Back

ⓘ Насиље у породици




Насиље у породици
                                     

ⓘ Насиље у породици

Насиље у породици је понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. Насиље у породици је појам који се обично односи на насиље између супружника или супружничко злостављање, али такође може да се односи и на невенчане интимне партнере или једноставно људе који живе заједно. Насиље у породици је феномен који је присутан у свим земљама света и у свим културама; људи свих раса, етнија, верских и политичких и сексуалних опредељења, друштвених и културних нивоа и полова могу бити починиоци насиља у породици.

Скретање пажње јавности на насиље у породици отпочело је са појавом женског покрета, нарочито феминизма и покрета за женска права насталих седамдесетих година 20. века, чија је главна преокупација била решавање проблема претучених жена чији су агресори били њихови мужеви.

Свест о насиљу у породици као и схватање и документованост овог преступа разликују се од земље до земље. Процењује се да је у САД и Великој Британији само трећина случаја насиља у породици пријављена полицији. Према подацима Виктимолошког друштва Србије, свака четврта жена на Балкану трпи насиље у породици.

                                     

1. Облици насиља у породици

Насиље у породици појављује се у различитим облицима и укључује физичко насиље, сексуално насиље, психичко насиље и економско насиље.

  • Сексуално насиље подразумева сваку повреду полне слободе и полног морала, сваки вид деградирања и понижавања на сексуалној основи," класично "силовање, сваки вид присиљавања на сексуални однос.
  • Физичко насиље укључује батинање, ударање по глави и телу, чупање косе, повреде оштрим и тупим предметима, шутирање, дављење, бацање на зид или под, наношење опекотина, итд.
  • Психичко насиље се односи на застрашивање, константно критиковање, потцењивање, емоционалне претње и оптужбе, емоционално уцењивање, стварање конфузије и несигурности код жртве, посесивно понашање, постављање нереалних и неостваривих очекивања у односу на жртву, вербално злостављање, излагање жртве притиску, испољавање злостављачког ауторитета, непоштовање жртве, злоупотреба поверења, неиспуњавање обећања, емотивна резервисаност, минимизирање, порицање и пребацивање кривице за насиље, изолација, узнемиравање и малтретирање.
  • Економско насиље подразумева насилно одузимање новца и вредних ствари, контролисање зараде и примања, трошење новца искључиво за задовољење сопствених потреба, неиспуњавање обавезе издржавања необезбеђених чланова породице, забрана члану породице да располаже сопственим, односно заједничким приходима, забрана члану породице да се запосли и оствари сопствене приходе, одузимање средстава рада, наметање обавезе сталног подношења детаљних извештаја о трошењу новца и др.

Такође је важно поменути пасивно злостављање, један посебан вид насиља у породици који није лако уочити, а који обично води у физичко насиље. Овај вид насиља врло је суптилан и укључује виктимизацију, двосмислености, запостављање, духовно и интелектуално злостављање.

Насиље у породици има неколико димензија:

  • Модалитет: физичко, психичко, сексуално или/и економско.
  • Озбиљност: како код психичког тако и код физичког злостављања зависи он степена повреде и потребе за лечењем.
  • Пролазна или трајна повреда: блага, умерена, тешка, итд. Највиши степен је убиство.
  • Учесталост: повремено, хронично
                                     

2.1. Жртве насиља у породици Насиље над женама

Насиље над женама обухвата широк спектар различитих форми злостављања, на основи родног обележја, које је усмерено према женама и девојкама у различитим периодима њиховог живота. Насиље над женама је резултат неравнотеже моћи између жена и мушкараца која доводи до дискриминације жена, и у оквиру друштва и унутар породице. Оно представља кршење људских права, чија сама природа лишава жене њихове могућности да уживају основне слободе, често оставља жене рањивим за даље злостављање и представља велику препреку у превазилажењу неравноправности између мушкараца и жена у друштву. Жене су веома често жртве насиља својих најближих. Насиље у породици је најчешћи облик општијег проблема насиља над женама, чему говоре у прилог статистике: између 40% и 70% убистава где су жртве биле жене, починиоци су били њихови мужеви или вереници. Такође је утврђено да се не ради увек о физичком насиљу, већ и о душевном или вербалном. Насиље над женама које врше њихови сентиментални партнери најчешће остаје непријављено полицији, тако да експерти сматрају да је број жена жртава насиља у породици много већи од оног кога показују статистике и да га је тешко проценити.

Иако је овај проблем представљен као проблем у оквиру хетеросексуалних односа, он ипак постоји и међу лезбијкама, између мајке и кћерке, између две женске особе које деле стан или у било каквом другом односу двеју жена које живе под истим кровом. Насиље над женама у лезбијским везама готово да је једнако заступљено као и у хетеросексуалним везама

                                     

2.2. Жртве насиља у породици Насиље над децом

Истраживања су показала да између 40% и 60% мушкараца и жена који злостављају одрасле такође злостављају и своју децу. Девојчице чији очеви злостављају њихове мајке су 6.5 пута вероватније жртве својих очева него оне које имају ненасилне очеве.

Насиље над децом се може поделити на више видова:

  • Сексуално злостављање детета јесте било који сексуални чин између одрасле особе и детета, укључујући пенетрацију, орални секс или излагање детињег нагог тела под присилом у присуству одрасле особе.
  • Запостављање, при чему одговорна одрасла особа не води одговарајућу бригу о детету и о његовим потребама како на физичком плану обезбеђење хране, одеће и хигијене, тако и на емотивном одсуство љубави и едукационом плану спречавање детета да иде у школу.
  • Физичко злостављање је физичка агресија одрасле особе над дететом. Укључујуе ударање, паљење, дављење или дрмусање детета, при чему се често злостављање оправдава као васпитно-дисциплинска мера. Преношење токсичних материја детету преко мајке као фетални алкохолизам у неким земљама такође се може сматрати физичким насиљем над дететом.
Према статистичким подацима добијеним у периоду између 1994. и 2004, у Србији је од свако четворо сексуално злостављане деце, троје су девојчице и једно је дечак. На сваких пет починилаца сексуалног злоствљања деце, 4 су мушкарци, а 1 је жена. У 39.12% случаја дете је злостављао отац најчешћи однос насилник-злостављани јесте отац-кћерка. У 53.32% случајева, насилник је особа која представља фигуру оца у породици. Од укупног броја случаја сексуалног злостављања деце, чак у 98.26% починилац је била особа позната детету, најчешће из круга најуже породице.
  • Душевно злостављање, такође познато и као емотивно злостављање детета, укључује извргивање руглу детета, неприкладне и претеране казне или непоказивање љубави према детету.


                                     

2.3. Жртве насиља у породици Насиље над мушкарцима

Иако је се акценат ставља на жене као главне жртве, такође и мушкарци могу бити жртве насиља у породици. Пажња светске јавности на мушкарце које малтретирају жене скренута је појавом покрета за мушка права. У извештају о повредама проузрокованим насиљем које су лечене на болничким одељењима за хитну помоћ Violence-Related Injuries Treated in Hospital Emergency Departments) коју је издало Министарство правде САД у августу 1997, наводи се да су мушкарци једна шестина од укупног броја пацијената који су примљени као жртве насиља у породици. Овај извештај такође наводи да знатно више мушкараца него жена одбија да открије идентитет свог нападача. Жртве такође могу бити и деца или стара лица.

                                     

2.4. Жртве насиља у породици Насиље над старим и нејаким лицима

Старе и нејаке особе су такође често жртве насиље у породици. Феномен насиља над старим лицима примећен је седамдесетих година 20. века, али тек деценију касније и само у САД, институционализује се термин elder abuse, то јест, насиље над старим лицима. Насиље над старијим особама може бити физичко насиље, душевно насиље, сексуално насиље, економско насиље, самозапостављање и напуштање.

                                     

2.5. Жртве насиља у породици Синдром бабе робиње

Почетак 21. века донео је један нови вид насиља у породици над старијим особама који се у психологији назива "синдромом бабе-робиње". Ради се, наиме, о старијим женама које добровољно подносе велики терет у оквиру своје породице који са годинама постаје претежак за њих. Ако жена сама не искаже да је крајње исцрпљена, а њена деца то не примећују, преоптерећеност ових особа доводи до појаве обољења на психосоматичном и физичком нивоу. Физичке манифестације ове болести су висок крвни притисак, метаболички поремећаји и дијабетес, срчане и респираторне сметње, утрнуће, несвестице и друге парокистичне сметње, хроничан умор, слабост и падови. На емотивном плану, појављује се општа нерасположеност, нелагодност, анксиозност, невољност, недостатак мотивације, осећај кривице због свог лошег стања, и у изузетно тешким случајима помисао о самоубиству као једином излазу.

Овај феномен је новијег датума и Међународна здравствена организација га карактерише као насиље над женама. Фактори који утичу на појаву овог синдрома су обавезе које немају везе с послом домаћице чување уничића, бројна породица, чланови породице који су инвалиди или болесни и чију бригу преузимају те жене, гомилање обавеза и сл. Психолошки и друштвени профил жена подложних овом синдрому су средовечне жене било које друштвене класе са претераним осећајем одговорности које немају обичај да се жале на адекватан начин.



                                     
  • Франсијеве смицалице прерастају у насиље а Џо престаје да се дружи са њим и склапа пријатељство са Филипом. Потом, насиље достиже врхунац. Мали касапин
  • i prirodu nasilja Serija je delimično inspirisana i mafijaškom porodicom DeCavalcante, koja je važila za najmoćniju mafijašku porodicu u organizovanom
  • iznad zakonske starosne granice. Nasilje u porodici je nasilje ili drugo zlostavljanje jedne osobe nad drugim osobama u domaćem okruženju, poput braka ili
  • takode se naziva vršnjačko zlostavljanje Robert V. Fuler je analizirao nasilje u kontekstu rangizma. Norveški istraživač Dan Olveus smatra da se buling
  • протерати у Дубровник дукљанску кнегињу Десиславу и кнежевску породицу По краљу Стефану Првовенчаном, Немања је сматрао да кнежевину Дукљу насиљем држи грчки
  • sprečavanja nasilja u porodici vrebanja, seksualnog napada ili uznemiravanja. Pre sudenja mogu biti izdate preliminarne zabrane. Budući da se izdaju u ranoj
  • је насељено место у саставу града Сиска, Република Хрватска. У Блињском Куту, срез Петриња, тројица усташа пошто су извршила насиље блуд над Олгом
  • међусобно у превазилажењу физичког насиља борбе против зависности и група пријатеља које имају мало или никаквог контакта са својом биолошком породицом Односи
  • убиства Марка Дагана током хапшења, а који су затим прерасли у насилне уличне нереде праћене насиљем пљачкањем и паљењем продавница и аутобомила, да би се

Users also searched:

...
...
...