Back

ⓘ Црногорци у Хрватској




                                     

ⓘ Црногорци у Хрватској

Етнички Црногорци у Хрватској су држављани Хрватске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници црногорског народа. Према попису из 2011. године бројност Црногораца у Хрватској износи 4.517, што је 0.11 % укупног становништва Хрватске. Највећи дио њих живи у Загребу и на подручју Истарске жупаније, а остали углавном у дијеловима земље гдје живе и Срби.

                                     

1. Историја

У раздобљу између два светска рата, Загреб је постао центар окупљања заговорника црногорске етничке посебности, а један од главних идеолога црногорског сепаратизма био је Секула Дрљевић, који је уживао отворену подршку антисрпских кругова у Хрватској. Током Другог светског рата, црногорски колаборационисти су били блиско повезани са усташким режимом у Независној Држави Хрватској. Управо у Загребу, Секула Дрљевић је 1944. године уз подршку усташког поглавника Анте Павелића формирао Црногорско државно вијеће. Стварање посебне црногорске нације су са друге стране подржавали и хрватски комунисти, на челу са Јосипом Брозом Титом, тако да је и у социјалистичкој Југославији настављено са праксом промовисања Загреба као једног од главних центара за идеолошку обуку црногорских националних кадрова. Након распада Југославије 1991-1992, режим Фрање Туђмана у Хрватској је омогућио поборницима црногорског сепаратизма да из Загреба развију пропагандну активност у циљу разбијања Савезне Републике Југославије путем одвајања Црне Горе од Србије.

Званично организовање црногорске националне мањине у Хрватској отпочело је 21. децембра 1991. године, када је у Загребу основана Национална заједница Црногораца Хрватске.

                                     

2. Етнички Црногорци у Хрватској према пописима становништва

  • 1971: 9.706 0.2%
  • 2011: 4.517 0.1%
  • 1948: 2.871 0.1%
  • 1991: 9.724 0.2%
  • 1981: 9.819 0.2%
  • 2001: 4.926 0.1%
  • 1953: 5.175 0.1%
  • 1961: 7.465 0.2%
                                     
  • територијалне организације у Хрватској налазила се у саставу бивше општине Костајница. У послератном периоду име месту је промењено у Хрватска Дубица. На попису
  • дијалекат Срби, Бошњаци, Црногорци и Хрвати око Дубровника и Слуња Хрвати у Градишћу Аустрија служе се посебним, градишћанско - хрватским језиком који је чакавско - штокавски
  • реорганизације у Хрватској био у саставу општине Доњи Лапац, а сада припада општини Грачац. До 60 - их година 20. вијека Срб је био општина. У Србу је сједиште
  • Срби - 10 0, 24 Мађари - 7 0, 16 Русини - 4 Албанци - 2 Бошњаци - 2 Црногорци - 1 Македонци - 1 Словаци - 1 Украјинци - 1 неопредељени - 9 0, 21 непознато
  • Конститутивни народи у СФРЈ, конститутивни народи у бившој Југославији Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Црногорци Муслимани Конститутивни народи у Босни и Херцеговини
  • придодати и етнички Црногорци али тај број се сматра вишеструко умањеним у односу на стварно стање. Према незваничним изворима у Албанији има око 10
  • 8 0, 34 Бошњаци - 2 Пољаци - 2 Словаци - 2 Румуни - 1 Словенци - 1 Црногорци - 1 остали - 3 неопредељени - 24 1, 01 непознато - 13 0, 55 На попису
  • Црне Горе у Лиги нација против Луксембурга реченицом: Ево зоре, ево дана, ево Бећа капетана То је изазвало скандал, јер су се Црногорци највећим делом

Users also searched:

...