Back

ⓘ Орден рада




Орден рада
                                     

ⓘ Орден рада

Орден рада је био одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у три степена, које се додељивало од 1945. до 1992. године.

Орден је установило Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије АВНОЈ 1. маја 1945. године у три степена. Одлуком Президијума и Већа народа Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије од 28. новембра 1947. године, поред Ордена установљена је и Медаља рада. Орден се додељивало - појединцима, организацијама удруженог рада, другим организацијама и јединицама оружаних снага СФРЈ које постигну нарочите успехе у привреди и за рад од посебног значаја за напредак земље у осталим друштвеним делатностима. Орден се носио на десној страни груди.

Законом о изменама и допунама Закона о одликовањима ФНР Југославије од 1. марта 1961. године извршена је измена назива Ордена, па је од тада имао следеће редове:

  • Орден рада са сребрним венцем раније Орден рада III реда - 33 у важносном реду југословенских одликовања.
  • Орден рада са црвеном заставом раније Орден рада I реда - 15 у важносном реду југословенских одликовања.
  • Орден рада са златним венцем раније Орден рада II реда - 25 у важносном реду југословенских одликовања.

Додељивање Ордена рада почело је у јулу 1945. године. Од установљења до краја 31. децембра 1985. године, додељено је 7.096 Ордена рада са црвеном заставом I реда, 36.000 Ордена рада са златним венцем II реда, 182.910 Ордена рада са сребрним венцем III реда и 133.233 Медаље рада. До 1971. године, Орденом рада сва три реда одликовано је 1.546 омладинских радних бригада.

Аутор Ордена рада и Медаље рада био је југословенски вајар Антун Аугустинчић. Први степен одликовања, односно Орден рада са црвеном заставом, визуелно је другачији од друга два степена одликовања, која су индентичног облика, а разликује их само материјал израде.

Након распада СФР Југославије, 1992. године одликовање је престало да се додељује, а приликом доношења Закона о одликовањима СРЈ, 4. децембра 1998. године, по угледу на овај Орден установљен је нови Орден рада у једном степену. Нови орден, који се додељивао у Савезној Републици Југославији, а касније и Државној заједници Србије и Црне Горе, био је другачијег изгледа и није укључивао Медаљу рада, а додељивао се за - нарочите успехе у привреди и за рад од посебног значаја за напредак земље у осталим делатностима.

                                     
  • Орден Милоша Обилића је установљен 1993. године системом одликовања Републике Српске дефинисаним Уставом Републике Српске у коме се каже: ордени су јавно
  • Орден народног ослобођења словен. Red ljudske osvoboditve мкд. Орден на народното ослободување било је одликовање Социјалистичке Федеративне Републике
  • Орден части је основан је у два реда. Први ред је Орден части са златним зрацима, а други ред је Орден части са сребрним зрацима. На реверсу звијезде исписано
  • 1922. као орден за стране држављане Чехословачка није имала одликовање за своје грађане између 1920. и 1930. Установљен је по узору на орден Племенит
  • Алексејевна. Орден се додељивао у периоду између 1725. и 1917. године. У хијерархији ордења у Руској Империји, овај орден је био трећи по реду, иза Ордена Светог
  • Сретењског ордена је академски вајар Никола Вукосављевић, редовни професор академије ликовних уметности у Београду на предмету вајање. Орден се додељује
  • одликовани мирнодопском класом овог ордена била је Кете Колвиц Käthe Kollwitz касније су јој орден одузели нацисти Орден се састојао до плавог глазираног
  • Орден Светог Јована Владимира је једностепено одликовање које додељује Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Орден носи име Јована Владимира
  • њених бораца. Одликована је Орденом народног хероја Југославије, Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде и Орденом братства и јединства. Анте

Users also searched:

...