Back

ⓘ Пекиншки дијалект




Пекиншки дијалект
                                     

ⓘ Пекиншки дијалект

Пекиншки дијалект је мандарински дијалект који се говори у урбаном подручју Пекинга. Пекиншки дијалект је основа стандардног мандаринског језика, који се као стандардни службени кинески говорни језик користи у Народној Републици Кини, Републици Кини и Сингапуру.

Иако су пекиншки дијалект и стандардни мандарински језик врло слични, међу њима постоје мање разлике.

                                     

1. Распрострањеност

Термин "пекиншки дијалект” обично се односи на дијалект који се говори у урбаном подручју Пекинга. Међутим, лингвисти су дали ширу дефиницију за "пекиншки мандарински језик” у који се такође укључују и дијалекти који су врло слични пекиншком дијалекту.

На примјер, локални говор Ченгде, град сјеверно од Пекинга, сматра се довољно близу пекиншког дијалекта да се ставља у ову категорију. Други примјери укључују локални говор Хајлара у Унутрашњој Монголији; Карамаја у Хињианги; и у Шенџена у Гуандонгу. Многи од тих градова су недавно насељени Хан Кинезима, са различитих језичних говорних подручја. Као резултат тога, становници тих градова су усвојили стандардни мандарински језик.

                                     

2. Фонологија

Фонологија пекиншког дијалекта и стандардног мандаринског језика су готово идентичне, али постоје уочљиве разлике.

Најистакнутија је пролиферација ротичких самогласника. Сви ротички самогласници су резултат - 儿 /-ɹ, суфикс именица, осим за неколико ријечи изговорено као /ɑɹ/ које немају овај суфикс. У стандардном мандаринском, они се такође појављују, али ни у близини као у пекиншком дијалекту. Овај феномен је познат као Ерхуа 儿化.

Осим тога, пекиншки дијалект има неколико фонетских скраћивања који се обично сматрају превише "жаргонски” за кориштење у стандардном мандаринском језику. На примјер, у брзом говору, почетни сугласници пролазе кроз промјену ако су у једној ненаглашеном слогу: пинјин nín заврши да звучи као "њих”, умјесто "њиин” у стандардном мандаринском језику:

Тонови у пекиншком дијалекту имају тенденцију да буду оштрији него у стандардном мандаринском језику. У стандардном мандаринском, четири тона су високи-равни, високо-узлазни, силазно-улазни и високо-силазни; у пекиншком дијалекту, прва два тона су виша, трећи се спушта мало више и четврти такође пада више.

                                     

3. Вокабулар

Пекиншки дијалект има много речи које се сматрају жаргонски, и зато се појављују много мање или нимало у стандардном мандаринском језику. Недомаћи Пекиншани често имају проблема са разумевањем већину ових речи. Многи ти некњижевни изрази имају суфикс -р. Примјери укључују:

  • 辙 zhé - начин да урадиш нешто; еквивалент у стандардном Мандаринском 办法
  • 消停 xiāoting - да коначно и захваљиво бити тих и миран
  • 撒丫子 sayazi - ићи на ноге, отићи, напустити
  • 二把刀 èrbǎdāo - особа с ограниченим способностима, клутз
  • 劳驾 láojia - опрости; чује се често на Пекиншке аутобусе
  • 别价 biéjie - не; обично слиједи 呀 ако се користи као заповедни начин обично користи када одбијају милост од блиских пријатеља
  • 嗬 hè - узвик указују изненађење или сумњу
  • 颠儿了 diārle - напусти; побјећи
  • 溜达 liūda - шетати се око; еквивалент у стандардном Мандаринском 逛街 или 散步
  • 搓火儿 cuōhuǒr - бити љут
  • 倍儿 bèir - веома, посебно који се односи на начин или обележје
  • 褶子了 zhezile - пропао поготово ствари које треба направити
  • 怂 sóng / 蔫儿 niār - не кичмен, покуњен
  • 抠门儿 kōumér - тврдица, расипник
  • 齁儿 hōur - на екстремној мјери, користи се за укус обично слатко

Неки изрази се сматрају tuhua 土话, или "основни језик”, који су пренети из старије генерације и више се не користи међу више образовних особа, на примјер:

  • 晕了菜 yūnlecài - бити неоријентисан
  • 迄小儿 qíxiǎor - од младе доби

Други се, могу сматрати као нови изрази који се користе код "модернијег” друштва:

  • 套瓷儿 tàocír - бацити у кош; користи се за кошарку
  • 小蜜 xiǎomì - посебна женска пријатељица негативно значење


                                     

4. Граматика

Као и код фонологије и вокабулара, граматика колоквијалног пекиншког дијалекта користи више колоквијалних израза него стандардни мандарински. Углавном, стандардни мандарински је под утицајем класичног кинеског језика, што га чини више сажет и језгровит; пекиншки дијалект није био утицан на тај начин, па се чини више надугачак - али ово је сачињено од чињенице да се пекиншки дијалект говори брже и има фонетске скраћенице види поглавље о фонологији горе.

На примјер:

  • 今天会下雨,所以出门时要记得带伞。
  • Стандардни мандарински
  • Jīntiān huì xiàyǔ, suǒyǐ chūmén shí yào jìde dài sǎn.
  • Пекиншки дијалект
  • Jīnr děi xiàyǔ, suǒyǐ chūménr shí děi jìzhe dài sǎn!
  • 今儿得下雨,所以出门儿时得记着带伞!
  • Jīr děi xiàyǔ, suǒyǐ chūmér shi děi jìzhe dài sǎn!
  • Након што је прошао кроз пекинших фонетских смењивања
  • Бит ће киша данас, па не заборавите понијети један кишобран, када изађите.

Реченица у пекиншком дијалекту би звучила предугачка ако би се користила у контексту који захтијева стандардни мандарински језик нпр. у писаном облику, или формални говор, иако звучи у реду ако се користи међу мјештанима Пекинга са пекиншким фонетским смењивањама. Стандардни мандарински изговор звучи у реду, ако се користи у контексту који захтијева нпр. међу пријатељима из различитих кинеских подручја, али је сувише неприродан и кратак да би се могли примити сва фонетска смењивања пекиншког изговора и може бити несхватљив као резултат.

                                     
  • Dоng chun de rizi, Пекиншки бицикл 十七岁的单车, Shi qi sui de dan che Џанг Јуен ZhangYuen са својим остварењима: Пекиншке битанге 北京杂种, Beijing
  • Синкјангу. Стандардни мандарински, варијанта мандаринског заснована на пекиншком дијалекту службени је језик државе. Такође, њега за споразумевање користе
  • naučnika oko 10.000 ljudi govori Sibeom Xiboom modernim mandžurskim dijalektom koji se govori u regiji Ili u Sinkjangu. Posljednjih nekoliko godina
  • је Ванг Лихомов јединствен музички стил, у коме је убацивао елементе из Пекиншке опере у хип хоп и поп музику, потпуно очарао публику. Такође, велику популарност
  • претеча покрету познатом као Покрет 4. маја Четвртог маја 1919. године пекиншки студенти протестовали су против Париске мировне конференције због преноса

Users also searched:

...