Back

ⓘ Тимочка Крајина




Тимочка Крајина
                                     

ⓘ Тимочка Крајина

Тимочка Крајина је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. Према попису из 2011. године у Тимочкој Крајини живело је 244.959 становника.

                                     

1. Историја

На територији Тимочке Крајине, недалеко од Доњег Милановца, никло је најстарије урбано насеље у Европи, Лепенски Вир, по коме је цела праисторијска култура добила назив, док се у атару села Рудна Глава налазило једно од најстаријих рударства бакра. У античко доба овај простор насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добија име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо Византија. Данас се код Зајечара врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана лат. Felix Romuliana познатијег под именом Гамзиград, док се недалеко од Кладова налазе остаци некада највећег моста на свету, Трајановог моста, и тврђава Диана. Поред споменутог, на територији општине Неготин налазе се остаци римске царске палате, на 8 km од Књажевца остаци најстаријег војног утврђења у Тимочкој Крајини - Timacum Minus.

У средњем веку ову област контролишу Византија, Бугарска, Угарска и коначно Османско царство. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. у овој области учврстило се Османско царство, све до Аустријско-турског рата завршеног 1718. године, када северни део ове области постаје део Тамишког Баната. Након Београдског мира Тимочка Крајина поново постаје део Османског царства. Током Првог српског устанка цео овај крај ће бити ослобођен, али ће са крахом устанка он поново пасти у руке Османлија. Са Другим српским устанком северозападни делови Тимочке Крајине, као што је Пореч, биће од 1815. део Кнежевине Србије, док ће остали делови бити припојени аутономној Србији 1833. године. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка струја насељавају област.

Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.

                                     

2. Географија

Реке

Најзначајнија река свакако јесте Тимок, по којој је и цела област добила име. Река Велики Тимок настаје уливањем Белог у Црни Тимок, док Бели Тимок настаје спајањем Трговишког и Сврљишког Тимока.

Други значајнији водени токови јесту Брестовачка река, Борска река, Злотска река, Вратна и Мали Пек.

Језера

Тимочка Крајина богата је језерима, а најзначајнија међу њима јесу Борско, Грлишко и Рготско језеро.

Планине

Најзначајније планине Тимочке Крајине су Хомољске планине, Кучајске планине, Ртањ, Мироч, Стол, Дели Јован, Велики Крш, Мали Крш, Старица, Озрен и Тресибаба.

Остало

Остали значајни геоморфолошки локалитети на подручју Тимочке Крајине су:

- клисуре и кањони: Ђердапска клисура, кањон реке Вратне, Лазарев кањон;

- пећине: Рајкова пећина, Лазарева пећина, Боговинска пећина;

- прерасти: Ваља прераст, Вратњанске капије

                                     

3. Административна подела

Административно, област Тимочке Крајине подељена је на два округа - Зајечарски и Борски. У ова два округа налази се два града и шест општина:

  • Град Бор око 55.000 становника;
  • Општина Књажевац око 37.000 становника;
  • Општина Неготин око 43.000 становника;
  • Општина Бољевац око 15.000 становника;
  • Општина Мајданпек око 23.000 становника;
  • Општина Кладово око 23.000 становника.
  • Општина Сокобања око 17.000 становника;
  • Град Зајечар око 70.000 становника;
                                     

4. Демографија

Према попису из 2011. године, на подручју Тимочке Крајине живело је 244.959 становника.

Када је реч о етничкој структури становништва, већину чине Срби, док су најбројније мањине Власи и Роми:

2002.

  • Срби = 243.148 85.58%
  • Роми = 2.723 0.96%
  • Власи = 23.604 8.31%

2011.

  • Срби = 202.470 82.65%
  • Роми = 4.250 1.73%
  • Власи = 19.567 7.99%
                                     

5. Језици

Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу области.

                                     

6. Религија

Становништво је скоро искључиво хришћанско.

Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности у великој мери изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се добар део Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.