Back

ⓘ Категорија:Геохемија




                                               

Геохемија

Под називом геохемија подразумева се изучавање састава Земље и других планета, хемијских процеса и реакција које су одговорне за састав стена и тла, као и кружење материје и енергије које транспортују Земљине хемијске компоненте у времену и простору, и њихову интеракцију са хидросфером и атмосфером. У оквиру географије, геохемија се проучава као гранична дисциплина, на међи са хемијом. Најважнија поља геохемије су: Геохемија изотопа: Одређивање релативних и апсолитних концентрација хемијских елемената и њихових изотопа у земљи и на њој. Космохемија: Анализа дистрибуције елемената и њихових ...

                                               

Еутектичка тачка

Еутектик или еутектичка смеша је смеша две или више чврсте фазе при саставу који има најнижу тачку топљења, и где се фазе истовремено кристализују из течног растопа на тој температури. Однос фаза за одржавање еутектика се одређује применом правила полуге у еутектичкој тачки на бинарном фазном дијаграму. Термин долази од грч. eutektos, што значи лако топљив. Легуре са еутектичким саставом пролазе кроз еутектичку реакцију, тј. течна фаза очвршћују у више чврстих фаза. Уравнотежени фазни дијаграм са десне стране приказује једноставни бинарни систем састављен од две компоненте, A i B, који има ...

                                               

Morska voda

Morska voda je voda iz mora ili okeana. U proseku voda u svetskim okeanima ima salinitet od ~35‰. To znači da na svaku litru morske vode dolazi 35 grama različitih soli rastvorenih u njoj. To se može opisati kao 0.6 M NaCl ili 0.6 mol L -1. Iako se većina morske vode u okeanima ima salinitet od oko 35‰, salinitet nije svuda isti. Najslade najmanje slano more na svetu se nalazi u istočnim delovima Finskog zaliva i u severnom delu Botnijskog zaliva. Oni pripadaju Baltičkom moru. Najslanije otvoreno more je Crveno more, gde visoke temperature i ograničena cirkulaciju rezultuju u visokoj stopi ...

                                     

ⓘ Геохемија

  • У оквиру географије, геохемија се проучава као гранична дисциплина, на међи са хемијом. Најважнија поља геохемије су: Геохемија изотопа: Одређивање релативних
  • њих. Геохемија стабилних изотопа се увелико тиче изотопних варијација које произилазе из изотопне фракционације зависне од масе, док се геохемија радиогеничних
  • укључујући латеритска лежишта никла геохемија и минералогија крашких боксита и крашких лежишта никла геохемија животне средине, укључујући извесне геомедицинске
  • Етногеографија Медицинска географија Историјска географија Геоекологија Геохемија Геофизика Топонимика Друштвена географија Физичка географија Мастило
  • године враћа у Осло. 1954. године објављено је његово капитално дело Геохемија у Лондону. Његов рад утицао је у великој мери на развој геологије, минералогије
  • наставни и научни рад везан је за петрологију, минералогију и геохемију а бавио се и геохемијом рудних лежишта. Као гостујући предавач, држао је предавања
  • Геологија Палеонтологија Минералогија и кристалографија Петрологија и геохемија Економска геологија Геотехника 4 1 Хидрогеологија 4 1 Геофизика 4 1
  • утицајем изотопне фракционације у природи. Ово поље се назива термином геохемија стабилног изотопа. Allègre C.J., 2008. Isotope Geology Cambridge University
  • асистента. Докторирао је 1990. године, а за ужу специјализацију је одабрао геохемију Године 1997. изабран је за ванредног професора Рударско - геолошког факултета