Back

ⓘ Косовско-ресавски дијалекат




                                     

ⓘ Косовско-ресавски дијалекат

Косовско-ресавски дијалект је староштокавски дијалект српског језика, којим се говори у централном подручју Србије, правцем североисток - југозапад. То је говор којим се говори у Метохији, на Копаонику, долином Западне и Велике Мораве, у источној Србији и источном Банату. Западна граница овог говора иде низ реку Ибар, до њеног утока у Западну Мораву, преко Крагујевца и Крагујевачке Раче, Смедерева и Смедеревске Паланке, тик уз Београд.

                                     

1. Историја

Порекло овог дијалекта се везује за средњовековни регион Хвосно који у данашње време обухвата територију северне Метохије, односно територију градова Исток и Пећ. Даље се сеобама становништва овај дијалект шири долином Западне и Централне мораве. Разлике између северних и јужних говора у овом дијалекту нису велике, што наводи да се дијалект из мањег матичног средишта брзо ширио на већа пространства у Србији. Одређене језичке црте овог дијалекта, као што су екавизам у дативу и локативу именица женског рода, енклитички облици за 1. и 2. лице множине ни, ви, посведочене су још у средњем веку у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана.

                                     

2. Наглашавање

Ово је староштокавски дијалект, који се од новоштокавских дијалеката на којима је заснован стандардни српски разликује у положају и врсти акцента. Акцент је најчешће померен један слог према крају речи, и може бити дугосилазни и краткосилазни. У неким деловима дијалекта, постоји и дугоузлазни, и то као последица померања нагласка један слог унапред као у стандарду ово је углавном случај код именица женског рода на -а. Иначе, положај акцента се разликује у односу на стандард у преко 80% случајева.

Наведена је табела са примерима речи код којих се акцентски положај разликује у односу на стандардни српски:

ОВДЕ ИДЕ ТАБЕЛА:

читам, распознâвам, очекујем, трчо, АОРИСТ: дођох, ради, стаде, не остаде, примимо, видосте дванајест, петнајест

                                     

3. Падежни систем

Падежни систем овог дијалекта је врло разнолик, крећући се од свих седам падежа, до сведеног на пет.

Номинатив, акузатив једнине и вокатив су једнаки стандардном српском. У неким деловима дијалекта, акузатив множине може да буде једнак номинативу множине.

Датив је једнак стандарду, осим што је наставак за именице женског рода -е, нпр. дај ово твоје сестре, стандардно дај ово твојој сестри. Веома често се користи посесивни датив уместо посесивног генитива Ивану Перовићу кућа

Морфолошки генитив једнине је једнак стандарду, а множине се разликује из коли уместо из кола по стандарду. Употреба генитива је ређа. Уместо посесивног генитива врло чест је посесивни датив.

Морфолошки инструментал и локатив су присутни, али са различитом учесталошћу у различитим деловима дијалекта. У неким деловима могу да буду замењени општим падежом Био сам у школу, Играм се с играчку, а у неким не Био сам у школе, Играм се с играчком чак и код једног говорника могу да се чују оба облика. Инструментал именица мушког рода је врло често на -ем за разлику од стандарда дошо је камионем, идо с кумем. Локатив женског рода једнине је на -е, као што је и датив.

Скраћени облици датива и акузатива постоје и у множини.



                                     

4. Потпуна екавица

Ово је дијалект с потпуном екавицом, чак и за:

  • заменице онем, овем итд.
  • датив и локатив именица женског рода на -е, он даде Јелене,
  • компаратив придева, стареј,
                                     

5. Глаголска времена

Главна разлика у осносу на стандардни је врло честа употреба аориста и имперфекта у нормалном говору ја дођо, а ти не беше код куће. Код аориста акцентат је углавном на слогу ближем крају речи, а код имперфекта на првом, или на речци не ако је одричан облик. Наставак за прво лице множине аориста и имперфекта може да буде -мо, или -смо требасмо, требамо, с тим што је овај први углавном у конзервативнијим поддијалектима.

Употреба инфинитива је доста сужена, разликује се од области до области, и углавном је замењен конструкцијом да + презент треба рано да се устане.

Футур се углавном ради од скраћеног облика глагола хтети + да + презент, мада су могуће конструкције и са инфинитивом, нарочито када су у питању помоћни и модални глаголи сутра ћемо морати у школу. Постоји футур са има + да + презент нпр. Има да видиш ти шта ја могу, стандардно видећеш шта ја могу.

Перфект је исти као у стандарду, осим што је треће лице једнине и множине без помоћног глагола, а нагласак је углавном на претпоследњем слогу.

Постоји и глаголски прилог садашњи трчећи, тражеући.

                                     

6. Дијалект као део балканског језичког савеза

Овај дијалект је претрпео известан утицај који су претрпели сви дијалекти који су део балканског језичког савеза. То су:

  • да + презент уместо инфинитива
  • присвојни датив
  • губљење разлике у неким случајевима између мировања и кретања, што је случај и у стандардном српском код лекара сам, идем код лекара уместо идем лекару - ово је ретко у стандарду
  • губљење морфолошких облика за инструментал и локатив, и њихово смењивање акузативом са предлогом као општим падежом
                                     

7. Одсуство фонеме /х/

Глас /х/ у овом дијалекту, као у другим српским дијалектима не постоји, у речима или се не јавља оћу, леба, или је замењен са /ј/ греј као грех, са /к/ тепик као тепих.

                                     

8. Дијалект и друштвене прилике

За стандардни српски овај дијалект никад није узиман у обзир - због тога су све сличности с њим последица заједничке историје са другим српским дијалектима који су ушли у стандард. У јавности се овај дијалект погрешно представља као прост, и неспособан да искаже сложеније мисли и идеје. Литература писана овим дијалектом је ретка и недоступна. Не постоји ниједна институција која се бави очувањем и унапређењем овог дијалекта. Због тога он полако одумире на рачун новоштокавских дијалеката.

                                     
  • наречје 1. изд. Нови Сад: Матица српска. Okuka, Miloš 2008 Srpski dijalekti Zagreb: Prosvjeta. Рељић, Митра 2011 Горанци - од географске одреднице
  • градско насеље Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско - ресавски дијалект а на југу призренско - тимочки дијалект познат и под називом
  • Горнополошки дијалект Рекански дијалект Галички дијалект Дебарски дијалект Дримколско - голобрдски дијалект Вевчанско - радошки дијалект Струшки дијалект Охридски
  • prekmurščina, мађ. vend nyelv јужнословенски је језик, односно независни дијалект словеначког језика, којим говори преко 110 хиљада људи у Прекомурју, у
  • Питање језика или дијалекта је најзначајнији социолингвистички проблем у политичком контексту. Такозвана Аусбау - парадигма користи се као методолошки лингвистички
  • новоштокавским икавским тзв. босанско - далматински дијалекат и ијекавско - шћакавским тзв. источно - босански дијалекат Хрвати и Бошњаци, а новоштокавским ијекавским
  • Дубровник данас коктел говора. Дубровачка књижевност Источнохерцеговачки дијалект Croatica et Slavica Iadertina 2005. Dalibor Brozović: Dva moguća fonološka
  • такође употребљаван за време Југославије. Ужички говор је млађи штокавски дијалекат ијекавске замене старог словенског гласа јат. Одликују га новоштокавски
  • чакавских говора. У штокавском наречју најраширенији је млађи икавски дијалекат који се говори у северној Далмацији и великом делу Босне и Херцеговине

Users also searched:

...