Back

ⓘ Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату




Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату
                                     

ⓘ Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату

25. марта. 1941. године председник владе Краљевине Југославије, Драгиша Цветковић потписао је приступање Југославије Тројном пакту што је изазвало бурне реакције широм земље. Незадовољство у народу је кулминирало масовним демонстрацијама у Београду и другим већим градовима које су свој врхунац достигле 27. марта 1941. године. Истог дана, група пробритански оријентисаних официра ЈКРВ, предвођена генералом Душаном Симовићем извршила је пуч у којем је оборена влада Цветковић-Мачек. Међутим, нова влада је одмах по ступању на власт изјавила да гарантује извршење свих обавеза проистеклих из међународних уговора укључујући и обавезе преузете приликом приступања Тројном пакту. У складу са оваквим ставом влада генерала Симовића одлучила је да не објави општу мобилизацију већ тзв. опште активирање које је требало да почне 3. априла.

Испровоциран догађајима од 27. марта 1941. год. Адолф Хитлер издао је наредбу за напад на Југославију. У складу са тим немачка врховна команда израдила је план напада на Краљевину Југославију који је носио назив "Директива бр. 25". План је предвиђао напад немачких снага из Аустрије и Бугарске у правцу ка Београду. Немачке снаге које је требало да изврше напад из правца Бугарске имале су нарочито важан задатак да одсеку одступницу војсци краљевине Југославије и онемогуће њено спајање са грчком војском и формирање заједничког фронта.

Напад је почео око 05.00 часова 6. априла 1941. године када је немачко ваздухопловство бомбардовало војне аеродроме код Скопља, Куманова, Ниша, Загреба и Брежица. У 06.30 почео је напад немачког ваздухопловства на Београд. Југословенско краљевско ратно ваздухопловство прво се супротставило бројчано надмоћнијем непријатељу. Југословенски пилоти који су бранили небо изнад Београда показали су изузетну храброст и пожртвовање што је изазвало дивљење и код самог непријатеља. Југословенски бомбардерски пукови су у више наврата успешно бомбардовали немачке оклопне колоне које су напредовале из правца Бугарске. На самом почетку рата југословенски бомбардерски пукови извршили су напад и на неколико непријатељских аеродрома на територији Бугарске, Мађарске па чак и Аустрије. Упркос издајству дела Хрватских и Словеначких пилота које није заобишло ни ЈКРВ, летачко особље састављено од официра и подофицира свих националности извршавало је беспрекорно своју дужност гинући у неравноправној борби са надмоћнијим непријатељем. Мало је позната чињеница да су самоубилачке нападе на противничке авионе, који су иначе у току Другог светског рата првобитно били приписани руским пилотима, први пут извели југословенски пилоти током Априлског рата. Несебичан допринос одбрани неба над Краљевином Југославијом дала је и противавионска одбрана чију су ефикасност имали прилике да осете на својој кожи и неки он најпознатијих немачких пилота асови. Авион Ханс Јоакима Марсеја погођен је приликом напада у бришућем лету на аеродром Лајбах на југословенској територији, али је успео да се врати у базу, док је авион немачког аса и носиоца Витешког крста Херберта Илефелда оборен изнад нишког аеродрома дејством против-ваздушне одбране.

Иако херојски, отпор ЈКРВ је брзо утихнуо. Захваљујући издајству и петој колони која је са земље наводила немачке авионе, помоћна летишта наше авијације су постепено уништавана. Оно мало авиона што је преостало уништиле су њихове посаде да не би пали непријатељу у руке. Неки од ваздухопловаца покушали су да прелете у СССР и Грчку не би ли наставили борбу, али је највећи део изгинуо у авионским несрећама због изузетно лоших временских услова. Они који су успели, наставили су са борбом у склопу савезничких ваздухопловних снага.

17. априла 1941. год. Александар Цинцар-Марковић, министар иностраних послова оборене владе и генерал Радивоје Јанковић потписали су безусловну капитулацију. Сходно одредбама безусловне капитулације, борбена дејства су окончана 18. априла 1941. године тачно у 12.00 часова.

                                     

1. Припреме за рат

Југословенско краљевско ратно ваздухопловство је било једини род војске краљевине Југославије који је почетак Априлског рата дочекао у пуном саставу и у стању приправности. Тајном мобилизацијом која је почела 12. марта 1941. године ваздухопловне јединице запоселе су 23 ратна аеродрома и летишта предвиђена ратним планом "Р-41". Према овом ратном плану ваздухопловство је имало следеће ратне задатке: ваздушна одбрана југословенске територије с циљем спречавања дејства непријатељске авијације; ваздушни напади на противничке аеродроме, концентрације трупа, железничке и друмске комуникације у пограничним зонама; ваздушна подршка операцијама југословенске војске и ратне морнарице.

Међутим, приликом израде ратног плана "Р-41" ратни задаци ЈКРВ одрећени су у складу са бројем авиона који су били предвиђени за набавку планом модернизације ваздухопловства. Према овом плану број ловачки авиона је уместо постојећих 142 требало да буде 558, док је број бомбардера уместо постојећих 147 требало да износи 590. Број авиона у наоружању ЈКРВ ни издалека није био довољан за извршавање ратних задатака предвиђених планом "Р-41".

Одбрамбени напори ЈКРВ додатно су отежани чињеницом да је 3. априла ваздухопловни капетан Валтер Крен пребегао авионом Потез-25, у Беч, где се ставио на располагање команданту немачке 4. ваздушне флоте генерал-пуковнику Александру Леру. Непријатељу је предао комплетне планове мобилизацијских зборишта и распоред ратних аеродрома.

2. априла 1941. године на аеродром Ваздухопловно-техничког завода у Краљеву слетео је немачки авион Месершмит Ме-110. Приликом саслушања, посада авиона је изјавила да је авион полетео 1. априла са Бечког аеродрома и да је преко Блатног језера летео у правцу ка Турн Северину али да је због невремена залутао и дошао до Београда. Одатле је продужио на југ и дошао до Косовске Митровице, а затим се долином реке Ибра вратио до Краљева и спустио се на аеродром у Краљеву. О овом догађају који је представљао јасну потврду присуства јединица немачке Луфтвафе на аеродромима суседних земаља, обавештено је Ђенералштабно одељење Министарства војске и морнарице.

Команда ЈКРВ је због сталних извештаја о повреди ваздушног простора од стране немачких и италијанских извиђачких авиона као и о концентрацији непријатељских трупа у пограничном појасу била у потпуности свесна предстојећег напада на Краљевину Југославију. С обзиром на пробританску оријентацију командног кадра ваздухопловства као и на њихове везе са Британском обавештајном службом, постоје индиције да је команда ЈКРВ имала поуздане обавештајне податке о тачном датуму немачког напада. У складу са тиме неке од јединица ЈКРВ дочекале су 6. април у стању пуне борбене приправности.

                                     

2. Ратни распоред ЈКРВ

Према ратном плану "Р-41" јединице ЈКРВ су биле организоване на следећи начин:

Оперативно ваздухопловство

  • 11. ваздухопловна група за даље извиђање
  • Четврта ваздухопловна мешовита бригада
  • 81. бомбардерска група
  • Друга ваздухопловна мешовита бригада
  • Команда оперативног ваздухопловства
  • Самостална ловачка ескадрила
  • Трећа ваздухопловна мешовита бригада
  • Прва ваздухопловна ловачка бригада

Армијско ваздухопловство

  • 3. ваздухопловна извиђачка група
  • 4. ваздухопловна извиђачка група
  • 5. ваздухопловна извиђачка група
  • Самостална извиђачка ескадрила
  • 7. ваздухопловна извиђачка група
  • 6. ваздухопловна извиђачка група
  • 1. ваздухопловна извиђачка група
  • 2. ваздухопловна извиђачка група

Поморско ваздухопловство

  • 1. хидропланска команда
  • 2. хидропланска команда
  • 3. хидропланска команда
  • Поморска ваздухопловна школа
                                     

3.1. Дејства јединица ЈКРВ током Априлског рата Задаци и борбена дејства Прве ваздухопловне ловачке бригаде

Прва ваздухопловна ловачка бригада је била најјача јединица ЈКРВ. Њено наоружање било је сачињено од модерних ловачких авиона. Шести ловачки пук био је наоружан са 37 авиона Месершмит Ме-109Е и 6 авиона домаће производње ИК-3, док је Други ловачки пук био наоружан са 19 авиона Месершмит Ме-109Е и 15 авиона Хокер харикен.

Задатак Прве ваздухопловне ловачке бригаде био је да спречава дејства непријатељске авијације изнад територије Војводине, северног дела централне Србије, источне Босне и источне Славоније. Најважнији задатак ове ловачке бригаде била је заштита југословенске престонице Београда као и важних индустријских центара као што су Краљево, Крагујевац, Чачак и Крушевац. Оперативна зона дејства бригаде била је: јужно од линије Вршка Чука-Озрен-Јастребац-Копаоник-Сјеница-Пљевља-Фоча, а западно до линије Доњи Михољац-Босански Шамац-Тузла-Рогатица-Фоча.

  • Борбена дејства Другог ловачког пука
  • Борбена дејства Шестог ловачког пука


                                     

3.2. Дејства јединица ЈКРВ током Априлског рата Задаци и борбена дејства Друге ваздухопловне мешовите бригаде

Друга ваздухопловна мешовита бригада била је сачињена од Четвртог ловачког пука који је био наоружан са 18 ловачких авиона Хокер харикен и 8 ловачких авиона домаће производње ИК-2 и Осмог бомбардерског пука који је био наоружан са 24 бомбардера Бристол Бленхајм.

Задатак Друге ваздухопловне мешовите бригаде био је следећи: Четврти ловачки пук имао је задатак да спречава дејство непријатељске авијације изнад територије Босне, Хрватске и Словеније као и да пружа ловачку пратњу авионима Осмог бомбардерског пука; Осми бомбардерски пук имао је задатак да нападне немачке аеродроме, концентрације трупа, железничке и друмске комуникације у пограничној зони Аустрије и западне Мађарске. Зона дејства Друге ваздухопловне мешовите бригаде била је: источно до линије Доњи Михољац-Босански Шамац-Тузла-Рогатица, а јужно до линије Рогатица-Сарајево-Бугојно-Дрвар-Оточац-Сењ.

  • Борбена дејства Осмог бомбардерског пука
  • Борбена дејства Четвртог ловачког пука
                                     

3.3. Дејства јединица ЈКРВ током Априлског рата Задаци и борбена дејства Треће ваздухопловне мешовите бригаде

Трећа ваздухопловна мешовита бригада била је сачињена од Петог ловачког пука који је био наоружан са 30 ловачких авиона Хокер фјури и Трећег бомбардерског пука који је био наоружан са 60 бомбардера Дорније До-17К.

Трећа ваздухопловна мешовита бригада имала је задатак да са Трећим бомбардерским пуком нападне немачке аеродроме, концентрације трупа, железничке и друмске комуникације у пограничној зони Бугарске, јужно од планине Балкан; затим, да са Петим ловачким пуком спречава дејство непријатељске авијације изнад територије Македоније и јужне Србије, штити Ниш и Скопље, и подржава операције Трећег бомбардерског пука. Зона дејства је била: јужно од линије Вршка чука-Озрен-Јастребац-Копаоник-Мокра планина-Проклетије.

  • Борбена дејства Петог ловачког пука
  • Борбена дејства Трећег бомбардерског пука
                                     

3.4. Дејства јединица ЈКРВ током Априлског рата Борбена дејства Самосталне ловачке ескадриле

Пилот Самосталне ловачке ескадриле са аеродрома Косор код Мостара, капетан II класе Данило Грбић, наставник треће пилотске школе, 6. априла угледавши формацију бомбардера како прелеће Мостар у правцу Сарајева, састављену од немачких авиона Јункерс Ју 88 борбеног крила Jagdgeschwader 54, долетелих са југа Италије, без наређења полетео је у једном од два преостала харикена, пресревши их, али је оборен од ловаца из пратње изнад Борачког језера. Грбић је рањен, искочио падобраном из изрешетаног и запаљеног авиона. Издахнуо је у близини Трнова.

За одбрану Подгорице било је на располагању три авиона Месершмит Bf 109, два Хокер харикена и два Авиа БХ-33. У одбрани су учествовали п.поручник Миленко М. Миливојевић и наредник Ђорђе Б. Цветковић.

                                     

4. Типови авиона у наоружању ЈКРВ у Априлском рату

Ловачки авиони

  • ИК-3
  • ИК-2
  • Хокер фјури
  • Авиа БХ-33
  • Хокер харикен
  • Потез-63
  • Месершмит Bf 109

Бомбардери

  • Бреге XIX
  • Дорније До-17
  • Бристол Бленхајм
  • Савоја Маркети СМ.79
  • Капрони Ца-310

Хидроавиони

  • Рогожарски СИМ-XII-Х
  • Дорније До-22
  • Рогожарски СИМ-XIV-Х

Школски авиони и авиони за везу

  • Рогожарски Р-100
  • Аеро-2
  • Рогожарски ПВТ
  • Месершмит БФ-108 Тајфун
  • Физелер Фи-156
  • Рогожарски Бруцош
  • Физир ФН
  • Потез XXV
                                     

5. Извори

  • Ратници неба, ИРО Вук Караџић, Службени лист СФРЈ, Београд, 1989.
  • Краљевски авиони, Мирослав Филипивић, Краљево, 1995.
  • Авијација Србије и Југославије 1901-1994, мр. Златомир Грујић, Војна књига, Београд, 1997.
  • Војна енциклопедија, Војноиздавачки завод, Београд, 1970.
                                     

6. Спољашње везе

  • Витезови београдског неба - мр Златомир Грујић, Аеромагазин бр.2.
  • Ваздушне борбе над Београдом - дан први
  • Други светски рат и бомбардовање Београда: Како је пре 80 година југословенска авијација напала Трећи рајх Б92, 6. април 2021
  • Ловачки асови који су летели на двокрилцима - Југославија
  • Битка над Београдом
                                     
  • Југословенско краљевско ратно ваздухопловство ЈКРВ је било ратно ваздухопловство Краљевине Југославије. Постојало је од 1918. до 1941, као дио Југословенске
  • сахрањен 2. јуна 1941. год у породичну гробницу на Новом гробљу. Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату Милош К. Аћин 1975 Споменица
  • пука Југословенског краљевског ратног ваздухопловства стациониране на аеродрому Обилић код Приштине. Његова група је имала знатних успеха у овој рату укључујући
  • Михајло Михо Клавора 1905 - 1941 био је пилот Југословенског краљевског ратног ваздухопловства који је погинуо 7. априла 1941. године бранећи Београд
  • Београда у Другом светском рату Други светски рат у Југославији Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату Априлски рат - 6. април
  • током Априлског рата имао чин мајора и био командант 51. ваздухопловне групе, Шестог ловачког пука, Југословенског краљевског ратног ваздухопловства која
  • Краљевске југословенске ратне морнарице Политика 18. дец. 1937 Предраг Миладиновић, Милан Мицевски и Бојан Б. Димитријевић 2014 Југословенско поморско
  • батерија са 45 топова. Детаљније: Априлски рат и Југословенско краљевско ратно ваздухопловство Југословенска краљевска војска је још увек била углавном
  • испоручени Војном Ваздухопловству Краљевине Југословије 1939. године. Детаљније: Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату и Борбена дејства
  • 1941. до 1944. године Историја Београда Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату Београд у првим месецима нацистичке окупације Спомен
  • Други светски рат спречио све планове везане за тај програм. Детаљније: Југословенско краљевско ратно ваздухопловство у Априлском рату и Борбена дејства