Back

ⓘ Призренско-тимочки дијалекат




Призренско-тимочки дијалекат
                                     

ⓘ Призренско-тимочки дијалекат

Призренско-тимочки дијалект или торлачки дијалект, је скуп дијалекта српског језика, староштокавске групе, којим се говори на простору од Призрена на југу до реке Тимок на северу. Говорници овог дијалекта углавном живе на територији Србије, Бугарске и Северне Македоније.

Његова источна граница је, почев од Зајечара, приближно граница са Бугарском тачније, линија Белоградчик - околина Берковице - Годеч - Сливница - Перник - Радомир - Босилеград и околина Ћустендила, до линије Крива Паланка - Кратово - Свети Никола - Скопска Црна Гора и Тетово, на североистоку општина Валчедрм, а западна - од границе са Албанијом, преко Дечана и Вучитрна до Сталаћа.

                                     

1. Подела

Према Павлу Ивићу, подручје Призренско-тимочких дијалеката се дели на три дијалекатске целине:

  • Призренско-јужноморавски,
  • Тимочко-лужнички дијалекат.
  • Сврљишко-заплањски и
                                     

2. Нагласак

Постоји један нагласак, налик краткосилазном, који може бити на било ком слогу у речи. Нагласак није променио положај у речи у односу на старосрпски. Положај нагласка је сличан оном у косовско-ресавском дијалекту, као и свим староштокавским дијалектима.

                                     

3. Падежни систем

Падежни систем је аналитички - у синтетичком облику постоји номинатив, акузатив и вокатив, где је акузатив, уз предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има већина других падежа дошъл са снају - дошао са снахом, разговара од дете - разговара о детету.

Преглед падежа по изворима из 1903. године:

1. падеж. - У 1. падежу стоји предмет: Ја говорим. - Ти писујешпишеш. - Он спијеспава. - Ми појемо певамо. - Ви обедујете.

2. падеж. - 2. падежом казује се присвајање и припадање:

Ова је кућа на мојега брата. Ја стадо кудекод врата, а искочи на нашег Петра мајка. у неким крајевима - нашему Петру мајка Од овуја девојку брат и од њојног оца сестра одоше на жетву. у неким крајевима - Ове девојке брат и њојном оцу сестра отоше на жетву.

Дај на то дете леба да не плаче.

3. падеж. - 3. падеж иде са свим предлозима: У наше село има свакави људи, сас неки живујем, сас неки сам у омражу. - Куд мојега брата у бачубашту славуји појев славуји певају. - Јутредан сутрадан дође Милева у нашу кућу а по њума за њом идеше њојна ћерка.

4. падеж. - У 4. падежу стоји предмет: Куј си нема оно што му треба, мора да си набави.

5. падеж. - 5. падеж се користи за дозивање! - Мој девере, грано од босиљак! - Мој синко! - Мајке моја!

Облика других падежа нема.



                                     

4. Гласови

Овај дијалект је карактеристичан по великој сличности са старосрпским, старословенским, односно протословенским језиком у погледу гласова, јер је задржао велики део гласова које су у другим дијалектима изгубљене. Чува се стари полугласник, који је у свим другим дијалектима промењен у -а дън - дан, тънък - танак. Самогласно л упореди стандардни језик - самогласно р је у неким деловима дијалекта задржано, док је у другим деловима прешло у -лу. Сугласници ћ и ђ у овом дијалекту често прелазе у ч и џ: свећа - свеча, међа - меџа.

                                     

5. Глаголски облици

Постоје сви глаголски облици као у стандардном језику, али се разликују у творби и положају нагласка. Футур се гради помоћу ћу/ће + презент. На крају мушког рода радног глаголског придева задржано је првобитно л казал, работил, али је у неким деловима замењено са -ја казаја. Аорист се много чешће користи него имперфекат.

                                     

6.1. Остало Без Х

Сугласника х нема греота - грехота; хлеб - леб; страх - Стра лојзе чува.; механа - меана; махала - маала - мала Из коју си малу?. Тамо где се без х губи смисао речи, х прелази у к - плех - плек. У аористу првог лица једнине се уместо Х на крају речи наглашава самогласник - Виде ли? -Видо. Чу ли ме ти ја што ти зборим? - Чу. Тури ли кафу? - Тури. Написа ли домаћи? - Написа. Уради ли све? - Уради.

                                     

6.2. Остало Заменица Си

Честа употреба повратне заменице "cи":

Идем си дома. Ћути си. Спремише си једење и једоше си. Одоше си гости. Глеј си работу гледај своја посла.

                                     

6.3. Остало Типично Ги, Га, Гу

Једна од најупадљивијих карактеристика овог дијалекта су заменице за треће лице које у већини случајева почињу са Г; уместо облика "њој" или "јој" користи се "гу": Да јој дам - да гу дадем; "њих" или "их" је "ги": Ете ги па - ето их опет. Дај ги да једев - дај им да једу. Али, "њима", "њих" постају "њи", у многим случајевима: Иди с њи - иди с њима; Дај то њима - дај тој на њи дај ги. Био сам са њима - бија сам с њи.

                                     

6.4. Остало Ћу/Ће на почетку

Реченице у футуру почињу са Ће, односно ћу: Ћу дођем вечерас. - Доћи ћу вечерас. Ће ти дам, њекња. - Даћу ти, мало сутра. њекња значи пре неки дан. Ће дођеш сутра? - Хоћеш ли доћи сутра?

                                     

6.5. Остало Кво/Што

У неким крајевима се уместо упитне речце шта користи речица какво или кво, а негде и које са акцентом на крају речи. Какво/Кво/Које работиш? - Шта радиш? Какво/Кво си работил? - Шта си радио? у неким крајевима је работио уместо работил ; Јужније се каже работија Лесковац, Врање. У Врању се кво и какво не користе, већ облик што: Што си ги там причаја за мене? Што оћеш? Што ти неје јасно? Шта ти није јасно?

                                     

7. Дијалект и друштвене прилике

Друштвене прилике изразито не погодују овом говору. Како се он највише разликује у односу на стандардни језик, највише и трпи. Са спољних страна телевизије, долазе поруке како је то језик који није способан да служи комуникацији међу другим становницима Србије, или како је искључиво језик простака. Типичан пример за то су популарне серије у којима су људи са овим дијалектом предмет спрдње и исмевања Тика Шпиц, Ђоша/Породично благо. Заборавља се допринос српској књижевности који су дали Борисав Станковић и Стеван Сремац пишући на овом дијалекту. Међутим, иако говорници овог дијалекта у званичним приликама или у разговору са становницима осталих крајева Србије претежно говоре стандардним језиком у зависности од образовања и познавања стандарда, у градовима као што су Ниш, Врање, Лесковац и Пирот а нарочито у мањим местима, у свакодневном говору готово искључиво се говори дијалектом.

                                     

8. Спољашње везе

  • Зашто се ругамо говору јужне пруге
  • Павле Ивић, Дијалектологија српскохрватског језика - увод и штокавско наречје, Нови Сад, 1985
  • Тања Петровић - Србија и њен југ
  • Предрасуде о српским говорима јужне Србије, Саша З. Станковић