najčešće oblikuje u loptastu ili široko piramidalnu. Grane su sa kratkim internodijama i celom su dužinom plodne, kao kod per tipova. Pupoljci su skoro jajasti, sive boje sa kestenjastom nijansom, glatke površine. Cvetni pupoljak O.višnje sadrži od 1-4 cveta rodni pupoljci se nalaze na vitim granama ili majskim buketićima.Najbolja rodnost se postiže kada je taj odnos pola pola.

Plod koštunica oblačinske višnje je sitan, mase oko 3 g, loptast do loptasto-kolačast, dosta ujednačene krupnoće i sazrevanja. Pokožica egzokarp je tamnocrvena i tanka. Meso perikarp je crveno, srednje čvrsto, sočno, nakiselo, aromatično i kvalitetno. Sok od mesa je intenzivno crven i dosta bogat rastvorljivom suvom materijom, šećerima, kiselinama i vitaminima. Seme je sitno i relativno se lako odvaja od ploda. Plod se srazmerno lako odvaja od peteljke. Dobro podnosi prevoz i može da se sačuva 3–5 dana u svežem stanju. Plod O.visnje u zavisnosti od godine kao i od opterećenosti stabla rodom može da teži od 2.5-4 grama,što je plod krupniji radman je veći a sadržaj koštice manji.

                                     

2. Fiziološke osobine

U zavisnosti od vremenskih prilika cvetanje može da oscilira po koji dan. U principu cveta u drugoj dekadi aprila. Oblačinska višnja spada u grupu izrazito samooplodnih višanja, pa nije potrebno obezbediti oprašivače. Plodovi sazrevaju ujednačeno, u periodu 20–30 juna. Cvetanje višnje može da oscilira i do dve nedelje pa i više u zavisnosti od rejona u kome se gaji Baničina pocetak punog cveta je bio od 30 marta do 18 aprila. Vreme punog cveta je vrlo bitno za kvalitet roda što ranije cveta plod će biti krupniji i pod većim opterećenjem rodom. Ali i to može da bude problem zbog poznih prolećnih mrazeva, tako da je najbolje vreme cvetanja od 5 10. aprila. Inače O.višnji je od punog cveta do berbe potrebno u proseku oko 58-65 dana.

Oblačinska višnja je sorta koja stupa u rod praktično od druge godine posle sadnje, a pun rod dostiže u šestoj godini. Prinosi se u zavisnosti od primenjene agrotehnike i gustine zasada kreću od 10.000–30.000 kg po hektaru.

                                     

3. Hemijski sastav ploda

Hemijski sastav ploda zavisi od stepena zrelosti i vremenskih prilika u vreme zrenja. U proseku, plodovi oblačinske višnje sadrže: oko 83% vode, od 12–17% suve materije, od 1.5–2.0% ukupnih kiselina. Prosečna masa ploda je 2.6–3.0 g, pri čemu je masa koštice 9–13% ukupne mase ploda.

                                     

4.1. Ekološki uslovi Voda

Predstavlja vrlo značajan preduslov za gajenje višanja uopšte. Oblačinska višnja dobija se iz izdanaka i one su jako osetljive na sušu. S druge strane suša smanjuje zametanje plodova i usporava njihov razvitak. Isto tako oblačinska višnja nepodnosi ni visok nivo podzemnih voda, a ukoliko se vode zadrže dolazi do propadanja višnje. Najbolje prinose daje u rejonima sa umerenom vlažnošču vazduha.

                                     

4.2. Ekološki uslovi Zemljište

U principu treba da ima povoljan vazdušni, vodeni i toplotni režim.Najpovoljnija pH vrednosti zemljišta su Ph 6 - 7. Oblačinska višnja u gustom sklopu se pokazala tolerantna na vrlo različitim zemljištima. Oblačinska višnja je dala dobre rezultate kako na neutralnom do blago alkalnom zemljištu Fruške gore,do kiselih zemljišta južne Srbije. Loše rzultate daje ekstremno siromašnom zemljištu i na suvom pesku.Izuzetni rezultati u proizvodnji visnje postignuti su na zemljistima sa PH 4.8-5.6 na podrucju Baničine.

                                     

4.3. Ekološki uslovi Svetlost

Predstavlja osnovni činilac opstanka biljnog sveta. Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da oblačinske višnje najefikasnije iskoriščavaju sunčevu energiju. Zasadi oblačinske višnje spadaju u niske vočke sa slabo bujnom podlogom i krunom ne višom od 2.0 - 2.5m. što joj omogučuje maksimalno iskoriščavanje svetlosti i procesa fotosinteze.

                                     

4.4. Ekološki uslovi Toplota

Oblačinska višnja otporna je prema niskim zimskim temperaturama isto tako i prema kasnim prolecnim mrazevima. Sa umerenim i srednjim dnevnim temperaturama oko 20°C dobijaju se najkvalitetniji plodovi višnje.

                                     

4.5. Ekološki uslovi Vetar

Pre podizanja zasada oblačinske višnje potrebno je prikupiti podatke o jačini i pravcu vetra. Vetar može imati vrlo negativno dejstvo na višnju u konbinaciji sa niskim temperaturama, a isto tako i u toku vrelih letnjih dana.

                                     

5.1. Razmnožavanje Izbor podloge

Oblačinska višnja se razmnožava najčešće na sopstvenom korenu, školovanim izdancima. Razmnožavanje izdancima se vrši uzimanjem istih iz zasada urodu sa zdravih stabala najbolje rodnosti. Početkom novembra vade se izdanci, klasiraju, pakuju, i trape do sadnje. Razmnožavanje putem izdanaka može da bude uzrok širenja nekih viroza.

                                     

5.2. Razmnožavanje Vreme sadnje

Izdanci se sade u jesen ili proleće. Treba nastojati da se sadenje oblačinske višnje obavi u jesen, pre nastupanja jačih mrazeva, ili u proleće što je moguće ranije. Jesenja sadnja u praksi uvek daje bolje rezultate.

                                     

5.3. Razmnožavanje Rastojanje sadnje

Za oblačinsku višnju praksa je pokazala da je minimalno rastojanje izmedu redova 4.0m., a u redu izmedu stabala 2.5m. do 3.0m.

                                     

5.4. Razmnožavanje Izbor sadnica

Treba koristiti jednogodišnje izdanke, koji su zdravi i dobro razvijeni. Pre sadenja zdrave žile se skraćuju za četvrtinu, a oštećene do mesta oštećenja. Pre sadenja sadnice se potapaju u žitku smesu napravljenu od ilovače, govede balege i vode. Ako se sadenje vrši u jesen onda se sadnica ne zaliva, ako se pak sadi u proleće onda se napravi levkasto udubljenje i zalije sa 5 - 6 litara vode. Da bi se sadenje pravilno izvelo potebna su dva lica, jedno da drži sadnicu drugo da obavi sadenje.

                                     

6. Podizanje višnjara - priprema zemljišta

Posle čiščenja terena treba podubriti stajnjakom i kompleksnim PK dubrivom. Posle toga obaviti riglovanje. U jame iskopane za sadnju ubacuje se samo oranična zemlja sa kombinovanim dubrivom. Dubrenje se nastavlja svake godine pa i u periodu pune rodnosti, smo što se tada količina dubriva po hektaru povećava. Nakon berbe, izmedu redova višanja, se korovska flora tanjiračom ili frezom zaorava i unosi u zemlju.

                                     

6.1. Podizanje višnjara - priprema zemljišta Podizanje višnjara na strmim terenima

Izuzetno lep primer iskoriščavanja planinskog zemljišta je zasad oblačinske višnje na planini Kukavica na nadmorskoj visini 500–600m. Pre sadnje višnje ovde su bile šikare. Zasadi oblčinske višnje su u izuzetno dobroj kondiciji, a ona se može meriti sa prinosima na najboljim zemljištima u plodnoj ravnici.

                                     

6.2. Podizanje višnjara - priprema zemljišta Pakovanje

Plodovi oblačinskih višanja namenjeni bilo stranom, bilo domaćem tržištu moraju da se pravilno i lepo upakuju. Plodovi oblačinskih višanja prvog i drugog kvaliteta pakuju se u:

  • Srednje otvorene plitke letvarice.
  • Velike otvorene plitke letvarice.
  • Male otvorene plitke letvarice.

U jednoj ambalaži se mogu biti pakovani plodovi oblačinskih višanja samo od istog kvaliteta. Tehnika pakovanja zavisi od vrste ambalaže, kvaliteta i namene plodova. Pri običnom pakovanju oblačinskih višanja, na dno letvarice se postavlja hartija, pa plodovi i na kraju se pokriju hartijom.

                                     
  • У околини је раније био велики број воћњака плантажа са чувеном Облачинском вишњом док их је сада много мање углавном због отежаних услова привређивања
  • села Облачина у Општини Мерошина где се гаји посебна сорта вишње такозвана облачинска вишња Сматра се да је пратилац трешње, пореклом из Мале Азије, која
  • становника. Флорални венац који окружује штит чине природне гране облачинске вишње у плоду, најкарактеристичније биљне врсте за ово поднебље које представља
  • околини села је раније био велики број воћњака плантажа са чувеном Облачинском вишњом док их је сада много мање углавном због отежаних услова привређивања