Back

ⓘ Стални савјет




Стални савјет
                                     

ⓘ Стални савјет

Стални савјет био је највиши савјетодавни орган у Руској Империји од 1801. до 1810.

Претходник је Државног савјета Руске Империје.

                                     

1. Историјат

Стални савјет као највиши савјетодавни орган установљен је указом од 30. марта 1801. године по старом календару умјесто дотадашњег повременог Савјета при Височајшем двору рус. Совет при Высочайшем дворе.

Након што је сљедеће године започета тзв. министарска реформа којом су установљена министарства и Комитет министара Руске Империје, значај Сталног савјета је умањен. Комитет министара је постао ужа сједница Сталног савјета и рјешавао је све текуће државне послове док је Стални савјет консултован само за важније ствари.

Стални савјет у оваквом облику је престао са радом након што је 1. јануара 1810. године по старом календару формално установљен Државни савјет Руске Империје, један од најзначајнијих државних органа до краја постојања Руске Империје. Незванично, и сам Стални савјет је био познат као "Државни савјет”. Године 1901. свечано је обиљежена стогодишњица оснивања Државног савјета Руске Империје рачунајући управо датум када је основан Стални савјет.

                                     

2. Састав

У састав Сталног савјета је улазило 12 чланова: генерал-фелдмаршал гроф Салтиков, генерал пјешадије кнез Зубов, генерал пјешадије гроф Зубов, активни тајни савјетник и вицеканцелар кнез Куракин, генерал пјешадије и потпредсједник Војног колегијума Ламб, генерал пјешадије и генерал-прокурор Беклешов, активни тајни савјетник и државни благајник барон Васиљев, генерал коњице и санктпетербуршки војни губернатор гроф фон дер Пален, активни тајни савјетник кнез Лопухин, активни тајни савјетник и министар трговине кнез Гагарин, адмирал и потпредсједник Адмиралитетског колегијума гроф Кушељев и тајни савјетник Трошчински.

                                     
  • Сталне чланице Савјета безбједности Организације уједињених нација, познате и као Стална петица, Велика петица или P5, обухватају пет држава: Кина, Русија
  • Државни савјет Руске Империје је формално установљен прогласом од 1. јануара 1810. године по старом календару Његов претходник је био Стални савјет рус
  • обезбјеђивања стабилности и реда и мира. Одлуке Савјета безбједности доносе на њиховим засједањима стални чланови простом већином гласова од општег броја
  • безбједности Министарство одбране. Осим министарстава, Савјет министара има и сљедећих пет сталних тијела: Генерални секретаријат, Одбор за економију, Одбор
  • именован на дужност предсједника Савјета државне одбране 8. јуна 1905. Савјет државне одбране се састојао из именованих и сталних чланова. Именоване чланове
  • министарстава и Комитета министара, оснивању Државног савјета и реформи Правитељствујушчег сената. Стални савјет Министарска реформа Неофициальный комитет Энциклопедический
  • Односи Црне Горе и Савјета Европе су односи Црне Горе и Савјета Европе. Савјет Европе је отварио Канцеларију у Подгорици 1. јула 2000. Црна Гора је 11
  • Организацији за европску безбједност и сарадњу. Славица Милачић, амбасадор Стални савјет ОЕБС - а је 29. јула 2006. године донио одлуку о подизању нивоа Канцеларије
  • органа у Бјелорусији. Савјет Републике је дом територијалног представништва. Свака област и град Минск на засједањима мјесних савјета депутата бирају по
  • предсједника Хоснија Мубарака. Врховни савјет је издао своје прво саопштење 10. фебруара 2011. године саоштавајући да се Савјет потврђујући и подржавајући легитимне
  • Економско - социјални савјет Републике Српске: О нама Економско - социјални савјет Републике Српске: Радна тијела Члан 8. Закона о Економско - социјалном савјету Службени