Back

ⓘ Димитрије Новаковић




Димитрије Новаковић
                                     

ⓘ Димитрије Новаковић

Димитрије Новаковић, први српски фотограф - дагеротипист. Недовољно позната личност. Пештански лист Сербске народне новине од 12. маја 1840, пише да је Новаковић "трговац, Србин родом из Загреба" боравио у Паризу у јесен 1839. где је стекао прва сазнања о дагеротипији "од самог оца вештине ове г. Дагера".

Током кратког боравка у Београду, на пропутовању за Турску јер му је у Загребу издат пасош за ту земљу, где је као трговац одлазио, дагеротиписао снимио је један део Београда "на посребрени лист бакра", а снимак, то јест дагеротипију, поклонио кнезу Михаилу. Та прва српска дагеротипија није сачувана. У вести се још наводи да је Новаковић "многима не само машину, него и саму вештину показивао", чиме је упознао један круг људи са техником дагеротипије, што би се могло тумачити и као први траг фотографске едукације у српској културној историји.

Хрватска фотографска историографија наводи да је Новаковић под именом Деметар и први хрватски дагеротипист.

                                     

1. Откривање Новаковићевог доприноса

О чињеници да је Димитрије Новаковић први српски фотограф а не Анастас Јовановић, како се до тада наводило први пут је писао Александар Саша Павловић у априлском броју стручног часописа Фото кино ревија, 1979. Исти рад, у проширеном облику, Павловић је дао и редакцији Зборника ИМС Историјског музеја Србије, али је наводно: услед недостатка средстава издавање зборника одложено за готово три године! Рад је најзад објављен, у пуном обиму и под пуним насловом, 1982, а исте године је поновљен и у каталогу Мајске изложбе УЛУПУДС-а.

Узимајући у обзир друго објављивање 1982 а занемарујући, или не знајући за прво 1979, покренуте су неке дубиозе, које су на несрећу и неки актери тих догађаја подстицали, да Новаковића није открио Павловић, него Бранибор Дебељковић, јер о њему пише у публикацији Die Alte Serbische Photographie 1980. Те дубиозе су касније расветљене простим упоређивањем датума првог објављивања радова поменутих аутора. Заслугу Павловићу да је први! саопштио "важан податак којим је измењена дотадашња тврдња истраживача да је Анастас Јовановић први српски фотограф" истиче и др Миланка Тодић у до сад јединој Историји српске фотографије.

                                     
  • Богдановић, Бранислав Миленковић, Зоран Петровић, Борко Новаковић Александар Стјепановић, Димитрије Рајић, Михаило Живадиновић. На Архитектонском факултету
  • Јелка Нешковић Думовић Добривоје Николић Мирослав Николић Звонко Новаковић Миливоје Новаковић Миленко Остојић Зорица Павковић Илија Пандуровић Јован Пантић
  • за Ђ. Новаковића председника главне Контроле. Имали су Јована, Симу, Драгољуба и Милицу. Драгољуб Новаковић био је ожењен Анком. Милица Новаковић је са
  • Миланчић Комесари Бригаде: Авдо Афировић Света Алексић Димитрије Бајалица Баја Раде Башић Ратко Новаковић Заменици команданта Бригаде: Раде Бркић Петар Војиновић
  • академије, млади официри и чланови Српског мача у првом реду Радивоје Новаковић Он је иницирао и покретања лоптачке секције а 1906. изабран је за председника
  • Булатовић Вук Гајић Даниел Сич Димитрије Николић Драган Вујић Драгана Милошевић Дубравко Јовановић Дуња Стојановић Душица Новаковић Зоран Ћосић Иван Јевтовић
  • магазин Сербскија новини Новине сербске Стефан Новаковић Захарије Орфелин Димитрије Давидовић Димитрије Фрушић Михаило Бјелица, Зоран Јевтовић: Историја
  • Детаљније: Димитрије Цинцар - Марковић Унук војводе Цинцар - Марка, син пуковника Косте Цинцар - Марковића, окружног начелника је генерал Димитрије Цинцар - Марковић
  • Недељник Време. Приступљено 26. децембар 2020. При дну странице су табеле Димитрије Боаров 7. октобар 2004 Novosadsko klizište Недељник Време. Приступљено

Users also searched:

...