Back

ⓘ Закон о рудницима




Закон о рудницима
                                     

ⓘ Закон о рудницима

Закон о рудницима или Новобрдски законик је скуп закона које је 29. јануара 1412. године објавио деспот Стефан Лазаревић, али се сматра да је формулисан још 1390. године. Сам документ је јединствен правни споменик средњовековне Србије и по својој правној и историјској вредности превазилази српске националне оквире. Поред закона који се односе на само рударство, у склопу текста се налазе законске одредбе које се тичу уређења и живота у Новом Брду, које је у то време било највећи рудник на Балканском полуострву. Сам спис је очуван у неколико познијих преписа, од којих је најзначајнији илустровани препис из XVI века, који је откривен 1959. године када је поклоњен Српској академији наука и уметности, а данас се налази у Архиву САНУ.

                                     

1. Сачувани рукописи

Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, у илустрованом препису из XVI века, откривен је 1959. године. Непосредно након њега, пронађене су још две верзије латинична и турска у којима нема закона о животу у Новом Брду, а поједини делови су укључени у Саски закон Сулејмана Величанственог 1520 - 1566.

                                     

1.1. Сачувани рукописи Илустровани ћирилични препис

Илустровани препис Закона о рудницима, настао је око 1580. године, на основу неколико записа на њему може се делимично пратити његов историјат. Стотинак година након настанка, рукопис је 1674. године откупио од попадије Стојне поп Георгије за 120 аспри. Крајем века, нашао се у поседу хеким-баше Алипашића, који је био османски чиновник или лекар. Он га је 1707. године поклонио митрополиту београдско-пожаревачком Михајлу 1703 - 1707, након чега рукопис долази у посед патријарха Арсенија IV Шакабенте 1727 - 1748. Током тог периода, њиме су руковали еклезијарх Филотеј и јерођакон Михаило, уз које је забележена 1745. година, док је на другом месту уписана 1753. године. Никола Радојчић, који је у име САНУ истраживао рукопис, сматра да се он из патријаршијске библиотеке преселио у Беч. Током наредна два века, рукопис се налазио у приватном власништву, пошто на себи нема печата неке званичне институције, да би се након Другог светског рата појавио на једној аукцији антиквитета. Том приликом, купила га је супруга југословенског амбасадора др Францеа Хочевара, који је рукопис 11. априла 1959. године тада је био амбасадор у Букурешту поклонио Српској академији наука и уметности. Рукопис је смештен у Архив САНУ, а академик Радојчић је 1962. године објавио сам рукопис и свој рад о њему под називом "Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића".

Сам рукопис има оријентални изглед, са корицама 10 cm x 28 cm унутар којих се налази 27 листова 10 cm x 28cm:

  • на прва два се налазе минијатуре
  • на 27. листу се налазе познији записи
  • од 3. до 26. се налази текст Законика

Коришћени папир поседује италијанске водене жигове, док су листови повезивани на начин карактеристичан за османски период. На свакој страници се налазио златном линијом оивичен правоугаони простор унутар кога је уписан текст. Ток рукописа је на 19. листу преплетеним орнаментом који дели први део рукописа Закон о рудницима од другог дела тзв. Статут Новог Брда.

                                     

1.2. Сачувани рукописи Латинични препис

Латинични препис Закона о рудницима, пронашао је академик Петар Колендић у Градској библиотеци града Сплита. Рукопис носи датум 26. јул 1638. године, а настао је бугарском рударском центру Ћипровцу. Писан је латиницом на 13 страна, а већина ћириличних слова замењена је својим латиничним еквивалентима, док је за преостала слова коришћен следећи систем:

  • e и ĕ је мењало ѣ
  • x и ż је мењало ж
  • ss је мењало ш
  • ç је мењало ч
  • y је мењало ы и й

Пајерок је коришћен за апостроф, а титла за скраћенице. На основу упоређивања два текста, закључено је да је овај препис базиран на старијој варијанти од оне коришћене у ћириличком, а подељен је на поглавља 35 који су означени арапским цифрама.

                                     

1.3. Сачувани рукописи Турски превод

Турски превод Закона о рудницима, пронађен је у склопу османског акта изданог 25. априла 1494. године и попут латиничног преписа садржи само 35 поглавља која одговарају првом делу ћириличног рукописа.

                                     

2. Датирање Закона о рудницима

У историјској науци је настао спор око датирања Законика о рудницима. У самом рукопису се наводи да је настао у годину 6920, индикта 13, месеца јануара 29. Неслагање података лежи у чињеници да година 6920 од постанка света одговара 1412. години од Христовог рођења, док се 13 индикт може односити на године 1389/1390, 1404/1405. или 1419/1420, током владавине Стефана Лазаревића. Поред тога, додатну забуну у датирање уносе анахрони подаци који помињу са једне стране смрт кнеза Лазара 1371 - 1389, саветовању са мајком Милицом умрла 1405. године и патријархом Спиридоном 1380 - 1389, султана Бајазита 1389 - 1402, док се са друге се помиње година 1412, а сам Стефан са титулом деспота коју носи тек од 1402. године.

Према академику Сими Ћирковићу, који је разматрао аргументе обе стране, највероватније је Закон о рудницима првобитно формулисан 1390. године, а Стефан га је потврдио 1412. године након што је повратио контролу над јужним деловима државе предели јужно од Западне Мораве, после погибије свог млађег брата Вука 1410. године. Он то тумачи устаљеном праксом владара да након освајања или доласка у посед неке територије потврди претходне повеље које се односе на те територије.



                                     
  • у рудницима у том тренутку. Рудник Хобет преузео је Арч Коул 1997. године заједно са још неколико рудника услед велике потражње за угљем. Рудник је
  • Републике Српске када је усвојен Закон о Граду Приједор односно Закон о локалној самоуправи Републике Српске Закон о Граду Приједор званично је ступио
  • управља рудницима у Кеннецотт - у, на Аљасци, купила је 1915. финансијску камату за бакар Утах 1915. године, која је 1923. порасла на 75 процената. Рудник Бингхамовог
  • аустријска компанија са белгијским капиталом. У међувремену, донет је Закон о рудницима 15. априла 1866. године, који је регулисао ову област. За време енглеског
  • којима је потребна санација, и рудницима који су рекултивисани, то јест, тамо где је процес санација већ завршен. Српски закон о рударству и геолошким истраживањима
  • власништво. Рудник и термоелектрана Угљевик Електропривреда Србије Закон о електропривреди Службени гласник Републике Српске број 10 97 Одлука о организовању
  • области налазили су се велики жупани, као политички представници владе. Закон о општој управи давао је великом жупану надлежност у свим струкама опште
  • из Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца чије је уређење било прописано Законом о Државном савету и управним судовима од 17. маја 1922. Затим, према Видовданском
  • Штрајк рудара који су радили у рудницима угља познат и под називом штрајк рудара на антрацитним пољима угља је био штрајк Сједињених Америчких рудара
  • међувремену, донет је Закон о рудницима 15. априла 1866. године, који је регулисао ову област. За време енглеског власништва над рудником у ливници и машинској

Users also searched:

...