Back

ⓘ Датив




                                     

ⓘ Датив

Датив је трећи од седам падежа српског језика и један од падежа многих словенских, а и неких других индоевропских језика. То је падеж намене и циља, а одговара на питања Коме? или Чему? Зависно о глаголу, придеву, именици, прилогу, узвику и предлогу.

                                     

1. Употреба датива

  • Датив као неправи / индиректни објекат или онај који прима неку радњу се врло често употребљава у српском језику, као нпр.

Дао сам ти писмо. или Учини ми услугу.

  • Готово да се сваки присвојни придев или замјеница атрибут могу заменити у српском језику, као нпр.

Отац му је на путу. Његов отац је на путу.

  • Осим тога датив се као падеж користи и у неким прилошким конструкцијама

Драго ми Вас је упознати. или Тешко јој је признати.

  • У дативу се означава особа која нешто прима или доживљава одређено осећање

Она ми је драга. или То јој је било тешко.

  • Датив личних заменица понекад је само формални даљи објекат, а права му је сврха истицање блискости са оним коме се говори. Такав датив се зове етички датив.
  • Датив се употребљава након одређених предлога: к / ка, према, насупрот.
  • недостајати или још у неким деловима фалити / зафалити
  • веровати / поверовати
  • гадити се / згадити се или смучити се
  • придруживати се / придружити се
  • помагати / помоћи
  • радовати се / обрадовати се
  • свиђати се / свидети се или допадати се / допасти се
  • обећавати / обећати
  • честитати
  • пријати / годити или угодити
  • сметати / ометати или засметати
  • чинити се / учинити се
  • Глаголи који захтевају датив
  • завидети / позавидети
  • посвећивати се / посветити се

Код именица женског рода у дативу једнине долази до гласовне промене која се зове сибиларизација или друга палатализација, где се слова к, г, х мењају у ц, з, с када се нађу испред слова и, али не увек.

                                     
  • Васкрсења. Назив Духови је дословце преузето из старословенског, где је то датив једнине, а заправо се односи на Духа Светог који је један, а не на више
  • у генитиву - ме, те, га, је, нас, вас, их ненаглашене личне заменице у дативу - ми, ти, му, јој, нам, вам, им ненаглашене личне заменице у акузативу
  • коришћењем предлога и облика номинатива Датив Вокатив У балканским језицима, долази до спајања генитива и датива ова појава назива се синкретизам Пример:
  • живо и неживо. Постоји велики број падежа номинатив, ергатив, генитив, датив локатив, комитатив, екватив као терминатив за аблатив из
  • измењив језик, односно, именице се мењају у пет падежа номинатив, генитив, датив акузатив и вокатив три граматичка рода мушки, женски и средњи род три
  • или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе
  • Систематизацијом је турски језик сведен на 6 падежа: номинатив, генитив, акузатив, датив локатив и аблатив. Множина именица формира се додавањем наставка лер - ла
  • заменица за сва лица промена по падежима Номинатив: - Генитив: себе Датив себи Акузатив: себе се Вокатив: - Инструментал: собом Локатив: себи Неличне
  • Неправи објекат је допуна непрелазним глаголима и може стајати у генитиву, дативу акузативу са предлогом, инструменталу или локативу. Тања се обрадовала
  • је у румунском, од латинских 6, преостало 3 номинатив - акузатив, генитив - датив и вокатив Верује се да су се сви дијалекти румунског ујединили у заједнички

Users also searched:

...