Back

ⓘ Стара Молдава




Стара Молдава
                                     

ⓘ Стара Молдава

Стара Молдава је насеље у градској општини Нова Молдава, округ Караш-Северен у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

                                     

1. Историја

То је давно било римско насеље. Под тим именом је забележено 1588. године. Царски ревизор Ерлер 1774. године примећује да је место Босник Стара Молдова било у Ракајждинском округу. Има војнички статус, у склопу је банатске војне границе, а становништво измешано, српско-румунско. Православно парохијско звање и матичне црквене књиге се воде од 1794. У општини Молдава било је 1846. године 1.655 православних душа. Свештенство су те године чинили пароси Симеон Стефановић и Јован Никадиновић. Средином 19. века број становника у месту је растао. Тако 1847. године ту живи 1.655 мештана православних, којих ће 1867. године бити 1.710. Гимназијалац из Молдаве, Живан Александар је похађао панчевачку Реалку, око 1873. године.

Видаковићеву књигу "Зорицу", набавио је 1827. године у Молдави, учитељ Живота Шаић. Претплатници једне српске књиге били су средином 19. века, житељи Старе Молдаве: поп Симеон Стефановић парох за свог сина младог богослова Евгенија, затим госпођа Марта от Териан рођена Поповић, Арсен Илић ц и к каплар те Стојан Георгијевић ц и к шумар.

Године 1905. Стара Молдава је мала општина у Белоцркванском срезу. Број становника тада износи 2.200 који живе у 450 домова. Срба има од тога 2.106 или 95% са 425 кућа или 94%. Од јавних здања ту су српска православна црква и једна комунална и једна државна школа. За комуникацију служе ПТТ све и паробродска станица у месту.

                                     

2. Становништво

По последњем попису из 2002. године насеље Стара Молдава имало је 9.510 становника. До пре две деценије број становника је брзо растао са процесом урбанизације дотадашњег села, али последњих година он опада.

Насеље је некада било много мање и претежно српско, али су некада већински Срби постали мањина. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

                                     

3. Религија

Црква се помиње у извештају из 1751. године. Тада је писало да је храм грађен од балвана освећен 1718. године. Стара црква грађена 1790. године, изгорела је 1848. године. Нови храм подигнут 1853. године а освећен 1858. године. Посвећен је празнику Рођење Св. Јована или Ивандану. Иконостас озидани и тронове осликао је Ђока Путник из Беле Цркве 1897. године. Иконе са иконостаса пренете на нову зидану иконостасну преграду 1950. године. Те године иконе и зидне слике је радио Франц Вајнхелп, и тако је било до 1970. године. Онда је све изнето, па начињен нови темпло који је резао Ладислав Вереш, а иконе сликао прота Драгутин Остојић. Зидни живопис је пресликао 1983. године Никола Шух.

По државном шематизму православног клира Угарске 1846. године у Молдави је било 1.655 православних житеља. У храму посвећеном Св. Илији службовали су тада свештеници Симеон Стефановић и Јован Никадиновић. Православно парохијско звање је основано и заведене црквене матрикуле венчаних 1853. године, а остале матице су из 1847. године.

У Молдави постоји 1905. године црквена општина која је уређена, скупштина је редовна, под председништвом Мише Лупуловића. То је парохија друге платежне класе, има парохијски дом и парохијску сесију од 33 кј. Постоји српско православно гробље, а црквено-општински посед износи 115 кј. земље. Црква је споља у врло добром стању а изнутра је у лошем - темпла нема. Порта је заграђена зидом и засађена дрвећем. Парох је поп Влајко Николин родом из Титела, који је почео каријеру у том месту, где се налази већ осам година.



                                     

4. Образовање

Живота Шаић сеоски учитељ помиње се 1827. године. Учитељ у Молдави, Тома Драшковић претплатник је једне српске књиге 1844. године. У народној школи био је 1846. године учитељ Андреја Балареску. Постављен је 1881. године за народног учитеља у Старој Молдави Никола Тајшановић, који је премештен следеће 1882. године у Сарајево Помиње се 1905. године комунална школа, са једним прописно грађеним школским здањем и једном "дворницом", у којем су шест разреда заједно. У другој, државном школи здање је подигнуто 1901. године и има две дворнице учионице; у једној су прва два разреда а у другој заједно бораве 3-6 разред. У комуналној школи ради учитељ Светозар Савковић родом из Црвене Цркве, стално намештен ту већ осам година. Код њега на редовну наставу долази 88 и у недељну школу 14 ђака. У државној школи су два предавача. Први је учитељ Александар Стојадиновић родом из Доње Љупкове, и ту предаје већ 20 година. Друго место попуњава учитељица Пирошка Дански родом из угарске престонице Будимпеште, стално је намештена, има декрет и служи у Старој Молдови три године. Код ње у редовној настави има 135 ђака, а у пофторну долази њих 37.

                                     
  • непризната држава која се отцепила од Молдавије молдавске власти је сматрају побуњеном покрајином у саставу Молдавије Фактички је независна од 2. септембра
  • Влашкој и Молдавији до краја 17. века - од битке код Хоплеjе до почетком владавине фанариота. Бугари у то вријеме у Влашкој су познати као Срби. Стара Велика
  • Јожеффалва. Током 19. и 20. века Секељи су напустили та села, и вратили се у стара станишта, или су током велике сеобе Секеља у 1883. години прешли у новооснована
  • На простору између падина северних Карпата, Пољске, Галиције, Прута, Молдавије Ердеља и Марамуреша рум: Maramures се протеже предивна и природним богатствима
  • Дана 2. августа 1940, Врховни совјет једногласно је одобрио да се распусти стара молдавска АССР и организује Молдавска ССР од шест пуних округа и малих делова
  • Дечјој песми Евровизије 2012. освојивши четврто место са 88 бодова, а Молдавију на истом такмичењу претходне године освојивши шесто место са 78 бодова
  • Банатска Паланка представља раскрсницу између путева Бела Црква - Ковин и Стара Паланка - Рам, скелом, и представља најкраћи пут овог дела Војводине према
  • Топљоу Грб Чјерна над Тисоу Грб Тлмаче Грб Спишке Влахи Грб Јелшава Грб Подољинеца Грб Рајецке Тјеплице Грб Спишка Стара Вес Грб Модри Камењ Грб Дуђинце
  • певачица и новинарка по образовању. Са песмом Falling Stars представљала је Молдавију на Песми Евровизије 2016. у Стокхолму и није успела да се пласира у велико

Users also searched:

...