Back

ⓘ Други конгрес КПЈ




Други конгрес КПЈ
                                     

ⓘ Други конгрес КПЈ

Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије ; словен. Drugi kongres Socialistične delavske partije Jugoslavije) одржан је од 20. до 25. јуна 1920. године у Вуковару. На овом Конгресу је дошло до сукоба између две фракције унутар Партије - револуционарне и реформистичке. Пошто је револуционарна фракција однела победу, усвојен је нови Програм партије и промењен назив у Комунистичка партија Југославије. Овај конгрес се често назива и Вуковарски конгрес. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић.

                                     

1. Сукоб две фракције

Током 1919. и 1920. године дошло је до поделе у врху Партије и синдиката на две основне струје - револуционарну и реформистичку називане још и радикална и опортунистичка. Идејна позиција реформиста изражавала се у ставовима да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заостала земља, са неразвијеном радничком класом и да у њој не постоје услови за револуцију и да предстоји дуг период друштвено-економског развитка на основама капиталистичких друштвених односа, у којем се радничка класа мора борити за побољшање свог положаја путем реформи. Полазећи од таквог става реформисти су иступили против револуционарних концепција у политици Партије, против свих акција које воде заоштравању класне борбе и револуционарним сукобима, против приступања Партије Комунистичкој интернационали и против подршке Совјетској Русији. За реформистичка схватања залагали су се највећим делом предратни синдикални и партијски кадрови формирани на владајућим социјалдемократским схватањима Друге интернационале. Комунисти су бранили револуционарну оријентацију Партије са позиција Марксизма, користећи се искуством Октобарске револуције и Лењиновим учењем о империјализму као умирућем стадијуму капитализма.

У пролеће 1920. године идејни сукоби избили су свом оштрином и дискусије између комуниста и реформиста почеле су пунити ступце партијске и синдикалне штампе. Пошто је победу на Конгресу однела револуционарна фракција, део чланова реформистичке стује, посебно из Хрватске, је одмах напустио Партију, док је други део, нарочито из Србије и Босне, наставио да делују унутар Партије. После објављивања Манифеста опозиције КПЈ, септембра 1920. године, преостали део реформистичке фракције је искључен из Партије.

Победа револуционарне фракције је имала великог утицаја, не само на чланство Партије, већ и на Раднички покрет у целини, што су показали резултати општинских избора, августа и парламентарни избори децембра 1920. године, када су комунисти освојили 59 посланичких мандата. Победа револуционарне фракције је такође утицала на власти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца да донесу Обзнану, којом је забрањен даљи рад Комунистичкој партији.

                                     

2. Чланови Централног партијског већа

На Другом конгресу изабрано је ново Централно партијско веће, које је имало 16 чланова. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић.

  • Чланови Централног партијског већа, изабрани на Другом конгресу КПЈ

Иво Баљкас, Лазар Вукичевић, Гојко Вуковић, Ђуро Ђаковић, Јово Јакшић, Ловро Клеменчич, Влада Марковић, Сима Марковић, Павле Павловић, Лаза Стефановић, Живко Топаловић, Митар Трифуновић Учо, Душан Цекић, Филип Филиповић, Ђуро Цвијић и Владимир Чопић.

                                     
  • Конгресу је присуствовало 2.344 делегата од укупно 468.175 чланова КПЈ Овај Конгрес био је први конгрес југословенских комуниста одржан после Другог
  • У Бечу је од 17. маја до 22. маја 1926. одржан Трећи конгрес КПЈ На Трећем партијском конгресу постигнуто је привидно измирење између леве и десне фракције
  • имао укупно 14 конгреса 13 редовних и 1 ванредни Од укупно 14 конгреса само четири су одржана пре Другог светског рата и доласка КПЈ на власт. Од та
  • Шести конгрес Комунистичке партије Југославије мкд. Шестата конгрес на Комунистичката партија на Југославија словен. Šesti kongres Komunistične partije
  • КПЈ не иду на заседање Информбироа и да се у јулу одржи Пети конгрес КПЈ ЦК СКП б упутио ново писмо ЦК КПЈ у коме је оштро критиковано одбијање КПЈ
  • Хронологија ФНРЈ и КПЈ мај 1949. На Цетињу, одржан Други конгрес Народног фронта Црне Горе, коме је присуствовало 420 делегата. Конгрес је донео Резолуцију
  • припреми Конгрес У чланство привременог ЦК изабрани су Триша Кацлеровић, Симо Миљуш, Лазар Стефановић, Ђуро Цвијић и др. На Трећем конгресу КПЈ одржаном
  • са одлукама Петог конгрес КПЈ од Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору формирана је Комунистичка партија Црне Горе. У току Конгреса Блажо Јовановић
  • на Другом и Трећем конгресу Јосип Броз Тито - члан ЦК КПЈ од 1934. године, биран на Четвртој земаљској конференцији. Драгутин Буквић - члан ЦПВ КПЈ од
  • Светосавски конгрес одржан је половином јануара 1944. у селу Ба као пандан Другом заседању АВНОЈ - а које је организовала КПЈ крајем 1943. године. Конгрес су одржали