Back

ⓘ Крупањ




Крупањ
                                     

ⓘ Крупањ

Први археолошки налази у Крупњу датирају још из периода неолита и то у виду остатака керамике и једне секире од лаког белог камена. На улазу у град постоје остаци римског насеља са фрагментима римске керамике - остатак објекта познатији као Villa rustica.

Назив Крупањ први пут се појављује у дубровачким списима из 1417. године, а дубровачки писари Италијани најчешће су га записивали као Crupagn.

Развојем рударства у средњем веку, Крупањ је постао значајно рударско место рудник сребра кроз кога су пролазили дубровачки каравански путеви. Данашња област Рађевина је 1459. потпала под турску власт.

За време Првог српског устанка, Крупањ је први пут ослободио хајдучки харамбаша Ђорђе Обрадовић Ћурчија и његова чета хајдука, у лето 1804. године, а значајну улогу у борби против Турака имао је и кнез Крста Игњатовић, војвода рађевски.

Године 1837. у Крупњу је отворена прва школа, а 1842. године изграђена је црква Св. Вазнесења Господњег. Након исељавања Турака из Рађевине порушена је турска тврђава Соко град, 1862. године. Рушење је, по наређењу кнеза Михаила Обреновића, организовао начелник рађевског среза, капетан Петар Радојловић. Испод тог места је крајем 20. века изграђен манастир Св. Николаја.

Крајем 19. века у варошици је саграђена топионица олова и антимона са пратећим објектима међу којима се изгледом издвајала зграда у којој је становао управник подрињских рудника Светозар Машин са супругом Драгом касније краљицом, супругом краља Александра Обреновића.

На простору Мачковог Камена, на планини Јагодњи, у непосредном залеђу Крупња, водила се једна од великих битака српске војске у Првом светском рату. У тој бици рањен је и принц Ђорђе Карађорђевић, а укупни губици на обе стране цене се на око 23.000 људи. У спомен на те догађаје подигнуте су црква спомен-костурница Св. Вазнесења Господњег у Крупњу и спомен-капела на Мачковом Камену дела архитекте Момира Коруновића.

Године 1922. основано је прво спортско удружење Рађевац, а у част капетана Петра Радојловића у Крупњу је 1927. године основано спортско и културно друштво Радојловић које је постојало све до Другог светског рата.

У Другом светском рату Крупањ је ослобођен 3. септембра 1941. Октобра исте године је немачка казнена експедиција 342. дивизија спалила Крупањ током прве фазе Прве непријатељске офанзиве. Тада је спаљено све осим зграде старе апотеке вила Пере Деспића, цркве Св. Вазнесења Господњег и болнице, задужбине Николе Спасића, трговца из Београда.

Народна скупштина Народне Републике Србије је 6. октобра 1949. донела Закон о изменама административно-територијалне поделе НРС, којим су нека места проглашена за градове, међу њима и Крупањ, Лозница, Лазаревац и Обреновац.

Крупањ је преживео катастрофалне поплаве у мају 2014, када су две особе изгубиле живот, а велики број кућа је страдао од поплава и клизишта.

У мају 2020. године Крупањ је проглашен за туристичко место 3. категорије.

                                     

1. Привреда

Сем рударства и прераде дрвета у Крупњу се шездесетих година развила и индустрија текстила велики производни капацитети вискозних тканина и позамантеријске робе, производња картонске амбалаже, контактних сочива, сушеног воћа, мала привреда, трговина и туризам.

Насеље је смештено у долинско проширење кроз кога протичу четири брзе речице на којима је подигнуто 15 мостова, са планинским залеђем Јагодње, Борање и Соколских планина, са парковима, савременим здањем Дома културе дело архитекте Ивана Антића, спортским теренима, базеном и угоститељским објектима.

У Крупњу се крајем октобра одржава привредно-културна манифестација "Дани гљива у Рађевини". Ова манифестација је 2012. године одржана пети пут.

                                     

2. Знаменити житељи

Међу најпознатијим житељима Крупња су географ и академик Боривоје Ж. Милојевић 1885 - 1967 по коме основна школа у Крупњу носи име, затим:

  • Драгутин Ђорђевић 1866 - 1933, архитекта, дописни члан САНУ; школовао се у Крупњу.
  • Коста Чуперловић, доктор ветеринарских наука од 1965, председник Друштва имунолога Југославије 1992-1997.
  • Ђурађ Стакић, редовни професор Дефектолошког факултета у Београду, а потом професор Универзитета у Пенсилванији.
  • Александар Деспотовић 1924-1987, неуропсихијатар, доктор наука, примаријус.
  • Слободан Смиљанић 1945, адвокат, магистар правних наука и књижевник.
  • Милутин Поповић Захар 1938, музичар и текстописац.
  • Тихомир Алексић, доктор електротехнике од 1958, професор Универзитета у Нишу и Београду, први декан Електронског факултета у Нишу, проректор Универзитета у Нишу, први председник Друштва за информатику Србије.
  • Ђоко Росић, глумац у Бугарској и Мађарској.
  • Живан "Жића" Марковић 1919–1942, народни херој, рођен у Крупњу.
  • Надежда Хозић, рођ. Чуперловић 1929, доктор биолошких наука од 1967, професор Универзитета у Сарајеву.
  • Александар Ђурђев 1964, свештеник, етнолог и задужбинар.
  • Милинко Стефановић 1947 - 2012, светски награђиван уметнички фотограф, новинар и културни радник, рођен у Костајнику.
  • Златка Рељић 1929 - 2007, министар у влади Социјалистичке Републике Србије
  • Драгутин Ј. Бошковић 1925 - 1983, доктор машинства 1971, дугогодишњи директор Савезног завода за патенте, професор на Факултету организационих наука и члан више међународних организација за интелектуалну својину.
  • Живко Милосављевић 1940 - 2012, сликар и песник, рођен у Костајнику.
  • Милутин Ненадовић, неуропсихијатар, професор Универзитета у Приштини, директор установе "Лаза Лазаревић" у Београду
  • Милан М. Мишковић 1948, социолог, доктор политичких наука, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.
  • Јелена Кочовић, рођ. Вучићевић 1955, редовни професор Економског факултета у Београду.
  • Лаврентије 1935, епископ шабачко-ваљевски од 1989, почасни грађанин Крупња.
  • Влада Зечевић 1903 - 1970, министар; био је свештеник у Крупњу 1927-1941.
  • Драган Пантелић 1951, фудбалер; школовао се у Крупњу.
  • Зоран Кесеровић 1959, проф.др. са Пољопривредног факултета у Новом саду дипломирани инжењер воћарства, рођен у селу Завлака.
  • Андрија Којић 1896 - 1952, фудбалер, пред крај каријере играо у Крупњу где се опростио од фудбала 1937.
                                     

3. Демографија

У насељу Крупањ живи 3826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36.5 година 35.7 код мушкараца и 37.2 код жена. У насељу има 1565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима према попису из 2002. године, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

                                     

4. Види још

  • Музеј Крупња
  • Црква Успења пресвете Богородице Добри поток Крупањ
  • Библиотека "Политика”
  • Саветовање у Столицама
  • Крупањска улица
  • Дан устанка народа Србије
  • ОШ "Боривоје Ж. Милојевић” Крупањ
  • Битка на Завлаци 1941.
                                     

5. Спољашње везе

  • Међу бистрим потоцима и уснулим херојима "Политика", 9. август 2009
  • Крупањ и Добри поток
  • Основна школа "Боривоје Ж. Милојевић" Крупањ
  • Борбе у Крупњу 1941. "Вечерње новости", 29. септембар 2011
  • Уметност Крупња
  • Дигитална школа - основна школа "Боривоје Ж. Милојевић" Крупањ
  • Крупањ - Србија у кадру 9. новембар 2017
  • Крупањ на старим фотографијама и разгледницама
  • Библиотека "Политика", Крупањ
  • krupanj.org.rs
  • Крупањ и Рађевина
                                     
  • отпада 19.969 ha, а на шумску 12.221 ha Центар општине је град Крупањ Општина Крупањ се састоји од 23 насеља. По подацима из 2011. године у општини је
  • Пламичак OŠ Borivoje Ž. Milojević Krupanj Edukacija. Приступљено 26. 10. 2017. Образовање Општина Крупањ - званична презетација. Приступљено 26
  • Проекција два филма Крупањ инфо. Приступљено 4. 5. 2017. Библиотека Политика Званична презентација општине Крупањ Приступљено 4. 5. 2017. 
  • намесништво рађевско Крупањ и Добри поток Црква Успења Пресвете Богородице Крупањ и Добри поток Одмор са децом Посетили смо Добри поток и Крупањ Портал Србија
  • погледајте Дворска вишезначна одредница Дворска је насеље у Србији у општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 891 становника. Недалеко
  • Битка за Крупањ је била устаничка борба партизана и четника за ослобођење Крупња од Немаца током устанка у Србији 1941. године. Битка за Крупањ отпочела
  • Кржава је насеље у Србији у општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 686 становника. У насељу Кржава живи 650 пунолетних становника
  • Бела Црква вишезначна одредница Бела Црква је насеље у Србији у општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 659 становника. У Белој
  • Планина је насеље у Србији у општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 106 становника. У селу је од 1933. до 2005. постојала основна