Back

ⓘ Савезно извршно веће




Савезно извршно веће
                                     

ⓘ Савезно извршно веће

Савезно извршно веће било је највиши извршни орган Социјалистичке Федеративне Република Југославије.

Успостављено је 1953. године, када је преузело надлежности Владе ФНРЈ. Имало је задатак да се стара о спровођењу закона, да врши надзор над радом савезне управе и обавља друге послове из надлежности Федерације. Састојало се од најмање 15 чланова, које је бирала Савезна народна скупштина. Председници републичких и покрајинских извршних већа аутоматски су улазили у састав СИВ-а.

Савезно извршно веће се састојало од пет државних секретеријата, Комитета за спољну трговину и 12 секретаријата СИВ-а.

У периоду до 1963. године функцију председника СИВ-а вршио је, по Уставу, председник ФНРЈ, а од 1963. године председника СИВ-а је бирала Савезна народна скупштина.

Седиште Савезног извршног већа се налазило од 1953. до 1961. године у Старом двору а од 1961. у Палати федерације на Новом Београду.

                                     

1. Председници Савезног извршног већа

  • Петар Стамболић - од 29. јануара 1963. до 16. маја 1967.
  • Александар Митровић - од 20. децембра 1991. до 28. априла 1992.
  • Јосип Броз Тито - од 14. јануара 1953. до 29. јануара 1963.
  • Анте Марковић - од 16. марта 1989. до 20. децембра 1991.
  • Веселин Ђурановић - од 14. фебруара 1977. до 16. маја 1982.
  • Мика Шпиљак - од 16. маја 1967. до 18. маја 1969.
  • Бранко Микулић - од 15. маја 1986. до 16. марта 1989.
  • Џемал Биједић - од 30. јула 1971. до 18. јануара 1977.
  • Митја Рибичич - од 18. маја 1969. - до 30. јула 1971.
  • Милка Планинц - од 16. маја 1982. до 15. маја 1986.
                                     

2. Савезни секретари

  • Генерал пуковник Благоје Аџић - од 8. јануара 1992. до 8. маја 1992. вршилац дужности
  • Генерал армије Иван Гошњак - од 14. јануара 1953. до 18. маја 1967.
  • Генерал пуковник Живота Панић - од 8. маја 1992. до 14. јула 1992. вршилац дужности
  • Савезни секретари за народну одбрану
  • Генерал армије Никола Љубичић - од 18. маја 1967. до 16. маја 1982.
  • Генерал армије Вељко Кадијевић - од 15. маја 1988. до 8. јануара 1992.
  • Адмирал флоте Бранко Мамула - од 16. маја 1982. до 15. маја 1988.
  • Марко Никезић - од 23. априла 1965. до 25. децембра 1968.
  • Раиф Диздаревић - од 15. маја 1984. до 30. децембра 1987.
  • Мишо Павићевић - од 25. децембра 1968. до 25. априла 1969. в. д
  • Будимир Лончар - од 31. децембра 1987. до 12. децембра 1991.
  • Милош Минић - од 16. децембра 1972. до 15. маја 1978.
  • Лазар Мојсов - од 17. маја 1982. до 15. маја 1984.
  • Миливоје Максић - од 12. децембра 1991. до 28. априла 1992. в. д
  • Савезни секретари за иностране послове
  • Коча Поповић - 14. јануара 1953. до 23. априла 1965.
  • Мирко Тепавац - од 25. априла 1969. до 1. новембра 1972.
  • Јосип Врховец - од 17. маја 1978. до 17. маја 1982.
  • Јакша Петрић - од 1. новембра 1972. до 15. децембра 1972. в. д
  • Милан Мишковић - од 12. марта 1965. до 18. маја 1967.
  • Џемал Биједић - од 30. јула 1971. до 3. децембра 1971.
  • Стане Доланц - од 16. маја 1982. до 15. маја 1984.
  • Петар Грачанин - од 16. маја 1989. до 14. јула 1992.
  • Војин Лукић - од 18. априла 1963. до 12. марта 1965.
  • Светислав Стефановић Ћећа - од 14. јануара 1953. до 18. априла 1963.
  • Доброслав Ћулафић - од 15. маја 1984. до 16. маја 1989.
  • Радован Стијачић - од 18. маја 1967. до 30. јула 1971.
  • Лука Бановић - од 3. децембра 1971. до 17. маја 1974.
  • Савезни секретари за унутрашње послове
  • Фрањо Херљевић - од 17. маја 1974. до 16. маја 1982.
  • Петар Костић - од 16. маја 1978. до 16. маја 1982.
  • Савезни секретари за финансије
  • Никола Минчев - од 1958. до 1962.
  • Авдо Хумо - од 1956. до 1958.
  • Јанко Смоле - од 1967. до 1974.
  • Јоже Флоријанчић - од 16. маја 1982. до 13. децембра 1983.
  • Киро Глигоров - од 1962. до 1967.
  • Бранко Зекан - од 16. марта 1989. до 1991.
  • Светозар Рикановић - од 16. маја 1986. до 16. марта 1989.
  • Момчило Цемовић - од 17. маја 1974. до 16. маја 1978.
  • Владо Клеменчић - од 13. децембра 1983. до 16. маја 1986.
  • Савезни секретари за робни промет
                                     
  • потврђивање закона. Извршна власт: Савезно извршно веће Аустралије, на чијем се челу налази генерални гувернер, ког саветују извршни саветници у пракси
  • Председништва СР Србије где је две године био и потпредседник Србије. У Савезно извршно веће односно у Владу Југославије, изабран је 1989. године где је обављао
  • премијер долазе од његовог положаја као предсједника Кабинета. У пракси, Савезно извршно вијеће увијек потврђује одлуке које усвоји Кабинет, а све одлуке које
  • Срба, Хрвата и Словенаца Владе Краљевине Југославије Савезно извршно веће Савезна влада Савезне Републике Југославије Министарство одбране Републике Србије
  • производњи, транспорту и трговини. Други дом је био Савезно веће а постојало је и посебно Веће народа. Веће произвођача су сачињавали народни посланици које
  • Републике Југославије Министарски савет Краљевине Југославије Савезно извршно веће Савезна влада Савезне Републике Југославије Савет министара Србије и Црне Горе
  • биће на снази до Устава Југославије од 1963. године. Укинуто је Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне
  • савета именовало је Савезно извршно веће на предлог председника Републике. Председник Републике се бирао из реда посланика Савезне народне скупштине, на
  • године. Пре тога је био заменик председника потпредседник Савезног извршног већа Савезне владе Бранка Микулића 1986 - 1989. године. Од 9. фебруара 1993

Users also searched:

...