Back

ⓘ Јован Ћирковић Тока




                                     

ⓘ Јован Ћирковић Тока

Рођен је 17. априла 1926. у Драгову. Прву хармонику дворедну купио му је старији брат Војимир–Лима, такође хармоникаш. Лима је хармонику платио 300 динара, новцем зарађеним 1933. кошењем ливада и детелина петнаест дана, у Горњој Сабанти. Брат му је помогао да на "малој” хармоници млади Јован научи прве музичке тонове и тактове, и то већ у седмој години.

Друга хармоника троредна, купљена у Врњачкој Бањи 1935. од познатог мајстора Миодраговића, којом, уз добро музичко предзнање, усавршава код мајстора Славка Милошевића из Дубича општина Трстеник. Хармоникаш Славко је био задивљен Јовановим знањем и талентом и већ после три месеца учења почели су заједно да свирају на свадбама, гозбама и игранкама.

Са само дванаест година Јован се осамостаљује и почиње да свира на игранкама и саборима, где је врло брзо стекао симпатије познавалаца добре старе народне музике, али сада већ, са петоредном хармоником.

Од трговца Фрање Шнајдера из Загреба, купио је 1938. нову хармонику "хонер” петоредна увезену из Немачке. Овом хармоником је добио и прво уметничко име "поп Ђока”.

На музичку сцену Србије долази тек по завршетку Другог светског рата и ИБ кризе, 1948. Нови почетак су била свирања на радним акцијама, мобама, седељкама, вашарима и у културно-уметничким друштвима.

Тек 1961. са супер "далапе” хармоником произведена у Италији, одлази у Београд, где постаје члан Удружења естрадних уметника Србије, и бива "крштен” уметничким именом ТОКА. Помогли су му Мија Тодоровић–Крњевац и познати певач Миле Богдановић, са којима је радио и сарађивао.

Од 1963. свира у кафани "Смедерево” код Цветкове пијаце, и снима прву грамофонску плочу на којој су била народна кола: "Коло из Драгова”, "Токино коло”, "Коло из Опорнице” и "Коло из Рековца”.

Од 1966. ради са чувеним мајстором хармонике Владетом Кандићем–Бата Кандом, са којим је снимио заједничку плочу народних кола/игара.

Седамдесетих година, као музичар, појављује се у телевизијским серијама "Рађање радног народа”, "Љубав на сеоски начин” и "Камионџије”.

                                     

1. Музичка издања

Снимио је укупно осам плоча, са тридесетак кола. На последњој лонг–плеј плочи и касети "Нова кола” налазе се "Мерак коло” и "Токино стакато коло”. Неколико плоча снимио је са хармоникашима – сином Миломиром–Мићом и братанцима Зораном и Живомиром.

                                     

2. Токина школа хармонике

У 1986. одлази у пензију и оснива "Токину школу хармонике "””, у којој је обучено више од 500 ученика из Левча, Шумадије и Жупе.

Преминуо је 22. септембра 2012. у Драгову.

                                     
  • Бранковић Ангелина Деспот Ђорђе Бранковић Јован Бранковић Јелена Јакшић Јелена Рареш пет кћери деспота Јована Марија Бранковић Лазар Бранковић Јелена
  • Искра. Ћирковић Сима 1964 Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 1 343 - 370. Ћирковић Сима
  • доба српског средњег века, властела српских обласних господара, Београд 2000 С. Ћирковић Р. Михаљчић, Лексикон српског средњег века, Београд 1999
  • социологије и језика: Драгослав Срејовић, Мирослава Мирковић, Јован И. Ковачевић, Павле Ивић, Сима Ћирковић Димитрије Богдановић, Војислав Ј. Ђурић, Љубомир Максимовић
  • Црне Горе. стр. 1 - 88. Томић, Јован Н. 1901 Црнојевићи и Црна Гора 1479 - 1528 Историјска расправа. Београд. Ћирковић Сима 2004 Срби међу европским
  • одбор Београд: Јован Атанацковић предсједник Милорад Гођевац, Љубомир Давидовић, Љубомир Јовановић, Јаша Продановић, Димитрије Ћирковић Лука Ћеловић
  • средњовековних српских земаља. Београд. стр. 199. ISBN 978 - 86 - 17 - 16604 - 3. Ћирковић Сима 1995 Срби у средњем веку. Београд: Идеа. Благојевић, Милош Медаковић
  • Деспотску титулу добили су Симеон Синиша Немањић рођени брат Теодоре Јован Оливер и Јован Комнин Асен. Титулу севастократора добили су Дејан и Бранко Младеновић

Users also searched:

...