Back

ⓘ Павле Васић




Павле Васић
                                     

ⓘ Павле Васић

Образовање је стекао у Београду. Његов деда по мајци Павле Јанковић, артиљеријски пуковник, је био заслужан за његов животни пут. Наиме, посматрајући свакодневно свог унука како не испушта оловке и боје из руку, прво му је купио монографију француског сликара Ораса Вернеа, а потом га 1922. уписао у Уметничку школу 1922, а паралелно је похађао и Трећу мушку гимназију. Након две године напустио је Уметничку школу. По завршеној матури, опчињен сликарством Јована Бијелића, Васић, 1926. године, ступио је у његов атеље и учио сликарство три године. Паралелно са својим сликарским ангажовањем давао је испите на Правном и на Филозофском факултету. Звање доктора наука из области историје и теорије уметности одбранио је 1956. године на Универзитету у Љубљани.

                                     

1. Почетни рад у позоришту

Непосредан контакт са позориштем имао је 1936. године, посредством Тодора Манојловића, који је у неколико махова писао о његовим сликама на изложбама у Павиљону "Цвијета Зузорић", а чија се драма Опчињени краљ управо припремала на сцени Народног позоришта у Београду. Тако је дошло до сарадње: Васић је нацртао студије за костиме племства баварског двора и униформе великодостојника, а његово име се појавило на позоришном плакату те представе као једног од аутора костима.

                                     

1.1. Почетни рад у позоришту Заробљеништво

Године 1939. почео је да ради као асистент у Музеју кнеза Павла, али ратни вихор га одводи у заробљеништво у Јужну Италију, у место Аверси, близу Напуља, где са осталима учествује у оснивању такозваног Заробљеничког позоришта. После капитулације Италије, пребачени су у Тоскану где их преузимају немачки војници. Тада је Васић написао комад о логору верно описујући живот и збивања у њему. Позориштем се бавио неколико година по завршетку рата, а позоришним списатељством до краја живота

                                     

2. Сликарска делатност

Први пут је излагао 1929. године на изложби у Павиљону "Цвијета Зузорић" у Београду. Његова излагачка активност текла је у два маха: између 1929-1940. и од 1945. до 1957. године.

                                     

3. Педагошки рад

Након 1948. из Удружења ликовних уметника Србије УЛУС стигло је прво постављење Павла Васића за професора у гимназији, а убрзо и за професора историје костима на новооснованој Академији примењених уметности ту је и пензионисан као редовни професор. Костимографија је постала његово главно занимање. Предавао и на Позоришној академији предмет "Стилови", у коме су били обухваћени историја уметности и историја костима као и на Музичкој академији у Београду, Академији ликовних уметности у Новом Саду 1974 - 79, Факултету примењених уметности у Београду предмет "Историја ношње", 1980-85 и на Филозофском факултету, на групи за Историју уметности предмет "Историја европске уметности од XVI века до најновијег доба", 1952-63.

                                     

4. Теоријски рад

Најважније проблемско-тематско поље којима се Васић бавио јесте српски барок. Аутор је великог броја текстова из области историје уметности, које је почео да објављује још 1938. у часопису Уметнички преглед, а бавио се и ликовном критиком коју је више деценија континуирано објављивао у дневном листу Политика. Објавио је велики број радова: књига, студија, предговора, чланака и других текстова. Његови научни и стручни радови су објављивани у Бечу, Венецији, Будимпешти, Букурешту, Северној Америци.

                                     

5. Награда Павле Васић

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије УЛУПУДС од 1995. године додељује награду "Павле Васић" за најбоље теоријско дело из области примењених уметности у једној години.

                                     

6. Књиге

  • Европска уметност XVII века, Београд: Савез студената Историје уметности, 1960;
  • Тридесет година Удружења ликовних уметника Србије: 1945-1975: Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", Београд, 11. 12. 1975. - 11. 1. 1976;
  • Umetnički život: kritike, prikazi i članci: 1971-1975. Knj. 3, Beograd: Fond za izdavačku delatnost Univerziteta umetnosti, 1985;
  • Уметничка топографија Панчева, Нови Сад: Матица српска, 1989;
  • Живот и дело Анастаса Јовановића првог српског литографа, Београд: Народна књига, 1962 докторска дисертација;
  • Umetnički život: kritike, prikazi i članci: 1961-1970. Knj. 2, Beograd, 1976;
  • Доба рококоа: студије, чланци и предавања: Београд: Универзитет уметности, 1991;
  • Уметничка топографија Сомбора, Нови Сад: Матица српска, 1984;
  • Uvod u likovne umetnosti: elementi likovnog izražavanja, Beograd: Narodna knjiga, 1959. ;
  • Примењена уметност у Србији: 1900-1978: пролегомена за историју примењених уметности код нас, Београд: Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, 1981;
  • Odelo i oružje, Beograd: Umetnička akademija, 1964. ;
  • Униформе српске војске: 1808-1918, Београд: "Југославија": Просвета, 1980;
  • Доба барока: студије и чланци, Београд: Уметничка академија, 1971;
  • Доба уметности: студије и чланци, Ваљево: "Милић Ракић", 1990;
  • Umetnički život: kritike, prikazi i članci: 1976-1984. Knj. 4, Beograd: Fond za izdavačku delatnost Univerziteta umetnosti, 1987;
  • Линије и облици: уџбеник цртања за V и VI разред гимназије, Београд: Знање, 1952;
  • Уметничка топографија Крушевца, Нови Сад: Матица српска, Крушевац: Багдала, 1990;
  • Umetnički život, Beograd: Umetnička akademija, 1973;
  • Pavle Blesić, Sombor: Prosveta, 1992;
  • Европска уметност XVIII века, Београд: Савез студената Историје уметности, 1960. друго издање: 1962;


                                     

7. Студије и предговори избор

  • "Захарије Орфелин и Јакоб Матис Шмуцер", Нови Сад: Матица српска, 1977, стр. 251-259., и др.
  • Српска ношња за време Првог устанка, Београд Матица српска, 1972, стр. 309-323;
  • Војвођански сликари у Србији 1950;
                                     

8. Цртачка и сликарска дела у збиркама

Народни музеј у Београду, Музеј савремене уметности у Београду, Војни музеј, Историјски музеј у Београду, Музеј ПТТ, и музеји у Топлицама, Шапцу, Пожаревцу, Зајечару, Крушевцу и Нишу.

                                     

9. Спољашње везе

  • Биографија Павла Васића
  • Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије
  • Извод из каталога Народне библиотеке Србије о делима П. Васића
                                     
  • Награду Павле Васић додељује Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије УЛУПУДС за најбоље дело из области примењених уметности
  • манастир Горњак 1847. године. Умро је 1850. или 1851. године. О њему је Павле Васић написао књигу Живко Павловић молер пожаревачки и његово доба Пожаревац
  • власти осудиле на смрт. Васић је био члан САНУ, а 12. фебруара 1934. је постао дописни члан Академије лепих уметности. Васић је напустио Републикансу
  • За друге употребе, погледајте Павле Бошковић вишезначна одредница Павле Бошковић Рума, 23. август 1849 - Београд, 23. април 1923 био је генерал војске
  • Драгомир Васић Тузла, 30. октобар 1964 је српски политичар. Рођен је 1964. у Тузли. Основну школу и гимназију завршио је у Живиницама. Југословенску
  • Борба, 29. јун, Београд 1957 Павле Васић Савремена српска скулптура, Политика, 20. јануар, Београд 1958 Павле Васић Изложба Београдске групе Политика
  • Благојевић Драгослав Аврамовић Љубиша Адамовић Миладин Кораћ Зоран Пјанић Павле Васић Иван Стојановић Бранислав Шошкић Радмила Стојановић Стипе Ловрета Славко
  • Коста Богдановић 1930 Михаило Валтровић 1839 - 1914 Милоје Васић 1869 - 1956 Павле Васић 1907 - 1993 Јерко Јеша Денегри 1936 Петар Добровић 1890 - 1942
  • За другу употребу, погледајте страницу Павле Младеновић. Чича Павле Младеновић - 3 16. јун 1905 је био четнички војвода у Старој Србији и Македонији
  • Павле Јуришић Штурм нем. Paulus Sturm, срп. Паул Штурм Герлиц, 10 22. август 1848 - Београд, 13. јануар 1922 је био српски, a касније и југословенски
  • Спомен - збирка Павла Бељанског у Новом Саду је специјализована музејска установа која поседује, проучава, публикује и излаже уметничка дела које је сакупио Павле Бељански