Back

ⓘ Категорија:Хемијске везе




                                               

Хемијска веза

Хемијска веза је привлачна сила између два атома настала интеракцијом њихових периферних електрона. Сила је много јача од енергије топлотног креатња тако да су атоми трајно везани образујући стабилну групу - молекул. Електрони су истог наелектрисања па би требало да се одбијају, међутим, у електронским орбиталама спаривање њихових спинова стабилизује електронске парове и укупан ефекат је образовање стабилне везе.

                                               

Aromatično jedinjenje

U organskoj hemiji, strukture aromatičnih jedinjenja su neuobičajeno stabilne. Aromatičnost je hemijska osobina kojom konjugovani prsten nezasićenih veza, slobodnih parova, ili praznih orbitala pokazuje stabilizaciju jaču nego što bi se očekivalo kao posledica same konjugacije. To se takode smatra manifestacijom ciklične delokalizacije i rezonance. Obično se smatra da je to zato što su elektroni slobodni da se kreću oko kružnog aranžmana atoma koji su alternativno jednostruko- i dvostruko-vezani jedan za drugog. Na te veze se može gledati kao hibrid jednostrukih i dvostrukih veza, gde je s ...

                                               

Атомска орбитала

Атомска орбитала представља део простора у атому где је највећа вероватноћа налажења електрона. Притом, електрон се замишља као облак негативног наелектрисања различите густине и на основу тога се може констатовати његово присуство. Величина овог простора зависи од самог електрона али се он најчешће задржава у близини атомског језгра. Постоје s, p, d и f-орбитала. Сваки s- подниво садржи једну s-орбиталу, сваки p-подниво садржи три p- орбитале, d-подниво садржи пет d- орбитала, а сваки f-подниво садржи седам f-орбитала. У свакој орбитали стаје по два електрона, тако да на основу атомског б ...

                                               

Валентни електрон

Валентни електрони су електрони последњег електронског омотача. Валентни електрони могу да учествују у стварању хемијских веза са другим атомима. Максимална валенца атома не може бити већа од броја валентних електрона. Код елемената главних група, број валентних електрона одговара броју електрона у s и p -орбиталама са највишим главним квантним бројем. Тако, нпр. кисеоник има електронску конфигурацију 1 s 2 s 2 p 4, и има 6 валентних електрона. Број валентних електрона је исти за све елементе једне групе периодног система. У хемији је валентни електрон је електрон спољашње љуске атома, кој ...

                                               

Glikozidna veza

U hemiji, glikozidna veza je tip kovalentne veze koja spaja molekul ugljenog hidrata drugom grupom, koja može da bude drugi ugljeni hidrat. Glikozidna veza se formira izmedu hemiacetalne grupe saharida ili molekula izvedenog iz saharida i hidroksilne grupe nekog organskog jedinjenja kao što je alkohol. Ako grupa vezana za ugljeno hidratni ostatak nije drugi saharid, jedinjenje se naziva aglikon. Ako je ona drugi saharid, ona se naziva redukujućim krajem strukture. To je relativna nomenklatura u kojoj je redukujući kraj di- ili polisaharida zadnji anomerni ugljenik strukture, a terminalni k ...

                                               

Двострука веза

Двострука веза у хемији је хемијска веза између атома два хемијска елемента која укључује четири везана електрона уместо уобичајених два. Начин грађења двоструке везе ће бити представљен на примеру двоструке везе код алкена. Угљеник има електронску конфигурацију: 1 s 2 s 2 p 2 {\displaystyle 1s^{2}2s^{2}2p^{2}}. Електрони из 1s орбитале не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава sp² хибридизацијом. Наиме, један електрон из 2s прелази у 2р орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале једне s ...

                                     

ⓘ Хемијске везе

  • ефекат је образовање стабилне везе Два основна типа хемијске везе су јонска и ковалента али се у природи срећу и мешане везе т. ј., оне које имају делимично
  • електрона уместо уобичајених два. Начин грађења двоструке везе ће бити представљен на примеру двоструке везе код алкена. Угљеник има електронску конфигурацију:
  • јонска веза алтернативно, два атома могу делити електроне ковалентна веза Гилберт Њутн Луис је предложио приказ настајања хемијске везе симболом
  • Koordinaciona veza ili koordinatno - kovalentna veza je vrsta hemijske veze kod koje zajednički elektronski par potiče od samo jednog atoma. Ova vrsta veze je prisutna
  • Dužina hemijske veze ili distanca veze u molekulskoj geometriji je prosečno fizičko rastojanje izmedu jezgara dva vezana atom u molekulu. Ona je prenosivi
  • Savijena veza banana veza je termin u organskoj hemiji koji se odnosi na tip kovalentne hemijske veze sa geometrijom koja donekle podseća na bananu.
  • Jednostruka veza je hemijska veza izmedu dva hemijska elementa. Nju formiraju dva vezivajuća elektrona. Drugim rečima, jedan par elektrona dele dva atoma
  • Dvoelektronska tricentarska veza je elektronski oskudna hemijska veza gde tri atoma dele dva elektrona. Kombinacijom tri atomske orbitale se formiraju
  • Trostruka veza u hemiji je hemijska veza izmedu dva hemijska elementa u kojoj učestvuje šest vezujućih electrona umesto uobičajena dva kovalentne jednostruke
  • Energija razlaganja hemijske veze BDE energija disicijacije veze ili D0 je mera snage hemijske veze Može biti definisana kao standardna entalpijska
  • У хемији, сигма везе σ везе су најјачи тип ковалентне хемијске везе Молекули настају стварањем заједничких парова између атома при чему се орбитале
  • Četvorostruka veza je tip hemijske veze izmedu dva atoma u kojoj učestvuje osam elektrona. Ova veza je ekstenzija poznatijih tipova veze dvostruke i trostruke
  • U hemiji, pi veze π veze su kovalentne hemijske veze kod kojih se dve strane jedne atomske orbitale preklapaju sa dvema stranama druge atomske orbitale