Back

ⓘ Категорија:Културна географија




                                               

Аутосегрегација

Аутосегрегација или самосегрегација је одвајање религијске или етничке групе од остатка друштва у сувереној држави самоиницијативно, односно од стране саме групе. Она такође може да означава и неспособност групе за нормалну социјалну интеракцију и облик социјалне ексклузије. Путем аутосегрегације одвојене групе могу да одрже своју традицију и обичаје. На пример, неки од светских неконтактираних народа преферирају да не буду у контакту са остатком светске популације. Тиме што остају у изолацији, ове групе могу да сачувају своје културе нетакнутима докле год они то желе. Са друге стране, нек ...

                                               

Гелтахт

Гелтахт је назив за регије у Ирској у којима је ирски језик преовлађујући језик у међусобном говору становништва.

                                               

Глобализација

Глобализација је појам који се користи за описивање промена у друштвима, култури и светској економији које доводе до драматичног пораста међународне размене. Глобализација се често посматра искључиво са гледишта економије и тада се у први план ставља њен учинак на либерализацију трговине, односно развој слободне трговине. Упркос томе, глобализација обухвата много шире аспекте друштва. Између 1910. и 1950. године, серија политичких и економских ломова драматично је умањила значај међународних трговинских токова. Тачније, почетком Првог светског и све до краја Другог светског рата, када су о ...

                                               

Глобални град

Глобални град, такође светски град или ређе алфа град или светски центар, представља град који се генерално сматра важним у глобалном економском систему. Концепт долази из географије и урбанистичких студија, те идеје да се глобализација може схватити као направљена, конструисана и изабрана за стратешке географске локације према хијерархији важности за глобални финансијски и трговачки систем. Најсложенији од термина је "глобални град”, град који има директан и опипљив ефекат на глобална питања, и то на социоекономски начин. Употребу термина "глобални град” у односу на "мегаград” повећала је ...

                                               

Право на домовину

Право на домовину је, према појединим правним академицима, глобално људско право које произилази из Универзалне декларације о људским правима, рачунавши њен члан 9. Замисао се развила у немачкој правној науци и у одређеној мери је призната у немачком уставном праву. Значајни заговорници овог права су правни академици: Курл Рабл, Рудолф Лаун, Ото Киминих, Дитер Блуменвиц, Феликс Ермакора и Алфред-Маурице де Цајас. Концепт је релевантан за расправе о етничком чишћењу у Европи након Другог светског рата, етничком чишћењу у Палестини, Кипру и другим областима.

                                               

Kolevka civilizacije

Kolevka civilizacije je lokacija gde se civilizacija pojavila. Sadašnje gledište je da nije postojala jedna "kolevka”, već nekoliko civilizacija koje su se razvijale nezavisno, pri čemu se Plodni polumesec, drevna Indija i drevna Kina smatraju najranijim. Stepen u kome je postojao značajan uticaj izmedu rane civilizacije Bliskog Istoka i one Istočne Azije je sporan. Učenjaci prihvataju da su civilizacije Mesoamerike, uglavnom u modernom Meksiku, i Norte Čiko, u severno-centralnom primorskom regionu Perua, nastale nezavisno od onih u Evroaziji. Naučnici su civilizaciju definisali koristeći ...

                                               

Kosmopolitizam

Kosmopolitizam je ideja po kojoj humani i prosvećeni ljudi uspostavljaju odnose bez obzira na nacionalne, verske i državne granice i unapreduju opšteljudske odnose; zagovaranje zajedništva, sloge ljudi i naroda celoga sveta kao nadvladavanje nacionalnih, medunacionalnih i drugih podela. To je stav po kojemu su svi ljudi pre svega "gradani sveta", a ne pripadnici različitih kolektiva poput lokalnih, regionalnih, nacionalnih i drugih zajednica. Pristalica kosmopolitizma se naziva kosmopolita.

                                               

Sukob civilizacija

Sukob civilizacija je hipoteza prema kojoj će nakon završetka Hladnog rata glavni izvor sukoba u svetu biti ljudski kulturni i religiozni identiteti. Američki politikolog Semjuel P. Hantington je tvrdio da se ratovi u budućnosti neće voditi izmedu zemalja već izmedu kultura i da će islamski ekstremizam biti glavna pretnja miru svetu. Ovu hipotezu je izneo na predavanju 1992. godine u Američkom institutu koju je zatim razvio 1993. godine u članku pod nazivom "Sukob civilizacija”, u časopisu Forin afers kao kritiku na knjigu,Kraj istorije i poslednji čovek” njegovog bivšeg studenta Frensisa ...

                                     

ⓘ Културна географија

  • Бихевиорална географија Феминистичка географија Културна теорија Геозофија Главни чланак: Еколошка географија Еколошка географија је грана географије која описује
  • и људска географија део је друштвене географије Бави се проучавањем односа између природне средине и човека, просторног размештаја људи, као и културних и
  • Na ovaj način kulturni identitet je karakterističan za pojedinca, ali i za kulturno identičnu grupu članova koji dele isti kulturni identitet. Različite
  • у својој књизи Политичка географија развио концепт животног простора жива област које су јасно повезане са културним растом и територијалним проширењем
  • Образован је онај човек који зна где ће наћи оно што не зна - Георг Зимел. Географија као наука је погодна за проучавање и има могућност да развије интересовање
  • стипендије за научна истраживања. Национална географија издаје свој званични часопис Национална географија као и друге магазине, књиге, школске приручнике
  • административна, индустријска, саобраћајна, трговинска, здравствена, културна просветна и друге. По обиму и разноврсности ових функција Скопље надмашује
  • са укупном површином од 9.631.418 km². Са овако огромном територијом, географија Сједињених Америчких Држава у великој мери варира од једног подручја до
  • Istorija geografije obuhvata mnoge istorije geografije koje se se razlikovale tokom vremena i medu različitim kulturnim i političkim grupama. U novijem
  • Културни диверзитет је постојање, у оквиру друштва, различитих расних, верских и етничких група, као и других група које не деле исте вредности и животне