Back

ⓘ Александар Војиновић (народни херој)




                                     

ⓘ Александар Војиновић (народни херој)

Александар Војиновић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА, књижевник и народни херој Југославије.

                                     

1. Биографија

Рођен је 7. марта 1922. године у селу Мирници, код Куршумлије. Потиче из земљорадничке породице. Након основне школе, завршио је Нижу пољопривредну школу у Прокупљу. Кратко време био је радник у Дунавској станици у Крушевцу, а 1939. године се уписао у Средњу пољопривредну школу у Ваљеву.

За време школовања у Ваљеву повезао се са револуционарним омладинским покретом. Фебруара 1941. године, је учествовао у организовању и руковођењу штрајка ученика Средње пољопривредне школе, а марта исте године у мартовским демонстрацијама против приступања Краљевине Југославије Тројном пакту. После Априлског рата и окупације земље прекинуо је школовање и вратио се у родни крај.

Током лета 1941. године извео је неколико акција од великог значаја. Најпре је пренео оружје из Ваљева у Куршумлију, путујући возом, а затим је, 2. августа 1941, извршио напад на хотел "Парк" у Нишу, бацивши две бомбе на немачке официре и подофицире. По немачким извештајима, тада је погинуо 1 и рањено 5 припадника Вермахта. Овај његов подвиг снажно је одјекнуо у народу с подручја југоисточне Србије о овој акцији, касније је написао романсирану књигу сећања под називом "Хотел Парк". Затим је учествовао у хватању командира жандармеријске станице у Куршумлији, познатог антикомунисте.

Непосредно после ступања у Топлички партизански одред, августа 1941, постао је члан Комунистичке партије Југославије КПЈ. Најпре је постављен за десетара, затим за политичког делегата вода, па за заменика командира чете и командира чете. Учествовао је у бројним акцијама Одреда, за ослобођење Прокупља, Лебана, на Пасјачи с четницима Косте Пећанца и др.

Марта 1942. године, био је издан и заробљен од четника у Јабланици, а потом је предат Немцима. Депортован је у логор Алтенбах, западно од Беча. У логору је организовао бекство петорице логораша, 6. јула 1942. године. Међутим, одбегла група заробљених партизана ухваћена је недалеко од Граца, и враћена у логор. Ни други покушај бекства није успео. Трећи пут су успели, и Александар је с групом успео да дође до Словеније и ступи у партизански одред на Похорју. У словеначким партизанским јединицама вршио је разне дужности: био је комесар чете, затим помоћник политичког комесара Похорског батаљона, политички комесар батаљона у Похорском партизанском одреду, помоћник политичког комесара Похорског одреда и помоћник политичког комесара Једанаесте словеначке бригаде "Милош Зиданшек", командант Трећег батаљона Десете словеначке љубљанске бригаде, начелник Штаба 18. словеначке дивизије и заменик команданта 15. словеначке дивизије.

После ослобођења Југославије, завршио је Војну школу "Вистрел" у Совјетском Савезу и Командно-генералштабни колеџ Америчке армије. У Официрској школи у Сарајеву био је начелник Катедре тактике, професор тактике и начелник Класе слушалаца Више војне академије ЈНА у Београду. Имао је чин генерал-потпуковника ЈНА, с којим је пензионисан 1979. године.

Од 1974. до 1979. године био амбасадор СФРЈ у Етиопији, а после и подсекретар у Савезном секретаријату за иностране послове.

Умро је 6. фебруара 1999. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден за војне заслуге са великом звездом, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден народне армије са златном звездом, Орден за храброст, два Ордена партизанске звезде са пушкама и Орден заслуга за народ са сребрном звездом. Орденом народног хероја одликован је 9. октобра 1953. године.

                                     

2. Дела

Писао је дела с тематиком из Народноослободилачке борбе и о страдањима интернираних партизана у концентрационим логорима Аустрије. Позната су му дела:

  • "Бели брегови Похорја", 1963;
  • "Крв није све", 1961;
  • "Прогнаник", 1967;
  • "Поноћна свитања", 1965;
  • "Једно друго море", 1963;
  • "Поново слободни "Хотел Парк", 1958;

Објавио је и значајна војно-стручна дела:

  • "Размишљања о принципима ратовања у атомским условима", 1958;
  • "О народном раду", 1960.
  • "Убацивање - инфилтрација", 1954;
                                     
  • Александар Војиновић се може односити на: Александар Војиновић народни херој 1922 - 1999 генерал ЈНА и народни херој Југославије, Александар Војиновић
  • немачке официре у хотелу Парк који је 2. августа извео Александар Војиновић народни херој Важни догађаји народноослободилачке борбе у Нишу екранизовани
  • Морђин Црни, народни херој Југославије. 1942 4. јун - Милован Ђилас, комуниста, политичар и писац. 1995 15. јун - Хризостом Војиновић браничевски
  • је 1974. године. Александар Војиновић 1922 - 1999 генерал - потпуковник. Активна служба у ЈНА престала му је 1979. године. Народни херој Михајло Војновић
  • Радосављевић Топлица, народни херој Александар Војиновић народни херој Драган Поповић - Суља, народни херој Владислав Јовановић, дипломата Војислав Красић
  • Јовановић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал - потпуковник ЈНА и народни херој Југославије. прем. 2000 1919 - Михаил Калашњиков, руски инжењер. прем
  • Куршумлија, 12. април 1942 учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Рођен је 1916. године у Крагујевцу. Потиче из занатлијске
  • био српски четник, официр, политичар, народни посланик и председник општине Врњци. Вишеструко одликовани херој Балканских и Првог светског рата. Рано
  • Народноослободилачке борбе, друштвено - политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије Александар Бакочевић, друштвено - политички радник Социјалистичке Републике
  • Драгутин Ђорђевић Алија, народни херој Југославије Емин Дураку, народни херој Југославије и Албаније Мустафа Бакија, народни херој Југославије Фадиљ Хоџа
  • Батричевић Симоновић Лукић Александар Веселиновић Жељко Димитров Андрија Калуђеровић Филип Кљајић Игор Којић Александар Колаковић Богдан Корак Милорад
  • мачевима, најбољи стрелац Европе 1908 - 1914, правник, политичар антифашиста, народни посланик, фотограф и филмски сниматељ, шеф Кинематографске секције Врховне